Шумадинка

7 ,Д неправимљ никакве вештине!" одговори Абубе. кирђ: „Али — примћчавате ли вн да н изђ черти лица вашегЋ читамЂ вашу будућноств. Л вамљ се заклинТ >мт> ; да сте се вм у срећнми данљ родили. Кажи те ми искрено, у чему вамт> могу помоћи ? Мои ће помоћв вама одђ веће важности бмти, него сва чарол1н. Тако на приMtp -b: Да се нисте ви као трговацљ у каквои сметнви нашли? Потребуете ли новаца ?" Плавша сумннгоћ1и се о свему овоме и смешећи се рекне: „То може бмти." ,,Па добро!" повиме КалденцЂ: „Но зашто сте ме толико задржавали, и нисте ми одма то казали ? Вм сте судбомБ опредћленми, да сокровиште нађете, кое е закопано кодћ развалина дворца Валерћн-ДезаншЂ." „Сокровиште!" „Да. сокровиште, и то врло велико." „Но зато вм то себи неископате, г. Абубекерт.?" „Прво што Hie мени намћнћно, а друго што га и непотребуемт.." „Па кадЂ ћу га н наћи и примити?" упита Плавша. „Онда кад% одете у Валерћн-Дезанжтћ." „Потребуете ли зато каквогЂ предуготовленн, или какве особите церемон1*е и преправе?" „Никакве." Озбилћностл Калдеица готово е Плавшу и варала, но при свемЂ томђ дрн«ао е опетЂ да се оваи жели сђ н1 >има само шалити. Онђ се нешто предоммсли и наипослћ рекне : „То е врло лћпо г. АбубекерЂ. Но да взмђ истину кажемЂ, л морамЂ сутра мћницу (векслу) одђ 5000 Франки' Koiofi е време истекло, да исплатимЂ. Па кадЂ е мени то сокровиште сигурно, да ли бм вм мени ту доброту указали, да ми речену суму, докђ n новце неископамБ, позаимите ? fc (Продуженћ слћдуе)

М Р В И Ц Е. - Обклада за десетЂ иллда полшбаца крозт> десетг cariu, У едномЂ великомЂ друштву господе и госпол између прочегЂ дође речх, и о полгобцу; дакле о врло дражестномђ и примамлБивомЂ предмету. Господинђ еданЂ предложи пмтанћ. колико бм полгобаца лгобезникЂ еданЂ лгобезници CBoiofi крозЂ еданЂ сатЂ датиу станго 6бјо . O то" ме се е млого говорило и свакш е друrifi брои навео. Напоследку ђипи еданЂ младЂ, ватренЂ залгоблћникЂ. завери се, да ће онђ са лгобезномЂ свошмђ десетЂ илнда полгобаца крозЂ десетЂ сатји. безЂ наиманћгЂ прекидани, изменити: и на то се обклади за сто Фунтш штерлинга. Али се при томе ние сетјо да и то утврди, да свако по сага за себе и свого лгобезну по едну чашицу винца и по едну пишкоту доб!е. Обклада се заклгочи, а •гакође и други између себе за и проти†у обкладу ступе. У исто време наименуе се нарочнта komhci'h една кол ће полгобце бронти. — СладакЂ оваи, по видимомђ лакЂ посао одпочне. У првомЂ сату измену лгобезницм две иллде полгобаца: у другомЂ, иллду, у трећемЂ седамЂ стотина и педесетЂ, па далћ ни маћи. Моћи су се HtioBe изцрпиле бмле, младићт, доб!е грчЂ у устнама и падне у несвеств ; лгобезна такође изванЂ себе легкаше на дивану. то нсто 10 штђ вече падне у врућицу и текЂ се сђ великимЂ трудомЂ после дужегЂ времена предигне. П

младићЂ е самЂ дуже времена боловао, збогЂ чега е венчанћ нбино текЂ на годину дана после слћдовало. — ТрговацЂ еданЂ са стране, кои е з 6 огђ послова свои у варошћ Б. дошао, дође да посћти тамошнћгЂ едногђ трговца, као прјателн свога. Онђ буде врло npiaтелвски примлћнЂ и на ручакт. позванЂ . МеђутимЂ оде, да и друге пр1'нтелћ свое riocl.ru , па се затимЂ опетљ прјнтелго своме врати. КадЂ е у собу ушао чуе онђ жеCTOKifi инатЂ у сусћднои соби између нћговогЂ прјателн и нћгове жене. „Да а само свакогЂ минута на страногљ тогђ човека неизгледамЂ" рекне мужЂ жени , ,,hyiuio бм те неколико пута, да ме добро памтишЂ, а овако немогу, ерЂ нећу ларму да правимЂ." СтранацЂ одшкрине врата и укратко рекне: Молимђ прјнтелго, недржте ме за странца. него радите шта знате. — У вароши Н. лћкарЂ едант, изда на гласЂ , да онђ притнжава средство, сђ коимђ е и наиупорнш кагпалв излечити у станго. Прјлви му ce дакле човекЂ еданЂ кои е одђ те болести боловао. ЛћкарЂ му поднесе подђ носђ стакленце едно да мириши. То непоможе ништа. Лћ. кар!н та буде двапутЂ и трипутЂ , па и четмри пута повторена. Све то непоможе ништа , кашалг. ни малчицо непопусти одђ ачине свое. Напослћдку већЂ болестникљ изгуби стрпленћ , па се хтеде и лћкара и нћгове лћкаpie опростити и изплатити га. „Шта самљ дужанЂ?" Запита онђ . „ПетдесетЂ талира", одговори лћкарЂ. Налготивши се болестникЂ на таково безобразно захтеванћ за безуспћшанЂ лекЂ, извуче изђ џепа свога банкноту и поднесе лћкару подђ носђ ct . речма : „Ето миришите!" па е затимЂ тргне и остави опетЂ у свои џепЂ. ЛћкарЂ е npeiio, да ће предметЂ мирисани суду предложити, но да л' е одржао рћчЂ, нисмо у станго потврдити 5 домаће iiobocth. ј Нћгов Свћтлостг> нашЂ Кинзђ приспћо е благополучно данасЂ у БеоградЂ. — Као што ,,3ваничне новине " одђ 12. нвлнго: „г* СтеванЂ Станковићг. секрет. ужичкогЂ Суда премештенљ е по молби за Секретара Суда Окр. ВалћвскогЂ, на нћгово место поставлћнЂ е г. Миленко ТимићЂ I. писарЂ Суда Окр. КрушевачкогЂ, на нћгово место г. Bacn.iie МаџаревићЂ мл. писарЂ Суда Окр. Валћв. а на нћгово мћсто г. Светозарт. Ми.певићЂ практ. Суда Валћв. — Пр актик. Поп. Финансје г. ПетарЂ И. ПантелићЂ поставлћнЂ е за канцелисту истогђ ПопечителБСтва, — Рачуноводителг. ТииограФЈе г. Аркадје ИскрићЂ после дугкегЂ болована 14. т. м. преставт се у вћчностг,. В. - ПалежЂ 11. Ннуар. Кодт. насЂ е одђ неко доба право пролетнћ време; и као неко чудо у овомђ месецу, немогу пропустити да ваСЂ неизвћстимЂ, да е гоче грмило, и мунћ су севале као у средЂ лета, и после ове грмнавине, не само да е топла киша падала, него е и градЂ у селу Стублинама, Пироману, Грабовцу и Звечкои падао. У исто време при нкои грмнавини ударјо е громЂ у еданЂ грмЂ подЂ коимђ су два вола срећка Бркића изђ Пиромана били, и обадва вола y6ie. Овакву грмллвину у ово доба и одђ наистарш лгоди' нико неламти.