Шумадинка

350

М Р В И Ц Е. Кодб старш Грка бмо е обичаи, да новоме кралк> своме пре. него се оваи крунише , донесу вештацм они. кои гробнице зидаи*, неколико мермера од& разли-чите бое, и запмтаго га ; Господару, одт> когт. ћепљ камена, да ти гробљ сазидамо. Отмћни Хинези пуштаго на левои руцм . осоОито на маломЂ прсту нокте, што већи да расту. Тако <ш >ран цуск !и еданЂ путникЂ нреповеда. да е наишао на едногв

вић -ћ ioiiiTt« е млоге друге излечило."— „То ми е мило'" одговори предс1 >дЂтелБ и окрене ее осталимт. членовима. „Господо ! Н самБ некадт> 6wo младЂ и врло веселе нарави; и тако се догоди, да едномЂ овои жени одемЂ, кол е онда узимала ђаке на костб . СамномЂ е ишло више младића, мои другова. Имали смо сви доста апетита, ал мало новаца. Да бм се у тои нужди помогли, измислимђ а едно лукавство. Н самв 6wo примћтш, даи е кћери бирташице нешто зло. fl се учинимЂ као да знамЂ неке чини : и записке правити кое врло добро лече. II тако напи1пемЂ неколико стихова изЂХорагун, кои су ми некадЂ у тпколи за лекцјго задати бмли. и предамЂ баби место илате

лћкара. кога е наидужји нокат^. бмо 12 а други 9 до 10| 3 а ручакт>. Дакле ако е ико у томђ случаго казни достоннђ , то самв и." — Баба се едногласно за иевину прогласи и одпусти. А предсћдатеЛБ ioir приличну суму новаца поклони за стра кои e издржала , и за ручакЂ онаи, за кои ioft е остао дужанЂ. — Перзиски свештеници скуплиго у едно стакло сузе деце кадЂ плачу при смрти свогђ отца, и жена кадЂ плачу за своимђ м}'жевима , и после даго другима при смрти за ублажен). смртнБЈ m\i ;a. И те скуплћне сузе сматраго као какву светинго. — Са землћдћлјемђ занима се у Енглескои одђ стотине 30, у Францускои 56. у Грчкои 50. у Дан!н 00. у Праискои 65. у Шпанш 60. v Аустр!и 70. а у Шведсгш и Руcin 75. лгоди. — Рукодћлаца и художника има у Енглескои на сто у Францускои 30. у Нраискои 26. у Шпанш 30, у ДаHin 20. у AycTpin и Португал!и 13. у Русш и ЈИведскои 15. у Грчкои 10. Свега жителвства подђ спа!лма ича у Русш 23. милтна. — IIo наинов1емЂ попису има Еврен овега у Езропи 3.200.000. — ХамбургЂ е наизадужеша варошв, ерЂ е 34 милтна талира дужанЂ. — Сва Флота руска стала е правителство 10 милјона рубалн.

палаца. — Познатми списателБ езуита ФранцЂ Сахини имао е два пера, сђ коима е пунм седамЂ година сва сочинеhi'h cboh , писма, и све што иу е за писанћ бмло , писао — У Шпаши 6bio е обмчаи (а да л' и сада шштђ таи обмчаи постои. ние познатој. да се после ручка сламке као зубне чачкалице на асталЂ метну. Французт, еданЂ дође у кућу сдногђ попечитела . да га ту застане, и запмта служителн, 6i>i л' могао сђ госиодиномђ говорити. „Нћгово ће превосходнтелство садЂ таки одђ трапезе уетати" одговори служителБ, ,,онђ е већЂ сламу узео." .,СадЂ текћ сламу ? запмта ФранцузЂ , то а дакле могу шштђ еданЂ посао свршити, ерг> докле нћг. npeвосходителство после сламе зо 6 ђ поеде. н ћу већЂ дотле опетЂ 6 i>ith овде. — ЧизмарЂ еданЂ дође изненадно кући и затече оба шегрта свон. гди беспосличе. РазлгоћенЂ викне : шта радишЂ Tti Петре ? ништа нерадимЂ , маисторе." одговори оваи дрктећи. „ А тм Павле ?" н помажемЂ Петру," одговори друпи. — Удовица една са описашемЂ нужде н неволћ свое поднесе молбеницу свого кралго и замоли газа пензЈго. „Вм тако добро изгледате, одговори кралв , да л речма вашима веровати иемогу." — „На то иетреба гледати, настави она; вашемЂ величеству заиста батЂ ништа неоскудћва, па зато опегЂ вм саевимЂ рђаво изгледате." — ОбсенарЂ еданЂ показиваше крозЂ шестЂ дана MaiiCTopie свое , а седмми данЂ оде , безЂ да е меанџш трошкове свое исплатш. „Еа, еа, рекне оваи, то е човекЂ, кои е крозЋ шестЂ дана непонатанЂ бмо , а кадЂ еедмми, а онђ и невидимЂ постао."

3 .4 Ч И Н Ц U. — СмртБ нема календара. — Каква намЂ е користБ одЂтитуле, ако новаца не-

мамо.

ио дгрив ци. — ПредЂ судЂ една е стара . дена. коа е обтужена ужаснимЂ

„Шта прави

е скривила

9 и

слаба жена довепреступленћмЂ. —

запмта предсћдателБ.

,Она

чародћиства и чинц!"

„Имате I и

ли сведочанства и доказа ? " — ..Има — ево iS ! " — СадЂ му се преда една листа, испунћна иекимЂ рукописомЂ. „ОдкудЂ вамЂ ово писмено?„ запита предсћдателћ бабу. — Господине, „одговори баба" младићЂ ми га е вдант. дао јоштђ одавна, као лекЂ за moio болестну кћерг,." — „в9« — Ређа е несрећа него срећа — Несрећу нетреба да молимо она ће сама доћм. ■— Сакривено благо есте безопасно. — Свака птица воли свое гнћздо. — Вино е поетама светни духЂ,

С Т Р А Н Е Н 0 В 0 С Т И. — Генерала Канробера noc.iao е царчћ Hanoaeoui. у ШтокхолмЋ да кра.по шведокомљ однесе ордент., и да му сообшти планЂ по коме западне снле мнсле воеватн н еа FycioMi мнрт, зак.почавати. брбо Шведска 6w одавно са западHMMb снлама прнстала протнву Pycie, еамо кадч> бн e оне мо-

ли !ОИ помогло /" — „всте господине, ие само мого кћерљјгле осигуратн да се Pyci,*i noc .ie кеће осветитн, и тако кажу —