Шумадинка

челу твоме, iouitb сведони о томб; о, та ме рана са ватренимЂ словима опоминћ на мои д>гђ , кадЂ годт, у тебе погледимт>. „Доста о томћ !" одговори Атила зловолћно: „Садв ми иожешЂ таи дугЂ платити." „О, говорн. чиме ? " „Тмме. што heni 'h еднои одђ мои страсги твои) страств Јкертвовати." Младићв погледи у крала, нао да е хтћо изђ нћговогђ лица дознати сммсао pfeniK нћговм. Атила 6 ћутао неко време, и као да се опетЂ самЂ са собомЂ 6opio, а изђ osifo му е сћвала страшна ватра. „Чуи дакле!" проговори брзо Атила: „И лгобимЂ Аманду !" —- Ilo овомђ погледи намрштено у земин), као да се страппо Хилдериху у очи погледати. Атилинђ младни npiaTe.i& мислш е да санн , тако е кралћвимЂ рћчма упрепашћенЂ 6bio; Атила пакЂ по краткомђ времену угрожазагоћи горопадно се усправи, пламене мунЈ. севале су му нзђ o^iro, брзо ступи предЂ зачуђеногЂ младића и повиче са ужаснммЂ гласомЂ: „Тешко теби, ако тн момђ народу и едну речицу о томђ кажешв, што си садЂ чуо. Tbi ћешЂ онда одма погинути ! СадЂ видишђ, продуши тише Атила, „како те силно лгобимЂ, кадЂ ти оно казуемЂ, што осимђ тебе. нико на свету дознати неће !"

МладићЂ проговори едва разумително: твон озбилн кралго ?"

„6 ли то

„Тако ми могђ мача!" одговори кралв, ударивши силовито рукомЂ о свои великји мачЂ, когђ звека по целои дугачкои собн одекне. ,,fl лгобнмЂ гу девоику!" СадЂ текЂ младми ХилдерихЂ увиди , да e кралв ис тину roBopio ; страшно побледи и проговори изнемоглимђ гласомЂ: „О кралк, како ме бћднимЂ чинишђ. " „ЗарЂ е само една ;кена на свету, да ти губитакЂ Аманде тако тешко пада ?" Рекне опоро кралБ. „Само e една Аманда на свету!" одговори жалостно ХилдерихЂ. Неколико пута прође кралв тамо амо по соби ; затимђ рекне кратко и таквимЂ гласомЂ, да се више ништа противословити неможе: „Доста , она се девоика мени допада, па зато ти заповћдамЂ, да ми е уступишЂ !" »Кралго! " одговори молебнимЂ гласомЂ младићЂ: „Мани се те намћре твое, не жертвуи страсти TBoioB среby двое младм лгод|*и: о, тн незнашЂ како н нго силно лгобимЂ !" ХилдерихЂ изговори ове рћчи ст> толикнмђ жаромЂ, а уедно сђ тако великомЂ тугомЂ , да се кралг,. неотич. но TtiMe разнћженЂ, за неко време ублажи ; но наскоро изчезне то кратко узбуђенћ предЂ величиномЂ дивлћ страсти нћгове, и Атила ступи предт, младића и рекне: „Ал кадЂ ти а кажемЂ , да е а можда Ј оштђ више лго6 имђ нег' ти!" „То Hie могуће ! " одговори младићЂ сђ постоннствомђ. „Како му драго, девоика е лепа, лепша одћ ceiro, кое самв в до садЂ вид!о," дода кралЂ сђ некимЋ одушевленћмЂ, „па мора мов 6 bith ! л захтћвамЂ и заповћдамЂ ! " 1 врдоћа и опоростБ гласа, коимђ е Атила ове речи изговорјо, проузрокуе у младићу стра и ужасЂ, и едва што промуцати узможе: „Господару и кралго ! " „Ни речи вмше !" продере се Атила раздраженЂ одговорима младићевимЂ. „ЗаповћдамЂ ти да ћутишЂ !" „НеможешЂ Tbi тако свирћпЂ бмти ! —" ,,fl теои кажемЂ, да ћешЂ погинути , ако шштђ вдну речЂ сђ АмандомЂ проговорншЂ ! бси чуо!" продере се Атила шштђ CTpaniHie. и са већимЂ гнћвомЂ. СадЂ изчезне стра сђ лица ХилдериховогЂ , и као да се нечему phmio, узпрси ce и главу подигне, и издржавши спокоино гнћвнћш погледЂ Атилинђ , одговори постоано и тврдо: „Кралш! тм си ми животђ избавш, и одђ оногђ часа принадлежи онђ теби! Моа лгобовБ пакЂ само мени принадлежи ! Нго ћу н бранити и крвлго моЈомђ закланнти, и пре ћу погинути, пре ће твои мачЂ срце мое пробости морати, него гпто се tti оне дћвице дотакнешЂ !" Ностоннни гласЂ оваи, коимђ е младићЂ rosopio и нћго†крутош и спокоинми погледЂ подигне гнћвЂ дивлћгг> иралн ХунскогЂ до ужасногЋ бћснила: дамари му се на челу надму као таласи на бурномЋ мору, изђ о4iro му сину мунћ, дебеле устне нћгове задркћу, а лице му се крвлго испуни. „Несретниче! " повиче онђ тако страшно да су стубови у сали чисто дрктали. ,,Тм се усуђуешЋ противити, кадЂ Атила заповћда ? !"

ХилдерихЂ му погледи спокоино у очи гнћвомЂ узпламћене , па одговори: „КадЂ бм н знао , да ће твон лгобовБ Аманду моћи усрећити. н бм ти е драговолБно ycTyriio, но кадЂ самБ увћренЂ, да ће е твое опоро приближенћ само ужасомЂ игнушаванћмЋ иопунити, то некЂ те путЂ к' нбои само преко могђ тћла води !" ИзванЂ себе одђ лготине, изтргне Атила свои великт мачЂ изђ корице и замане нБиме надЂ главомЂ младића, но и оваи е брзо свои мачЂ извад1*о бмо, и укрсти га сђ мачемЂ кралн Атиле; но у истомђ тренутку тргне се, завуче брзо мачЂ свои у корице и викне: „Далеко буди одћ мене, да н крвБ онога проливамЋ кои ми е животђ избавш !" Атила погледи на младића, као да му е окомђ у душу прогледати хтћо . но кадЂ оваи, нћго†крутми погледЂ споноино издржи, повиче Атила одђ еда загушенимђ глаеомЂ: „Добро. Јоштђ ти сдномћ животђ покланнмђ , но то е последнћ дћло прЈнтелБСтва; одђ еадг, ми ниси ништа друго већЂ мои слуга , мои поданикЂ као и сви остали. Но то ти кажемЂ, она девоика мора мон бмти, па ма се сви младићи овога света , ма се и сами богови томе ззпротивили!" МладићЂ погледа у крала сћ таквимЂ погледомЂ, у комђ е дубока туга душе нћгове изражена бнла, и одјговори Атили гласомЂ, кои 6 бј зверЂ тронути могао: