Шумадинка

Покраи нћга сЈ.д'10 е нек1Н господинђ у суромЂ кап ут у, већљ у годинама човекЂ, но тихђ и озбиланЂ. О нђ е све едну по едну чашу исшао. Наипосле окрене се странацЂ оваи и рекне му: „6сте ли вм господинљ Плавша ?" Плавша га погледи и сћти се по онои великои белеги. кок» е странацЂ на лћвомЂ образу имао, да га е већЂ пре два дана више пута вид1о; еданпутЂ у свомђ дућану, гдћ е скупоцћнми комадЂ свиле пазарш; а послћ опетЂ на сокаку. предЂ нћгОвомЂ кућомЂ, кон е више одђ двадесетЂ пута тамо амо пролаз^о; еданпутЂ опетЂ у цркви, а садЂ овде. Оваи господинђ иначе имао е нћшто HenpiaTHO на нћговомЂ сувомЂ и јкутомђ лицу, а очи му се мутно саиле. Плавша му одговори на ntiтанћ. .,Bti изгледате невесели!" рекне му странацЂ. „МоЈке бити, човекЂ ше свагда добро расположенЂ." „Мени е жао. Не бмл вамЂ л могао помоћи?" упита далћ странацЂ. „То н незнамЂ." „Покушаите вi,i то. 15w се мене ако тичете, више него што bw мнслите. Вн ме непознаете. али даи да бу демо пр !ател1 .и. ћу взмђ зацћло помоћи, само ако у мени поверена имате." ,,Bw сте одвећЂ добри." „Да васЂ Hie когодђ увредЈо ?" „Боже сачуваи, Hie нико" одговори Плавша. „Или сте збогЂ лмбави зловолћни?" упита стра вацЂ. „Што се тога тиче нимало." „Или трпите оскудицу у новцу —а ћу вамЂ помоћи.' Плавша опетЂ баци поглеДЂ на мутно лице намећућегЂ се помагача. „Проговорите еданпутЂ !" продужи онаи странацЂ далћ, „потребуете ли млого ? Неколико хилада Франка или више ? Вм сте лгобимацЂ среће. Вн можете наибогатш човекЂ бмти у цћломљ НамБ1ру." „К оимђ то начиномЂ?" упита зачуђенЂ младићЂ. „Н ћу вамЂ то казати, само ако усхтћте." „А ко не 6 бј желјо богатЂ 6 бјти?° „Добро. Но овдћ као што видите — гдћ свакш мо же преслушавати. Hie мћсто да се о таквимЂ дћлима разговарамо. Л самЂ у НамБ1ру странЂ. Оћете ли ићи оамномЂ у мот госттницу, да заедно тамо вечерамо?" Плавша подозрително погледа странца. Но опетЂ му се допадне оваи позивђ , прво што се башЂ тогђ не срећногЂ дана десило, да Жакелина ВБшхе нћгове собе игра, а друго што ће му оваи рћдкш случаи растерати бригу. „све ћу да покушамЂ I" помисли у себи и оде са странцемЂ. 9. СтранацЂ е имао у гостшници нћколико прекрасни соба. Служителви нћгови одлете на еданЂ мигђ нћговЂ, да наиодабран!го вечеру наруче. Плавша све e ово упренастило, ерЂ е онђ одма примГ.тЈо, да оваи странацЂ у суромЂ капуту мора да е изванредно богатЂ човеКЂ, кои « другчш лгоде, а не едногЂ сиромаха и залгоблћна чип. кара за дружтво себи изабрати могаоnC ђ кимђ имамЂ честв разговарати се? ЗапБ1та мало забунћно Плавша.

„Именуите ме само АбубекерЂ," одговори странацЂ; н самЂ родомЂ управо КалденцЂ." „Шта рекосте, КалделцЂ! Како сте вб! изђ далвне A3ie у наше предћле дошли ?" „Као што обично бБша," одговори странацЂ; „кое изђ дугогЂ времена, кое изђ тежнћ за наукомЂ тумарамљ свуда. Одавдећу ићи у ИсландЈго, чимђ се време отопли." .,У Исланд^го! А колико има како сте изђ Aeie доr?" Видило се да е КалденцЂ за еданЂ тренутакЂ нћшто рачунао, и потомђ сасвимЂ немарно одговорјо : „Одприлике до четрнаестЂ дана 6 б 1 ће сто двадесетЂ и две годнне, како самв изђ Asie пошао." Пл авша е ммслш да Hie добро чуо. Но КалдеацЂ му опетЂ немарлБиво повтори : „сто двадесетЂ и две године." О Боже, сто двадесетЂ и две године!" повиче Плавша, „Али, ако смемЂ ПБ1тати, колико одђ прилике имате година?" „Триста и дванаесетЂ година пунБЈ." „Триста и — —" повикне Плавша. „И дванаестЂ година пуни !" настави КалдеацЂ мирно: „Н знамЂ да се вбј томе чудите: а можете и држати да се н сђ вама само шалимЂ. Но вбј ће те шшђ и друге сасвимЂ чудноват1е ствари чути, само ако ми се повћрите, вб ! можете МБ1Слити iuto оћете; али немоите никадЂ судити човека по рћчма, но по дћлима нћговимЂ." Плавша е држао ове рћчи за чудновате, али е опетЂ у себи помб 1 сл 1 о : „оваи господинђ оће сђ мо!омћ лакомислености шалу да проводи. Но мбј ћемо видити, коће кога надмудрити," Служител&и нве, да е вечера готова. Обоица су у Tpane3apiro, кои е препуна бБгла npiaTHor^ мириса. АсталЂ е поставлћнЂ 6 бхо само за двоицу, за Плавшу и Калдеица. Обоица за асталЂ сћдну. На асталу 6 б 1 ло е наиода6paHie ело и пиће. Служителви се уклоне. СадЂ да вечерамо лгобезнБш пр!нтелго," рекне АбубекерЂ, „заборавите све туге ваше, кое васЂ море; и разговараите се самномЂ искрено, као што се а сђ вама разговарамЂ." Плавша истина подобро е вечерао а после вечерб мало га е прекрасно вино и угрелло ; али у мћсто да странцу одкр1*е свого таину, све га е већма сумна нћка обузимала. О нђ е жел!о јошђ више што о Калдеицу дознати премда му е оваи за време вечере невћроатне ствари о cBoioS судбини на мору и суву исприповћдао. „В б 1 мени," рекне Плавша приповћдате познате гатке о вилама. Представлнте ли вбј заиста себи да ће вамЂ то паметанЂ човекЂ вћровати ?" „Мени е све едно," одговори КалденцЂ „веровали ВБ1 мени, или неверовали; наипосле ваша е штета. до и то треба да знате. да н имамЂ знанн и у таинимЂ наукама. всте ли чули кадгодЂ о воишебству ?" „Чуо самЂ, али никад-t нисамЂ млого вћровао. Као што л ммслимђ , то иде више на варанћ, слепарјго и чаpo.iiro' : . „Може бнти да е кодђ васЂ незналица овдћ у Европи тако, али кодђ насЂ у Калдеи сасвимЂ е другч!е." „Дела да видимђ какву вештину вашу" рекне Плавша.