Шумадинка

298

нуждно бмло; ерЂ чимђ онђ на нашу лађу ступи, чуемћј д, како заповћсти издае своимђ лгодма , да се све собе; и буцаци визитираго; мало за тииђ чуемЂ га гдћ cBoiofi| лађи нвлн, да се такође и шпанск|'и еспапа налази коиј нису у еспапскомЂ пасошу уписани. — „Останите дакле, кадЂ е тако, тамо на лађи , и заповћдите да цћлу ноћв стражнви ФенћрЂ гори, а вн примите управу исте лађе!" То е бмла заповћстЂ сђ оне друге лађе. Готово иуна два сата налазили смо се мш у наимучнЈемЂ очекиванго, докђ се напоследку наша врата неодклгочаго и младЂ еданЂ ОФИцирЂ неступи унутра, праћенв нзшимђ капетаномђ. Онђ се зачуди кздђ насЂ угледа, поклони се Изабели и замоли за опроштаи, з 6 огђ тако доцногђ узнемириванн. ,,Ал' мени Hie казато," дода онђ, „да се и путника на броду налази." — „Не путника господине, већЂ апсеника," рекнемЂ а, „ерЂ ови насЂ дрзке заклгочане? кое е особито према овои господичнои, врло необичио поступанћ." — „На страну то вино господине, настрану!" повиче садЂ ОФицирЂ, видивши да е капетанЂ хт^о брзо едну чашу вина пружити му. „Него будите тако до" бри и покажите ми ваше пасоше " Одма затимЂ чуемо неку буну горе на броду и гласЂ еданЂ викне нћга по имену. „Mbi скочимо, и у ономђ тренутку. кадЂ се офицБфЂ маши за свого саблго, обазремЂ се л, и видимћ капетана Махоне, сћ еднимЂ пиштолћмЂ у руцм. бдва самБ шштђ толико времена имао, да му руку ударомЂ на страну померимЂ кадЂ пиштолб пукне. Тане прође врло близу поредљ официрове хмаве, на кого е капетанЂ и ниmaHio, но погоди нашегЂ духовнина управо надЂ^деснимђ окомђ, кои се сирома одма на землго стропошта. Пре пакЋ, негЋ што е Махоне и другш пиштолб на о- . Фицмра скресати могао, погоди га тане изђ могђ пиштолл у прси, кои такође одма на землго клоне. Мм похитимо одма на кровЂ и дођемо управо онда, кадЂ су по= следнћгЂ убЈеногЂ друга оФицБфовогЂ побунћни лађарски момцм у море бацали. ЗатимЂ се исти разиђу да иа броду часЂ пре вћтрила подигну, а међутимЂ е управителЂ лађе викао, „да се ФенћрЂ угаси, да небм она воена лађа нашу лађу у мраку примћтити могла да бћжи! к — „Пропали смо !" рекне ОФицирЂ, „само намЂ 1 ошђ еданЂ путЂ остае за наше избавленћ. Скачите у море и пливаите, докђ л нашЂ чамацЂ одрешимЂ и у помоћв вамЂ дођемЂ." (краи слћдуе.)

ЧЕТИРИ Г0Д11ШИЛ ВРЕМЕНА. (ст> ФранцускогЂ.) бдва е сунце ступило у знакЋ бика. Белвш цветЂ трна замен!о е блескЂ апенински снегова. ВећЂ се започела npiHTHa борба између зеФира и виткогђ ioproeaна; нћжна бол нћгова показивала е првни осмеи природе. Ружица nie шштђ започела просипати свое сладке мирисе; али смерна лгобичица украшавала е већЂ оживлћне шуме, и илндама листића нћжногЂ зеленила извЈлу се изђ иедара пупе, оживлћни добротворномЂ росомЂ. Сваши листв Kpio е у себи по еданЂ течанЂ бисерЂ ; и кадЂ свћжЂ ветрићЂ залголл вр ове дрва, онда чисте и бистре каплћ орошаваго землго, мале бубице радостно гмижу по трави и птица. тресући крилма, напаива се божественимЂ пићемЂ.

О Гиволи, кћери Гибура, а и вм. древни споменнци художества, изђ ваше свете околине може видити око, |како HenpiKTHbifi мразЂ бежи кђ сћвернимЂ регјонима, и како васЂ плодоносна прнрода покрива новимђ венцима одћ цвећа, подобно старцима тихе Аркад1е , кое увенчаваго деца цвећемЂ подћ сенкомЂ гранатогЂ раста. У ово срећно годишнћ време ступамЋ н, о Тиволи. првћш путЂ на твого землго древности. Очи се мое немогу доста наситити , гледагоћи твои великЈи водопадЋ* Ова узвишена игра природе нигда се Hie показала очима зачуђеногЂ путника виспренјн. Таласи AHiena, скупивши се у великои гомили, устремливаго се у пространо корито, кое имђ e природа издубила, и причиндвагоћи шумЂ подобанЂ тресковима громова. СамЂ ВезувЂ у кагоћи у свомђ беснилу, нема овогђ угкаса и страоте. О чудне хармоше! У средЂ риканл падагоће воде чуе се милозвучна песма славун. Л е т о. Ноћг, се борила сђ нееднакомЂ снагомЂ против-л жаркости, сђ кошмђ е сунце, око половине пролећа , обгрлило лепу Авсонпо. АтмосФера младости и лгобави разишла се по целои природи. Желн, наслада, животђ , све е то у воздуху пливало. Брижна птица летила е, тресући крилма, око вешто саграђеногЂ гивизда , у комђ су се нћни птичићи спремали, да pa36iro трошну и тесну кућицу сеого . МеђутимЂ гордми растЂ ше Ј оштђ давао подпуну заштиту противЋ жаркости, кон е владала око подне. Цвеће овогђ годишнћгЂ времена nie се шпјтђ развило; само цвеће, кое цвета последнви дана пролећа, примило е онаи таинми прашактз, гмто га плоднимћ чини. Мала пчелица и шаренми лептирЂ чинну се по" магати залгоблћнои женки цвећа, сисагоћи нектарЂ изђ недара мужнлка. При рода Ј оштћ nie престала одкривати сва свон богатства, само се показивала у CBoiofi riyнои милини и свћжости. Тако изгледа млада девоика, кон своимђ виткимђ струко .мЂ и ружичнимЂ образима обећава супружеству иллду сокровишта и небеснм наслада, а лице iofi носи шштђ неке черте детинства. 6 с е н ђ. Пурпурна бон простире се на хоризонту. Позлаћени облаци лете сђ милиномђ као у некш кругЂ обштегЂ скупа. НаеданпутЂ се ови облаци удале, и залазеће сунце понвлгое се у ceoiofi пунои саиности. Као царЂ, седећи на престолу одђ рубина и опала, нвлн еднимЂ iioгледомЂ своме народу, да се дае видити ; гомила дворнна пада предЂ нћимђ на колена и све се нћговомЂ величеству к.таннИздалека чуе се рика бика преднака и мирнм крава, кое тихимђ ходомђ спћше свомђ конаку ; бленнћ оваца и сребрнБш глзсђ звонцета овце Фавориткинћ губи се непримћтно у воздуху. Са овимђ смешанимЂ, али хармоничнимђ шумомЂ, мешала се песма младм тибурски девоика; нбновђ е гласЂ праздновао залазакЂ сунца; а хорЂ разнБ! птица одговарао е сђ прекиданћмЂ овои свеTofi химни. Залгоблћнми пастирЂ npaTio е сђ фруломЂ милу песму свое залгоблћне. ГласЂ Фруле Bece.iio е уд а " !лћности овогђ смернопз предћла.