Шумадинка
срцу, да налог -b нћговв испуни. Тако му е бар ђ остала надежда, да ће !ошћ еданпутЂ овогђ чудноватогљ човека. видити: ерг> бадава, нћгова дћла нису оаиљ сасвимљ природн а. Л башЂ незнамЂ зац1.ло, колико е дуго ово путован1, траало ; epi. и Плавгаа, кои nie данЋ одђ иоћи разликовао, nie самг. знао. O hij се будш , спавао , санао , олетЂ upoбудш, и вид10, да путованћ ово дуго трае; ept му е бмло досадно. Но наивмше га е мучило, што е радЂ 6wo знати, шта ће наипосле бмти cx> нбимђ , и куда ће доспћти? Али му сапутникЂ на ово ништа одговоpio Hie. ( продуженћ с.гћдуе ).
3 А Ч Н Н Ц И. Болћ е бмти една ораова езгра него празна лгоска. Слога доноси добра мдога. Нскуство е врло дугачакЂ путљ. Внше се лгодш удавило у часпи него у Дунаву. Болћ е на талвигама возити се него пешке ићи. Ко ти неможе као пр1ателв помоћи, може ти као непр |"ателБ шкодити. Рибе се ватаго на удице а лгоди на рћчи. Ко прилику пропусти , томе срећа окрене леђа. Са занатомЂ може се далћ да оде , него са хиладу Форинтш. бданЂ крене зеца , другш га y6ie, TpehiS га изпече, а чакЂ четвртми еде га. Бишта немои са хитосћу чинити , осимђ кадЂ буве ваташЂ. У кући онои гди е домаћинЂ обешенЂ, неговори ништа о штранвки. Псето , кое нелае наипре уеде. Изђ двеста ока неправде неможе се изцедити драмЂ правде. Ко купуе оно што му нетреба, продаваће негда и оно што му треба.
»АГОНЕТКЕ. — ПетЂ браће путемЂ иду , а петЂ подђ пластомЂ стое; кои путемЂ иду, нису покисли, а они подђ пластомЂ покисли. — Рогомђ nie, рогомЂ еде. рогомЂ Богу славу дае. — У едномЂ брлогу дванаест-ђ вепрова лежи, а ни еданЂ cii краи nie.
НОДГРФВЦ н. (.МанастирЂ светогг, Cepaie ко6ђ Моснве основанг у четрнаестолгг cro^iriio.) МанастирЂ е оваи основао самЂ светми Ceprie и онђ е у нћму саранћнЂ. То е наивећЈи манастирЂ у свои Русш. О иђ има деветљ црквш, еданЂ царсК1И дворЂ, семинарјго и иебрОеие куће за путнике, кои тамо долазе на поклоненЈе. Зидови манастира овогђ
дебели cj 20, високи 40, а дугачки 4000 стопа, 8 кула украшаваго ћошкове нвшве. Цео сводђ , подђ коимђ стое мошти светогЂ Ceprie. позлаћенЂ е. Црквене утвари манастира тога износе вредностг, одђ 600 милГона сребрну рубала. Црква Вознесесенјн знаменита е з 6 огђ свои звона. Три наивећа звона тешка су, и то прво: 140000; друго 64.000; и треће 54.000 Фунтш. У семинарЈи наоде се 300 ученика, а калуђера има 1100. Ту е непрестанми пазарЂ одђ долазећи и одлазећи путника. (ЈЈаиатмс у Паризу ) 1.) ПаризЂ брои 7000 сами мушки кроача, кои снабдћваго сђ посломђ 22215 мушки и женски лица, и кои одђ године до године израђуго посла у вредности 80 ми.нона Франака. Овм 7000 кроача деле се на 4 разреда. 3000 одђ тји раде само наручбине и по мери, и заслужуго годишнК 45 милјона. 233 раде на млого и даго нешто у землБи, нешто изванЂ землћ готовогђ еспапа у вредности 28 милшна. 3393 поставлкго и rairo алБине по наредби предречена два разреда: то су они што раде, као што мм кажемо, на парче и заслужуго годишнћ 5 l / 2 мил1она. Последнћ1и разредв сачинаваго они, кои преврћу и крпе алвине и они заслуже 2 у 2 милiона годишнћ. Кђ овима принадлеже и они кои Флеке изђ алвина ваде и нђи има 394, са 566 момака и 570 женски, и заслужуго годишнћ 4 милшна Франака. — КалФе CBiro TiS разреда едно на друго узимагоћи заслужуго одђ 4 до 2 а женске одђ 1. до 3. Франка на данЂ. 2) Шеширџ1н, кои само мушко покривало главе израђуго, има у Паризу 644 маистора са 4093 помагача, кои годишнћ 17 милтна посла израђуго. Око овогђ заната гомилаго се раз.шчити други, Сами капа израђуе се преко године у Паризу у вредности 8 мил!Она. Више одђ 4000 женски занимаго се ci> израђенЈ.мЂ овм. Свака заслужи на данЂ одђ 1—2 Франка. 3.) Чизмара, кои, као што они веле, цео светЂ сђ нбинимђ краснимЂ еспапомЂ снабдћваго, брои ПаризЂ 6652 са 21.000 посленика. Они израђуго годишнћ еспапа у вредности 45 милшна. МомакЂ еданЂ заслужи нешто више одђ 2 па до 1 ФраикЂ на данЂ. 3.) ћурч1н има у Парвзу 88 и израђуго еспапа у вредности 4 милшна Франака годишнћ. (Пос%та дивлћи зверова). Две женске, кое су башЂ у ономв истомђ сокаку, у комђ се новодошавша велика менажерЈн една сместила, обитавале, доб1 - го еданЂ данЂ изненадну посћту : господинђ Т, сђ госпомђ свошмђ уђу у собу. „О одкудЂ та срећа, о како сте вбј добри, како лгобведостоини, кадЂ дођосте, да насЂ посћтите!" викне една одђ реченБ1 двего женски. „Мои мужЂ и н" одговори rocrioa „хтедосмо да видимо дивлћ зверове, па ето томђ приликомЂ уграби,чо мало времена, да и васЂ посћтимо и видимо, шта и вм радите!" {Ко ohe. нека eipye !) ЦарЂ Никола пош.тћ пре неколико година огледало едно редке величине и лепоте сђ посланичествомЂ своимђ цару хинезкоме на дар г Б. Огледало то моралосе преко целогЂ неизмереногЂ пута одђ Петрограда до Пекинга на човечшмЂ рукама пренети. Тако ce хтеде и тако бм, и огледало дође невредимо у Хину. У томђ времену породисе неспоразумленћ између рускогЂ двора и царства сунца, и тако царЂ хинезкш нехте ни посланичество предасе пустити ни огледало примити. 36 огђ тога скоротеча еданЂ мораше у ПетроградБ