Шумадинка

307

врши. „Мои се господарг. вашемг. благородпо преиоручуе тако као вб 1, и нвлл истоме тако као ви, да су проШ лоп> четвртка у пола еданаестхЈ сати ноћу два лопова тако као вн провалили кућу тако као вм. млого покрализ и да Ш ние без Ђ велике муке и труда Јвребао тако као bw . Зато дакле ваше благород!е у наивећои понизности мо.1и тако као ви, да бм сте у будућу суботу ова два лопова тако као вм, т. е. ако подћ сигурном-Б пратнбомћ овамо дотерани буду, у тавницу бацмли. Ови злочинцм заслужуи) тако као вм да за примћрт, другима строго казнћни и обешени буду." Старешина, кои e одма добро примћтш, да глатоноша изђ обичан свога тако нагрдно сћ нбимђ говори рекне му: Иди кући и канш твоме господару, да онђ обадва лопова подт, тврдомљ стражомт> овамо пошлћ, али у будуће да никада више нешилћ кђ мени такову будалу." Добро, ваше благоро" ^ie тако као вм, одговори гласоноша и своимђ путемЂ оде. — Ко е сирома ? (Јирома е просЈакЂ, ерЂ оиђ мора одђ куће до куће леба себи да гражи. А сирома е и землћдћлацЂ, ерЂ е омђ наликЂ на лимунЂ, кои дотле цедимо, докћ и едне каплпипе у нћму трае. Па сироте су и удовице и сирочадЂ, ept су они наликЂ на пећв , коioS дотле, докђ е топла, сви ласкамо, а кадЂ се олади, сви ioft леђа окренемо. Дотле докђ жена мужа свога има, кои iofi богато издржаванћ набавли , кипте око нћ пр !ателћи, а како ioft се мужЋ кћ предцмма своима пресели и она удовицомђ постане, таки и ир1ателБИ одћ нћ, као оно муве изђ празне куине, одлете. — НћвацЋ еданЂ рнмске цркве тако се величао сђ поанћмЋ своимђ , да се сравннзао сђ АршномЂ, кои е гласомЂ своимђ и саме делФине кђ себи примамлћивао. Тако кадЂ е еданпутЋ на неповолБностг« целе обштине милозвучанЂ гласЂ свои пустш , опази, гди една бака, кол е близу олтара клечала, горко плаче. Тврдо мислећи, да е та бака поннћмЂ нћговммЂ до самБЈ суза тронута, запмта e, почемЂ се служба свршила, зашто е тако нко плакала ? О мои лгобезнми господине , одговори она ецагоћи, н самв ммслила, да самг. гласЂ изгублћногЂ могћ магарца чула. ерт, сте тако вешто гласЂ нћго†подражавали." 0 Д Г 0 Н Е Т К А. (Г. ђ. Ma.ie .Tuhy на заеонетку у JVS 76.) Приателго, радуемЂ се, загонетка твон, Међ нама е погађача добмла без' брон, Млого о н1,ои размишлнго. и жене и лгоди, Погађаго и толкун) — свак' по свонш ћуди. ПогађанћмЂ и н самв се, по дуго Mopio. Ал' с некаемЂ, ербо самћ е ево погодш. Истина е, нћно име два значенн има, И оба су та имена позната намЂ свима. Прво име лако б' напГо, само да ми даду, Оно друго лепо име у е л о в о м ћ ладу, С 6 огђ кога се започела око Трое свађа, Одгонетка бБ1ла бм ми онда млого слађа: II а зелена вита е л а да разшири гране, Али да iif неподиже у небесне стране; 1

Него своимђ зелениломЂ — кое она нигда, Нити лети нити зими, са себе нескида Да заклони одђ препеке два образа бела, Ленотице какве младе, ма незвала с' e л а. У коме 6bi створу бмла стидлђивостђ , доброта, Уздисаи среће праве, младостЂ и лепота. Онда брате у тои срећи — ал' e срећа редка Са†светЂ оваи престае намЂ 6 бјти загонетка.

il 0 Д Г Р b в ц н — Палата ВатиканЂ v Риму, гдћ седи папа, има 11,246 соба, у нћои 6 бј се могла воиска одћ 300 хилада сместити. — ХерцогЂ Ришмондђ , тако e Bo.iio ловачке и све уобште псе, да е особиту палату за обитаванћ паса начишо. Онђ е на ту пасго палату noTpomio 115 хил. та. лира, гдћ е за скупе новце псе изђ целогЂ света одћ сваке сорте набавлно, и ранјо. Они су имали свое слу_ ге, надзирателћ, и куваре, шта вБпне ималн су и своа купалишта. — Цр ква е светогЂ Петра у Риму , одђ наивећи и наилепшш чудеса. Она е дугачка 666 стопа, а широка е 284 стопе; а у висину до врЂа крста има 593 стопе. •— Прве србске новине издавао е у Бечу СтеванЂ НоваковићЋ чиновникђ при илирскои канцелар!и. Онђ е набавш тога ради за себе србску типограФЈго. Издао е обавлеше 1792. год- Те прве србске новине звале су се: „Славено-србсшн etdomocTU. посвтцени роду и свлгценству ." и излазиле су године 1793 и 1794. IIo томђ су престале.

3 А Ч И Н Ц И. Богата рука допире свудаШта се срцу допада, то траже очи. Сђ ногама се налети на небо. Ко неће да слуша, мора да осећа. Лепа девоика има миразв у лицу. Рђава кожа, рђаве и ципеле. И онаи, кои лагано иде, долази кђ цћли. Мудроме су све стране вета сотворене. Ко живи у надежди умире одђ глади. Кака†пастирЂ онакво н стадо. Кад^з небб! бмло лопова, ондд небм 6 бмо ни вешала. Неки се бое саблћ, а дођу на вешала. ОскудостЋ е путЂ кђ преступленјго. Лоповђ е наиболЂи кздђ е на вешалама. Ко мора, таи неможе бирати. Уста лажу а срце нигда. МладЂ човекЂ безЂ искуства подобанЂ е несланомђ зелго.