Шумадинка

306

води путв еданЂ низђ етћну, долећете наћи спремногЂ кона. Брзо, брзо! Ичбавлните се!" — Само еданЂ погледЂ бацм Викторљ на устрашену ову дћвоику, па одтрчи. ОпасностБ позаимила му е крила — већЂ е чуо за со 6 омђ кораке свои гонитела. Вмше е летш него трчо низђ стрмену стазу стћне. Танета су већЂ звиждала му око уппк>. — Нађе конн, узнше га и побегне. (продужен1е слћдуе.)

С Л 0 В 0, КоимЂ Сервгше, воиводп римскт, обтуженЂ, што е изгубпо нешто вопске , гонећи tienpi/treлк после поб£де, браиа се предЂ народомЂ. (сђ Францз г скогЂ.) Ако сте ме овде позвали, да вамЂ дамЂ рачунЂ о ономђ , што се при последнвои битки догодило, када самв л заповедао , готовђ самв да васЂ обавестимЂ : но ако сте ме позвали, да ме упропастите, као што л подозревамЂ, онда ми уштедите излишне речи: ево могђ тћла и акивота, и вамЂ га оставлнмЂ, а вм разполажите како знате. (Неки одђ народа повичу му, да се неплаши и да продужи свок) обрану.) „ПочемЂ имамЂ посла са судјлма , а не ci непрЈателћима , н ћу вамЂ казати Римлнни, да самв са ВиргишомЂ наименованЂ за конзула v оно време, кадЂ су непр1нтел1 >и постали господари пола, и кадЂ е неслога и гладЂ у вароши владала. fl самв ове непрјнтне околности затекао, кадЂ су ме на правлеше позвали. Пошо сам1> противЂ непрјателн, и разбт самв га у две битке, па самв га принуд1о да се затвори у тврдинн). И докђ су они овако сакривени станли , страшећи се вашегЂ силногђ оружјл, n самв опустошавао нбиову землш и задобт огромну количину ране, кон> самљ дао у Римђ донети. Тако на место глади постаде у Риму изобилЈе. Какву самв погрешку учинт до садЂ ? ЗарЂ ме зато кривите, што самв одржао две побћде ? Али вм велите, да самБ изгубт млого лгод!и у последнвои битки. А могу ли се два бон одржати противЂ иарода , кои се сђ очаанћмЂ бори, беЗЂ да се крвв и сђ едне и сђ друге стране Henpo^ie ? Какво се божество обвезало Римлннима, да имђ допусти поразити непрЈдтелн у две битке, безЂ свакогЂ губитка ? .ЗарЂ вм незнате да се слава са жертвомЂ и сђ великииЂ опасностима задоб^л ? Н самв се потуко сђ воискомђ млого већомЂ, него што е она. кого сте ми вм поверили; после жестокогЂ бон л самБ е разбт; нћни легтни дошавши у нередЂ, нагну бежати. Зашто бм се в одреко славе, кол е предамномћ ишла ? А да самв и хтео, питанћ е. есамв ли мого уздржати ваше воинике, кои опјени побћдомЂ гонише уплашеногЂ непр1нтела сђ невероатнммЂ жаромЂ ? Да самв дао знакЂ гјђ по вратку, да самЂ ваше воинике повратт у нђиовђ станЂ, небм ли ме ваши трибуни данасЂ обтужили, да самв сђ непрЈнтелћмЂ у споразумћнно бмо. Да су се ваши непр ^нтелБи опетЂ сакупили, да имђ е дошла у помоћв ка-

^ква нова воиска ; напоследку ; да се битка морала сајсвимђ изнова почети; и да самх, у овомђ случаго изгу|6 јо нено число воиника, не ом ли то бмо обичнми случаи рата ? ПитамЂ васЂ, можете ли вм наћи каквогЂ воиводу, кои 6ti се npnMio заповести надЂ вашомЂ воискомђ подђ тимђ услов1емЂ, да поврати Риму све воинике, кои су сb нБиме у бои пошли? Немоите испитивати, да л' самЂ л на свршетку битке изгубш неколико воиника, него судите по MoioS побћди о момђ владаиго. Ако е истина. да самг, отерао непрјлтела сђ ваше землћ, да самБ му у две битке мложину воиника vnponacTio, да самБ остатке нћгове воиске принуд1"о затворити се у градЂ, да самБ обогатт Римђ и ваше воинике плнчкомђ изђ непр!ателБСке землћ ; онда некЂ устану ваши трибуни, и некЂ ми докажу, да нисамБ испун !о дужности доброгЂ воиводе. „Али ние то чега се н 6 оимђ : ова тужба служи само за наличЈе нБиове мрзости противЂ сената и противЂ патриц^н. Мон права кривица састои се, као годђ и кривица слзвногђ Менен!уса, у томђ. што нисамЋ наименовао Петра и Павла за децемвире, за коима толико чезнете. Али да лн смо ift mbi могли наименовати за време немира и звеке оружЈн , онда, кадЂ су намЂ непрЈнтелБи ка врату стадли, и кадв е владао раздор-Е у вароши ? А башЂ да смо и могли, знаите Римлнни, да Сервил1е небм нигда одобрт законв, кои се небм могао обдржати беЗЂ обштегЂ незадоволБСтва у свима Фами.пама, безЂ неброeHbi парница, и беЗЂ упропашћенн првм републикански кућа. кое су наитврђа подпора републике. ЗарЂ мора све, што bbi зактевате бмти пагубно обштемЂ благу отечества. и зарЂ ваша зактеванн неможете другчје, него бунтовнимЂ начиномЂ чинити? Ако се ко усуди, представити вамЂ неправедностБ ваши захтеванл, ако кои одђ конзула неговори у смислу бунтовномђ ваши трибуна, ако сђ постоннствомђ брани вр овну властБ, кон му е поверена, bbi онда вичете да е тиранЂ. ТекЂ што изиђе изђ власти, а bbi га нападнете сђ тужбама. Тако сте Bti сђ вашимЂ неправеднимЂ нападанћмЂ одузели животђ Менешусу, кои е и великЈи воиникђ и добарЂ грађанинЂ 6bio. В б 1 треба, да умрете одђ стида, што сте тако нростно гонили свша истогђ Менен1н Агрипе, коме сте дужни благодарити за свое трибуне , и ову властБ, што васЂ данасЂ тако беснима чини. „Bbi ћете рећи , да вамЂ д одвећЂ слободно говоримЂ у овомђ момђ станго ; али н се нимало смрти неплашимЂ: осудите ме, ако смете ; животђ ништа друго Hie него теретв едномЂ воиводи, кои е принуђенЂ да правда свое побћде; а наипосле. судбина Meneniyca неће ми служити за безчест1е. Е. А.

М Р В И Ц Е. — Слл'жителБ е некш имао обмчаи , да у свакомЂ разговору одђ времена на време ове речи меша: Т а к о к а о в м. бданпутЂ пошлћ га господарЂ нћ1 овђ старешини, да му лви, да е два лопова уватјо, и да e у намери, да исте нћму, као предпоставлћнои cBoion власти пошлћ. Гласоноша иалогЂ таи на слћдугоћш начинЂ из-