Шумадинка

У Б^ограду 20. Септемвра 1855.

■71АЦ1ЕА. ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАВЛВУ И НОВОСТИ. УчредникЋ и издавателв Ли »бомирЋ П. НенадовиКљ.

ТЕЧ

зч. IV. ]

Ован лнстђ нзиазн вторникоап. н петкомт.. Ц £на му e за трн м£сеца 4 цванцнка.

JVŠ 77

ШПАНСКП! ЦВЛАТЂ. (ст. н-ћмачкои..) СатЋ на замку избш е дванеств. Тамна e ноћљ бмла. ФранцЈЗскЈи еданЂ ОФицмрљ. наслонћнв на зидђ, сматрао е са чардака богате баште замка , долину око лепе варошице Менде. ЗамакЂ е лежао на врху стћне едне — ОФИцир -б е и далћ надг> тамнимх. моремљ сматрао огледагоће се у нћму звезде. Ладнши ноћнБ1и воздухЂ доHocio е тихо шуштанТ. таласа морски, а крозЂ осветлћне прозоре замка чула се сђ великимЂ шумомЂ свирка игранке изнутра.

роши двизала. Та онђ е наистрож1го заповћста издао 6bio, да се све свеће у опредћленши часЂ гасе, по свои варошицм. У исто време чуе онђ неко забунћно и потмуло мрмлннћ. Одђ кудЂ те свеће и таи шумЂ , кадЂ е мало пре јоштђ све мирно и тихо бмло ? ОпетЂ се све утиша, a.i' су се свеће непрестано свћтлиле, и према нђиовомђ зраку угледа онђ многе пушке и на нвима светлеће се башнете. Онђ се одма рћши. И текЂ што е хтћо да преко зида искочи, како бм пречимЂ путемљ у варопш и до главне страже доспћти могао , кадЂ алЂ чуе близу себе неко тихо шуштанћ, као ходђ какве женске. Обазре се око себе, a.i' нема никога , ал' чимђ му погледЂ на море падне, смотри онђ еданЂ чунЂ, кои се НадЂ долиномђ и варошицомЂ лежала е дубока ти- кђ обали приближуе. У истомђ тренутку викне нек!и зашина. ■— ФранцузЂ е дубоко уздануо, ерЂ е мис.по на гушенЂ гласЂ: „всте ли вм команданте?" и у истомђ трекћерЂ графову, лепу Клару. — ЗарЂ е нћгова кривица, нутку промоли се глава едногЂ ФранцузскогЂ воиника. о-

што е она онако лепа, онако дражестна бмла ? Бб 1- ли онђ могао самЂ себи противостати , да нго са очима не прати, да нћгове молеће погледе неуздиже лицу нТ>номђ: 6-ли онђ кри†бмо, што му е гласЂ дрктао, кадЂ сђ нбомђ говори ? — А чинило се такође, као да e и Шпанкина радовала се тои лгобави, кого е нћнЂ поа†у срцу странца овогђ подпалш бмо. Само ние могао самЂ себи разнснити никако оно сажаленћ, оно тужно iiI.ho погледанћ на нћга, кадЂ 6 б 1 прилику улуч1о сђ нбомђ по .«oro речЂ ггроговорити ? — И шта ће шштђ и далћ сђ нбимђ бмти ? Ние ли нћго†отацЂ текЂ еданЂ сиромашнБ1и трговацЂ, ситничарв, а нћнЂ, богатми МаркизЂ ЛеганевЂ, гордми потомакЂ старогЂ шпанскогЂ племена ? Зашто га е маркизЂ онако пр1нтелБски дочекао, кадЂ е онђ са своимђ воиницмма у Менду дошао ? КадЂ е већЂ познато 6 б 1 ло, да онђ— 'маркизЂ — са лондонскимђ дворомЂ у непрестаномЂ саобраштенго стои, да онђ на Французе, буну на ползу Фердинанда VII -га кралл шпанскогђ, подићи намћрава. и да е Енглезе позвао да на гаЛ1нма воиску свого на брегБ шпанск!и извезу ? — ЗарЂ ние могао МаркизЂ увидити да е нћга, — ОФицмра оногђ — Француск1и генералЂ Г рЂ само за то послао бмо у Менду са солдатима, да оваи на маркизово, као и осталм грађана и великаша шпански, у Менди , владанћ пази и мотри ? Ове су мисли узнемиравале душу Виктора Маршанда — тако се звао таи младБШ ОФицмрЂ — кадЂ сђ удивленћмЂ угледа млогоброина свћтила, кон су се по ва-

ногђ истогђ ордонанса , когђ е ВикторЂ у замку остаBio 6Б10. „Н самБ !" одговори ОФицирЂ. „Ови пси доле , побунили се као мрави. fl самв рекогносциро, и радЂ самв мое H3BtcTie казати вамЂ." „Говори [" „Видт самБ, како се еданЂ човекЂ, са ФенћромЂ у руцм, потаино изђ замка извуче, и слћдовао самБ му, ерЂ ми се ФенћрЂ подозрителнимЂ учини. — Упути се онои плочи на обали морскои, приближи се гомили сувБ! дрва и — — " У оваи тренутакЂ, кадЂ е воиникђ далћ приповћдати хтћо, засветли се са†предћлЂ, варошБ, поллна и море. По вароши се подигне дивлн вика, пукне пушка една а онаи солдатЂ стропошта се у шанацЂ. Свирке у замку ућуте; ека и стенлнћ разпростре се по вароши као по каквомЂ боиномЂ полго , пуцанБ топа на мору заори се по целомЂ предћлу. МртвБШ знои попадне Виктора. Сви су му воиницм no6ieHH бмли ! СамЂ, беЗЂ обране; дал' да се своимђ огорченимЂ непр1нтелБима у руке преда? — Да окованЂ у тавницу баченЂ буде ? — Та болћ умрети! Тако у ceби мислећи, скочи на зидђ , да ce сђ истогђ у дубок!и прокопЂ сурва и тако животђ оконча, кадЂ га He^ia слаба, дрктећа рука ухвати за руку. „Бежите, бежиге !" повиче Клара зад!ана, „моа васв браћа већЂ траже, негубите ни едногЂ тренутка. Онуда