Шумадинка

Б^ограду 21. Октомкра 1855.

ЛИСТЋ ЗА

ВНОСТБ, 3АБАВУ

н о в о с т и.

УчредникЂ и издаватеив Лм>бо»и]>■»> il. Нонадовићљ.

ТЕЧ. IV.

Ован л исттј взлази вторникомтЈ и петвомЂ. Ц&на му fi за три и-ћсеца 4 цванцика.

JW 116.

АТИЛА У Т Р I 6 С Т У. (краи) Сви бунтовннцБ1 одљ едаиаут|>, охрабрени ceoioMi) множиномђ дигну своб мачеие. и спреме се на обрану и борбу. „Оружћ доле! " продере се Атила и погледа ifi та ко , да су шмђ нолена клецала ; ерг> ohi > е био ужасанЂ у свомђ гн!,ву. и нV.говтх ~%е ваiohiн погледЂ морао е и саме лафове укрочавати. стоите ? повинуите ге .' Атила заповћда ! мачеве доле ! " Дрктећи. уништени моћу гласа крала свога. положе сви побунћни Хуни мачеве свое кђ ногама Атилинимђ. „Како дркћу бабе ! " повиче Атила . презрително се смешећи. „ВалЂда сте се нада.ш наћи ме спавашћа. narrin сте ме хтели мучки заклати, као пси спавагоћегЋ лаФа ! Срамне, подмукле издаице ! '• — И одеданпутЂ осети онђ нек £и малБ1и 6 оолђ на левои руцм CBoiofi, и видивши крвЂ свого на халћини громовитимЂ се продере гласомЂ: „шта? fl самБ крвавЂ ? ранили сте ме зарЂ ? крвв сте мого про-

лили ' крвЈ. кралл вашегљ ? Атилину крвљ ?

Говори-

те ; кои е бмо таи несретникЂ ? кои е бшо , што е крвв Атилину npo.iio ? " Колена су клецала нодђ Хунима. но ни еданЂ nie се хтћо за кривца издати. „ћутите ? " лродужи Атила , ..нећете да одговарате? Одђ кадЂ сте заборавили повиновати се, кадЂ А гила заповћда ? тешко вама ! — то ћете сви умрети ! " „Милостђ кралго! " повиче еданЂ и баци се предЂ Атилу на колена. „Дакле тш си се усудш руку на твогђ кралн дићи ? ! " 11р(»дере се Атила пеномЂ обасутЂ одђ бћсдила, и за тилми часЂ лежала е глава кривца предЂ ногама нћГОВИМЂ. Грозећи се и дрктећи стаили су остали, докђ имђ е Атила, наслоиивши се на свои мачЂ roeopio : „Дакле сте ме хтћли убити! Bbi сте мислили. да ћете моћи сђ еднимЂ ударомЂ мача, оногђ мужа убитр, предЂ когђ погледима цћо ce светЂ тресе , и когђ ударЂ ноге Европу изђ нћне точке покреће ? — та ^аучићу л васЋ, Ј{ако Атила изданнике казни ! '•

Затим1, приђе кђ вратима и погледа наполћ : „мое ^страже no6ieHe ? О несрећницм ! — Одине ! " повиче по |томЂ, и оваи дође. ,,Иди па ми зови мое воинике ! " i „Сгои кралго ! " повиче Хилдерихг , иробудивши се изђ свое забуне, „самЂ самв л кривЂ , ерЂ а самв ш на то навео. Мене уби, а нби пусти ! " ВезЂ да е на то na3io одговори Агила : „нема милости ! све ћу опростити , ал' за издаго не ! ако су имали узрока самномЂ незадоволБни 6bi"4i , то су ми гребали у очи казати , па ако бм ми по волби бмло , н бм предругоачјо н поправш. A.r' ноћу у помрчини мучки ме напасти — о, та оћу да вамЂ покажемЂ, како се издаиство казни! брзо ! " повиче онђ на дошазше воинике. „Скините овкмђ издаипицима, кои су вашегљ крала убити хтћлн. главе са рамена ! " Хуни се сви удале. ио ХилдерихЂ остане „Ио, тм зарЂ неидешЂ ? " проговори кралв , поглегледавши младићу оштро у очи. ирнзкаемЂ," одговори ХилдерихЂ спокоино , „да самБ те убити хтћо , уби дакле и тм мене , ал' немои дати да ме робови твои убјлго ! " „ЗарЂ то незаслужуешЂ ? ниси ли ме хтћо изненадио убити ? " „Тм си Аманду y6io. Па ни хиладу човеч^и живота нису у станго тр загладити!" У Атилинимђ очима sacia се нћжна свет.тоств; неко време поћути, затимЂ ступи предЂ младића и узме га за руке. па проговори нћжно : „зарЂ ми то неможешЂ опростити ? '• ХилдерихЂ ступи натрагЂ и покрнвшн лице рукама, одговори илачући : „НаимилјегЂ си ме на свету лшшо, кралго ! " ,ДТа зарЂ мислишђ да н немогу оно надокнадити чега caMt те лиш !о ? " запита кралБ некимЂ особитимЂ гласомђ . затимЂ се сагне, дигне ножб ХилдериховЂ са землћ и прЈЖи му га рекавши : „Гледаи ! " затимЂ отворн свого халБИну на грудима. „оћу да ти мошмђ крвлго, моимђ живогомЂ нлатимЂ ! Удри ! Л се ни померити сђ места нећу : лзфђ се своеволвно смртл подлаже! затежешЂ јсе? Та п самБ ти Аманду y6io , па могу ли ти е скупл!> платити. него , мо 10 4 мђ крвлго ? "