Шумадинка

327

,,Kpa .iK». зарљ а изгуби у теби пр1птеин мога?" — сузе M v се засветле у очича. У тим!> е рћчма тако велика туга бмла. да се Атила, неотично тмме тронутт> кт> н!»му окренуо и блажЈе му реко: .,3арћ ме тако мало лгобишг да ни ту едну ћудт> већешЂ за .иобовБ мон> да жертвуешљ ?'• Младићв му погледа оз 6 илбно у очи. „Како ћу н моћи кра.по. кадт> самт> Атила н\в у станго то чинити ? !" УпрепашћенЂ кралљ Хуна ућути; но затимт, дода опоро и набусито: -,Удали се, оћу самт, да самљ !" ХилдерихЋ му се приближи и запита: „Кралш ! Остаешћ ли постолнђ у намКри tboi'oh ?" „Аманда мора мон бмти !" одговори тврдо Атила. ,,и ако е се tw неодречешБ доброволг.но , то ћу те л принудити !'• „Мои животт, можвшђ ми узети, ал' Аманду мош никако !" дода рћшителнр Хилдерихт> па изиђе изт> сале. Атила се баци на «дну столицу, груне нћговимљ великимђ мачемљ о naroct. да сва сала заечи , па се задуби у мисли. — ЗатимЋ устане и приђе кт> вратима. Предт, вратима два су Хунска воиника разговарала се. „Зозите ми Одина ! " запов1>ди Атила , па се у собу врати. Насиоро за tmmi > ступи Одинђ . Оваи е 6bio среднћгг стаса, монголскогљ порекла: очи су му бмле лукаве. На г.".ав« е Hocio капу одт> звћрске коже : а о поасу кризу саблк». „Шта заповћдашћ господару !" запита Оди hi > нри улазку свомљ. „Одинепроговори Атила овомћ наивћрнјемЋ слуги своме, „иди па пази на овакш коракЋ воиводе Хилдериха. О целомЋ н К говомћ владанш и поступанго , по_ сле ћешЂ ме точно изв1>стити !" Одинђ логледи зачуђеао у владателн свога, као да Hie добро овогђ заповћстс, разумћо. „Но, шта стоишђ ?" повиче Атила. „ЗарЂ на Хилдерихове кораке да пазимЂ ? " дода страшлвиво Одинђ . „Та онћ е твои наивћрнји npiflтелв, кралш !" „Робе ! изпунаваи заповћстЂ твогћ господара, а непитаи зашто !" новиче Атила и замане рукомЂ на Одина, кои се страшл1>иво и дркћући удали. (продужен!е слћдуе.)

КРАТКА ИСТОРШ КРИМА. Полуостро†Кримскш, ова земли, на Koiofi се сада важна драма игра, и којои су погледи целога света са неспокоинимЂ очекиванћмЂ управлћни, заслужуе такође наше внимаше. Догађаи, кои су се збили у грдномЂ першду одћ 30 столћтји, и кои пробуђуш споменЂ на наипаметодостоин!е епохе исторје, интересираго свакога. ИостанакЂ HCTopie Крима губи се у баснословнммЂ времевима Грчке. Прва лађа поетична, кон е брзо подђ

заповћдннчствомЋ Лзоновимђ поредЂ оногђ полуостро. ва прошла, бмла е Арго. Бацммо еданЋ брзми погледљ на разне обладателћ истогђ полуострова. На шжно-запа дномђ краш Крима налази се еданђ малБш полуостровЂ, кои се у старо доба звао Ераклеинћ или ТрахеинЂ. На обали западнон овогђ no.i^'Oi трова, одђ казукашта КамћшкогЋ и ТронкаискогЂ до предropia ФеЈолантскогЂ, налази се старми Херзонезт.. когђ су на 550 година пре Христа . Мегари, изселГ.ни изћ Хераклее Понтинске, основалк, н кои се именовао Бегарнка. ОбитателЂИ Херзонеза обколили су прот^шу унаданн Скита землћузЂ Трахеискш, кои се иростирао одћ залива АктЈарскогЋ или КтенузскогЂ до Симболона БалаклавскогЂ, еднимЂ одбранителнимЂ зидомђ и шанцемЂ. Они су сами себи бирали поглавице, имали свое законодавство, водили знатну трговину н уживали савршену независимостг, до времена Митридата , кралн Понтискогђ. одђ кога су они искали помоћ!, противу Скилу — руеа, крала Товро-CKiiTie, и кои ifi е cboi'oh власти подчинш. После паденјл Митридатовогл . когђ е Помпеи noofefiio, цео полуостро†таврискш падне у руке Русима. У овомђ времену обитателЂи старогЋ Херзонеза, иалазећи место положено између залива округлогЋ н казукашта карантинскогЂ, као користнГе и сигурнЈе, осиуш новми ХерзонезЂ. Ова се варошг,, премда е бмла подћ владомђ римскомЂ, управлнна судјнма, кои су у време мирно бмли поглавице скз'пштине народнК. а у време рата та заповћдали су надЂ воискама. При деоби царства рнмскогЂ, на царство восточно и царство западно, ХерзонеЗЂ се налазш подђ покровителЂствомЂ Бизанц!е. У 988. год. ХерзонезЂ е бно сведокЂ едногЂ одђ наиважnin догађан за Pyciro. кои е морао имати великш упли†на н1>ну будућу судбину. Белик1*и херцогЂ ВладимирЂ СватославлћвићЂ, обвладавши ХерзонезомЂ, примиу нћму свето крштенћ, и осветлћнЂ светлосћу Евангелјн, узео е за супругу царицу Грчку х4ну, сестру Императора Васил|'л и Константина. Изђ осведоченв признателности према спасоноснои милости, кого му е небо учинило, великЈи е ХерцогЂ у вароши освоенои подигао едну цркву, и исту императорима устушо, задоволвивши се однети са со6омђ , као побћдомЂ добивеиу плачку , главу св. Клименте папе римскогЂ, ученика Апостола Петра, ТравномЂ изгнаногЂ уХернзонезЂ и мошти ФибЈв ученика нћговогЂ, и кђ томе одведе шштђ у виду зароблћника и свештенике, да бм распространнвали по нћговомђ народу науку вере Христ|'ннске. Тако се испунило пророчество св. Андр1'е о Шеву. Што се тиче Херзонеза, после ратова предака рускш, подђ ОлегомЂ, Игоромт> и СвдтославомЂ, са БизанцшмЂ, онђ е постао посредникЋ сашза религЈозногЂ и Фамил1ирногЂ изиеђу Pycie и царства грчкогЂ. Подђ владанћмЂ Генуезаца у Taepin. соперничества Судага и Kate, шнодила су млого трговини Херзонезскои и тако ускорила нћго†падежЂ; у год. 1363 ОлгердЂ, пошто е nopasio три чете монголске , завлада овомћ вароши, и поубЈл наивећу частЂ нћнш обг>1тателн. У 1578, остале су одђ нћ само развалине зидова, и куле Херзонеза. На тимђ развалинама подигао се Севастополђ , кога е нме данасЋ у евима устима. (краи слћдуе.)