Шумадинка

3 и и а. КадЂ поета оће да опише тавну зиму и нКна своиства. треба да изиђе изђ умерене климе лепе и веселе Авсоше. Какво се красно no3opie поавлше нашимЋ омима, када сунце, удалаванзћи сђ величествомЂ гомилу наравнм облака, кои се нћговомт. TpiyM<&y противе. просипа благодатно светило свое на наше усамлћне шуме и на децомЂ Еола осушена полн. Н ћу потражити на вр овима планина, кое лепу и слободну Хелвецћо увћнчаваш, оне простране леденике? оне вечне снегове, кои са CBoioMt плаветникастомг. бо1*омђ и свотмЂ сталности даго мудромЂ естествоиспитателго тако пространо полћ за обдћлаванћ новм система о препотопнимЂ временима , и о првобитности cTBapiff? О непонатна таино господара природе! Бнутреноств овм стрменитм гора може бшти скрива у себи потоке таине ватре. Небаца ли Етна, покривена снегомЂ свого усЈнну главу кђ небу, неизливаго ли се изђ нћнм недара потоци вода, кое својомђ брзиномЂ и силиномђ опустошаваго све, што имђ стои на путу ? Овомђ брду подобанЂ е седБШ старацЂ, кои у своимђ прсима саггрива ватрене страсти. КадЂ 6w, по несрећу света, каква осветолгобива судба наоружала своеруке виспреномт. силомђ, бура бм се тако ужасна показала, да бм одђ векова постоећа царства упропастила. Али удалимо уображенћ наше одђ представленн грозне пустоши и самрти. Лакомђ рукомЂ начертаћу а неколико велики и разновиднм сцена, кое намЂ време снегова и бесногЂ сћверца поввлгое. Красне вароши! За описиванћ уживанн и лепоте зимнћ, нису вапга недра, у коима су радости измишлћне и порођене. fl самв полбскји и неуглађенми обитателв шума и долина; мое скромно обиталиште нећу за сво благо оставити. И вм надувени варошани, кои у безпопослености сматрате сладоств полбскогђ живота, насмелћете се сажалително на саму помисао, да проведете зимнћ време, гди ће васЂ узнемиравати строга непогода и вређати вашу мекоств. О! како е лако обелоданити лажну лгобавг. натпи госпол и господичића према полвскомђ животу! Одговараите худа створенн ; налазите ли задоволвства у лолго за време циче и зиме ? О природо, природо ! зарЂ у слинимђ дворовима само просте лгобавнике налазишЂ ? Оставимо сада ове грдне леденике шваицерске, ова блистагоћа поавлетн светлости, ове одсеке, ове бездне, покривене варлћивимЂ снегомв , подђ коимђ се сакрива смртв и очаанћ, ове изкривудане пештере пређимо у е Д н У °Д Ђ онм грднм шума, кое су исто тако древне, исто тако почитанн достоине. као они камени врлети , кои се небомЂ граниче , и гди ннкаква жива душа неможе дисати. Ту се отвара оку неизмеримми пЈ >осторЂ , покривенЂ снегомЂ, коега блескЂ и бесноћа очи вређаго. Гомиле грднм дрвета црнкастогЂ стабла простиру се по овомђ недвижимомЂ океану. (краи слћдуе.) М Р В И Ц Е. — Омилћнми списателв еданљ позванв буде на частв гди е при асталу место доб\о наспрамЂ еднога доктора

права, кои е особиту радоств у томе налаз^о, да свакомв понешто пришЈе. Како су се чашице прилћжно точиле, здравице изшвле, и крвв у свакоме веће узаврела , до6ie докторЂ волго да и списателл , башЂ кадЂ се разговорЂ о нћима повео дирне, па га запмта: шта разтавла будалу одђ списагелв: „АсталЂ" одговори му списателв. — ГроФЂ еданЂ у Нћмачкои даде себи Евреа едногђ дозвати, да му старе свое алћине прода. Кадтз е трговина ова већЂ свршена бмла рекне грофђ: бси ли чуо, да садЂ у Енглескои чивутина и магарца заедно вешаго ? „Ако е тако, то е башв врло добро , гато се мм садЂ обоица тамо нзналазимо , одговори чивутинв , ерЂ бм насЂ обесили." — Нозавађаго се едномЂ два трговца — само изЕћстно незнамо казати на комђ месту: на берзи ил' у меани — збогђ трговачки послова. Напоследку рекне еданЂ у лготини: „Вм неможете о тимђ стварма ништа судити, ерЂ се зато иште вмше разума." „Што се ти послова тиче, то бм самв н васЂ могао сто пута пре продати, него вм мене еданпутЂ." „То вамЂ совршено веруемЂ, одговори другш, ерв мени за васЂ нико ни едне паре дао не бм. — У оно време, кадЂ су Францрске Флоте АлгирЂ бомбардирале, догод^о се слћдугоћји чуданв случаи, кои заслужуе, да се као лримћрЂ наиистинит!егЂ прЈнтелвства наведе. Алгирцм збогЂ штета свои, кое су имђ Француске бомбе проузроковале, 6 бјли су тако на Французе огорчени, да су свакогЂ Француза кои е робства нбиовогђ допао, изђ топа, коимђ се на Франц)'ске лађе пуцало, стрелнли. Између OBbi зароблћника 6bio е и еданЂ младЂ Француске лађе капетанЂ. Но кадЂ овога изведоше, очи му везаше и башв га предЂ топђ ставити хтедоше, позна га ТурчннЂ еданв , кои е пре негди нћговимЂ робомЂ бмо, и сђ коимђ е онђ не само човечески великодушно поступао, него га наскоро и робства опростш и сасвимЂ слободна одпуст1'о бмо. Пам" тећи ТурчинЂ таи добро учинћну му доброту, зажели садЂ благодарноств му свого указати и одђ смрти га избавити. Замоли дакле за слободу нћгову, но неумолћнми заповедникЂ топова нехте молбу нћгову уважити. ИризнателствомЂ побуђенЂ предложи, да сиротогЂ зароблћника овогђ пошто бмло одкупи; али му и то предложенћ одб!ено буде. — Дакле никако другч!е, већЂ да се зароблћникЂ погуби; али ТурчинЂ , нехтевши одђ намере свое одступити, притрчи кђ нћму, загрли га , па онда тошци викне: „Пали, л радо гинемЂ сђ благороднммђ прјнтелћмЂ, когђ никако избавити немогу." У свима присудствугоћима потеку сузе низђ трепавице , и зароблћникЂ на силу избавлћнЂ буде. — Два лопова претрпе досуђене имђ казни. бданЂ буде обеЈпенЂ, а другји шибанЂ. Оваи последнвш, кои е наипре казнБ свого издржао. запмта подђ вешалама онога првога. Друже, шта ћешЂ да ти кажемЂ матери, кадЂ кући одемЂ ? Кажи iofi, да самв се и са кћери едногђ ужара венчао, и да си ми ти на свадби играо. — Два парничара дођу кђ суд!и свомђ , да стварв нБиову пресуди. Суд]"н е наклонћнЂ 6tio ономе, кои пра-