Шумадинка

се надао; но опетЂ е доста велико, да цћлогв вћка ваш егЂ мирно поживите." „Колико одђ прилике износи?" „То незнамЂ." „Па зарљ намг. то благо me у колима ? " „бсте!" одговори КалдеацЂ зеватћи : „Но н самБ одвећљ санлвивЂ : зато ћу вамх. благодарити, ако ме нћк0 в реме на миру оставите. А вм међутимљ ммслите у се би, шта ћете одб obbi новаца чинити." ДремегкЋ Абубекера дошао е добромљ Плавши башљ У не време. Онђ е гледао. да сапутнику дремежЂ ст> разнимђ примћтбама и пмтанћмг. растера. „О томе самв в већт> размисл!о!" рекне Плавша: „ИмамЂ ли а те новце, то ћу сву Француску унакрстг. проћи, докле годђ мои дворацЂ ШармЂ и мого жену опетљ ненађемЂ." „То е наиболћ средство, мои господине, да вамЂ новаца изђ сандука нестане. Али ваша срећа Hie вамЂ те новце дала, да ift вм з 6 огђ вашегЂ сновидћна проћердат е. — Мени е жао з 6 огђ труда, кои самл васЂ ради полож1о ; ерЂ већЂ сте и садЂ з 6 огђ ваши лудм намћра едну частв одђ тога штетовали. В б 1 треба то , што имате, мудро да употребите." Господинђ Плавша сђ овимђ обнсненћмЂ дође у малу забуну. „Шта разумћвате bbi подђ тимђ: мудро употребитн, ако смћмЂ пмтати ?" „Вм волете кћерБ ђенерала у Наммру — како ли му бнше име?" „Боже мои!" повикне Плавша : „о томе нема више разговора. Та н самБ већЂ оженћнЂ, и скоримЂ ћу отацЂ 6 б1ти." „Ахђ ућутите еданпутЂ!" рекне КалденцЂ срдито ; „вм ме сђ вашимЂ лудимЂ сновима у вростБ доводите. И опетЂ вамЂ кажемЂ, да сте и з 6 огђ ове рћчи опетЂ едну повелику частБ одђ вашегЂ блага изгубили. Ако небудете паметнш, то вамЂ кажемЂ, да ћете све а наипосле и мене изгубити." Плавша ућути. Оваи му е човекЂ увћкЂ 6 бјо загонетка, но садЂ му се и подозрителанЂ вид1 'о. ОнЂ 4 е самЂ себе почео увћравати, да е КалдеацЂ само шалу сђ нбимђ проводш , али да благо никакво Hie ископао. Но само то Hie добро понлти могао, зашто да ову протуву шала та толико новаца стане. И само бавленћ нћговоудворцу Шарму, кое бм по рћчима нћговимЂ посве за санЂ узети требало, више му се представлало него шала /ОнЂ и далћ говорЂ продужЈо , али изђ хрканн Калдеица заклгочавао е, да му на нека пштанн нћгова неће одговорити. КадЂ прође по сата— данЂ е већЂ 6 бго огрануо стану сђ колима предЂ едну кућу поредЂ моста, да друге конћ упрегну ; КалделцЂ е лко зевнуо , но опетЂ се иримћтило, да е и далћ шшђ хтћо спавати. Но Плавша Hle се могао дуже уздржати, гурне свогђ сапутника и Р екн е му: „д а вамЂ искрено кажемЂ г. Абубекеру, а самБ о свему добро размисл!о и разсудш. Да ли сте вн самномЂ комедЈк) правили, или Ј ошђ и саДЂ шалу самномЂ проводите ? Држите ли вм мене одђ истине за тако луДОгђ , да вћру емЋ ; д а самБ четвртБ године у несвести лежао, и да самБ саннти могао. — — - " КалденцЂ е звиждао , само ништа да нечуе. Али ша сасвимЂ мирно продужи : „Вм ме неможете ни-

кадЂ убћдити; ерЂ а самБ садЂ у станго, да вамЂ безпрекословно докажемЂ , да самБ заиста 6 бш у дворцу Шарму, да самБ заиста мужЂ херцогинћ ..." КалденцЂ Hie му дао да изговори, но загрми жестоко дивлбимђ некимЂ езикомЂ . одђ коегЂ Плавша ни речице Hie разумео. ,,1'оворите онако, како 6 бј васЂ разумћо", рекне Плавша. „Вм имате право; л самБ се сасвимЂ заборав!о , г. Плавша!" рекне КалденцЂ узевши га за руку и лготитимђ но тиш!имђ гласомЂ продужи : „Сво мое бденћ и савЂ говорЂ бно е кодђ васЂ узалудЂ. Вн сте се едне части ваше среће већЂ лишили. Но чуваите се да и све неизгубите. И морамЂ сђ вама другчЈе поступати. Слушаите ме само внимателно ! Заборавите на вашЂ санЂ ; немоите у цћломЂ животу вашемЂ ни речице о томђ лудомђ догађаго прословити ; немоите нити противЂ мене, нити противБ буди когђ човека говорити; немоите о томе нити што писати, нити моловати, и едномЂ речи заборавите сасвимЂ ваша сновидћнн. Подђ тимђ условк емЂ видићете јошђ еданпутЂ и мене и вашу срећу, иначе никада." КадЂ е ово изговорш, отворе се кола; КалдеацЂ сиђе доле, и у томђ тренутку попне се еданЂ човекЂ понкђ и широки плећа, сћдне безЂ извиненн поредЂ Плавше, а кола преко моста брзо прогоре. Плавша при свои обчиннвагоћои шали узбезекне се; а сђ тимђ шшђ вмше, кадЂ е оваи новбш сапутникђ пиштолб извукао и рекао : „Оваи е добро напунћнЂ!" — ЗатимЂ извади еданЂ подугачакЂ ножђ и рекне : „оваи е врло оштарЂ ; пробаите само мало сђ прстомђ?" „Н немамЂ нимало наклоности кђ томе, мои господине," рекне упрепашћенни Плавша, „и л ћу радо вћро. вати вашимЂ рћчима. Но нашто су те церемоше?" „На прву вику вашу", одговори сапутникЂ, „на првни помицаи, ако што подозрително намћрите, имаћу честБ, да васЂ овимђ ножемЂ прободемЂ , или да вамЂ тане крозЂ главу протерамЂ. Мени е врло жао, што морамо обое у тако незгодномЂ одношенго да живимо. За вашу собствену сигурностБ морамЂ васЂ молити, да бн добрБш бнли приклонити се, да взмђ очи свежемЂ , и кадЂ ми буде дозволћно , н ћу вамЂ опетЂ одрешити." „Али — нашто то?" упБ1та Плавша уплашено. „То е заго, што сте вн мои зароблћникЂ!" одговори грознни сапутникЂ и извади мараму. „Имате ли волго ?" продужи онђ далћ, и сђ анџаромЂ еднако се играо око npciro Плавше. ПротивЂ овакве хитне заповћсти Hie се ништа могло рећи. НашЂ Плавша стрепећи преклони главу, и сапутникЂ му нћговЂ марамомЂ тако очи свеже, да внше бћлогЂ дана nie видити могао. Чудноватни оваи одважникЂ добро е о ствари разсудш; ерЂ учин!о се готово мутавЂ, и Hie никако на пнтана одговарати хтћо ; и то е све 6 б1ло , што му е одђ сата на сатЂ вина и ладна ела давао. Плавша се часв каао, што се сђ КалдеицемЂ у ово дћло упустш, а часЂ што е мржнго овога на себе навукао, и збогЂ тога и само ископано благо изгубш. Онђ се више пута опоминао последнБи рћчш Абубекера , и заклгочш е у своме