Шумадинка

275

У два сата по подне чагрми ова чета нреко моста тврдинћ коморанске. Албини се брзо побрине за удобно смћстиште онм двћго женски. пак' за тнмђ оде к заповћднику тврдинћ, Клапки.

IV. Стрзш.^нво Дркће 3.10AiiH, Кадљ види да су му умишлаи од«рнвени. а.1ександерћ дима. У дубокои ноћи. пошто е Халоши свош сестру и нећаку кући одпрат!го, упути се онђ арапскои улици, самЂ са собомв полако се разговарагоћи: ,,Ал' самв будала 6wo, три хиллде дуната дати непознатомт. едномг. ниткову, безЂ икаквогЂ увћрена да ће обећанћ испунити i Ал Каетано ми е емацЂ за оиогђ могђ налмника! Да ли ћу га наћи, и какву ли ћу вћств получити ? ВећЂ е 14 дана прошло, а онаи краснми нитковђ к о да свои посо ни почео ние!" — У овомђ и подобномЂ самоговору ступи Халоши у ону крчму кого мм већЂ познаемо. Само су двоица бшл-и унутра. Каетано и едноокаtfois крчмарт>. „Но, Каетано проговори Халоши дошавшемЂ му на сусретЂ Каетану, „гдћ су твои побратими?" „Отишли су ово дана. некш к' rorv Henifi кђ сћверу да свого срећу траже," одговори Каетано. „А вашЂ вођа ?" запита страшл&иво Халоши. „Кака†вођа ! Мн нисмо вође имали, мбј смо 6 б 1 ли слободни лгоди !" одговори Каетано раздраженЂ. „Дакле ко е 6wo онаи младићЂ , сђ коимђ самв л оно вече уговорЂ еданЂ закл^оч^о ? u „Исто као и mw , ал' вођа ние 6wo. Само iuto е свакадЂ сђ добримЂ совћтомЂ при руцм 6wo , и новце пуншмђ шакама између насЂ разсипао, придобш е неку честв и узвишенћ између иасЂ. Ал' вођа ! ? Не то нзмђ наша честв He6w допустити могла!" одговори аФектирагоћи Каетано. „За име божје, гдћ е дакле таи младићЂ?" „НезнамЂ, немогу служити. И онђ е исто тако отишо, као и остали. А да немамЂ и овдћ, при свои строгости полиц1е, приличанЂ приходЂ , и н бм већЂ давно преко CBiro брда 6wo." „О. н самЂ срамно лреваренi>!" урликао е Халоши, и сћдне тужно на едну столицу. Каетано се подсмевателно насмее. „То си тм кривЂ, проклетми псе !" повиче Халоши и скочи као бћсомучанЂ на Каетана. ч-^УДаче!" рекне Каетано, и уставши, баци Халопин са ФилозоФическомЂ спокоиностћу натрагЂ на столицу. „Ко ти е рекао да онако безЂ главе радишЂ ?" „О мои лепи дукати!" викао е Халоши. „Бмли су нама валвна частв. Mw смо башЂ онда требали новаца, особито мод дружина за путованћ" одговори смћгоћи се Каетано. „Тако вамЂ башЂ и треба," дода онђ оштро: „а самв, вамЂ 6wo врло неспособанЂ за онаи посао , господине, пак' сте се на способн^егЂ обратили. Ха, ха, ха!" »Д а ; да, тако 6 wbs увћкЂ ономђ кои лгодма добримЂ невћруе," дода едноокЈи крчмарЂ смћгоћи се.

„Шта да се чини садЂ ?" закречи Халоши „говори добрми, драгми Каетано ! светуи ме, помози ми !" „6 ли ? садЂ самћ и а добарЂ ? ха ? Иошто е другји награду однео. да аоовћтуемЂ и да поиогнемЂ ? већ ако 6w лудЂ бмо!" „Златнми Каетано! помагаи, н ћу те наградити како се ненадашЂ, само помози !" (продужиће се.)

СПОМЕИИ И8Ђ ПАРИЗА. Палата Луер-b. КадЂ прођете поредЂ цр1:ве СентЖермен-л' Оксероа, цркве опустошене и обесчешћене у грађанскои законои воини а садЂ опет-t, поновлћне, видићете предЂ со 6 омђ стубове одђ Лувра, ово маистор. ско дћло. кое 6м се могло поставити у редЂ чудовишта, кадЂ бм се данаст, у 19. столћтпо томђ и чему могло дати име чудовишта. Ово здаше у едно е и лако и ве. лико, оно у наивмшемЂ степену сагожава у себи два наиотлнчшн своиства архитектуре, нкостђ и умилноств. чему се човћкЂ неможе доволљно дивити. Али гле Француске лакоммслености! сва ова величественостт. , изђ кое се види велико столћтје, обколћна е простомЂ та. рабомЂ. Цћлу ову палату окружаваго даске. Не само да се нису око oBti величественм зидова посадила каква лћпа дрва, као што е бмла волн великогЂ архитекта Перо, но расту коекакве разне траве : мћсто лћпе и Фришке зелене траве расте страшанЂ коровЂ. Гадно е видити, уедно голику красоту и богатство сђ толикомђ небрежлЂИВости : коровЂ, растћте развалина . кои сђ уништенћмЂ прети овои недовршенои палати, овбшђ благороднБЈМЂ зидовима: ту нема ни сћнке какве липе. Толико кралћва. република, царства, устава провели су подђ овб 1 мђ сводовима, безЂ да cv мнслили, да посаде кое дрво, мало зелене траве, да уклоне ову дрвену ограду. КадЂ сте све ово сполн посмотрили , онда можете ући у дворЂ Лувра крозЂ едну велику кашго . Оваи е дворЂ може 6б1ти одђ скега у Паризу наибогатји и наи лћпшш , као да су га саме виле 16 итал1лнскогЂ столћ ti'h одозго до доле украсиле : ово е едно дћло , у комђ су саединћна художество и вкусЂ , гди наиболвЈи редЂ влада у измб1шлћнб1мђ украшен1ама . Богатство уређено и безпогрћшно , то е дворЂ ЛуврЂ. Али баците само еданЂ погледЂ на ово маисторско д ], ло ; ерЂ ако све изђ ближе подробно испитате , увидићете великш нередЂ , ве лику небрежлБивостЂ . Видићете предЂ собомЂ само раз валину , и наижалоетнпо одђ csiro развалина , развалину едногЂ памнтника , кои nie 6бш довршенЂ , смртв едне палате . кон Hie живила , едно велико столћт1 * е безЂ успо мена, еданЂ одзивђ кои нема ништа да рекне, басамаке, на коима Hie никадЂ бБ^ла човћч!л стопа, сазидана пустошина, тишина и страшна празнина по онбшђ истнмђ мћстима. гди бм требало тражити движенћ, ларму, светкованћ, славу, художество , Cbi.iy , несрећу, револуц1го, пораженћ, све, што сачиннва ову безимену стварЂ, кон се зове власи! Чудновата е склоноств Француза, да све предузимаго, а ништа недовршуго ! У почетку сасвимљ ватрено,