Шумадинка

с таништа на источномђ мору тако рано прекинули; ept е руска воиска у балтискимљ провинц^нма трпииа наивећу оскудицу у рани, и чимђ су енглеске лађе отишле, одма су Руси изђ Данцига и Мемела преко мора рану довукли. ПОЛИТИЧНБ1И ПРЕГЛЕДЂ. ПланЂ, да се конФеренц1б држе у Паризу, произишао е одђ саме Pycie. Руско се правителвство томђ приликомЂ, кадЂе изнвило, да прима предлоге, изразило, да бм му врло поволђно бмло, кадЂ он се ПаризЂ за мћсто преговора о миру изабрао. ПочемЂ е AycTpin ову иелш драговолвно подпомагала, и почемЂ е сђ друге стране и сама Енглеска ту исту желго изавила, то су ce онда наравно све силе у томе предмету лако сложити могле. Премда ће чеканћ на турске пуномоћнике почетакЂ конФеренцЈн мало одуговлачити, ипакЂ е зато сва прилика, да ће конференцје око половине Фебруара мћсеца већЂ започети. Француски листови авлаго, да ће Сардитн само у онимђ ПБ1таннма участвовати у предстоећимЂ конФеренцЈнма о миру, коа се нК као тал!ннске и на обали средиземногЂ мора лежеће државе непосредствено тичу. ПБ1танн пакЂ, кол се односе на обште европске интересе, рћшаваће исклгочителБно велике силе. .,Ост-дагсче-постг " доноси намЂ слћдугоћЈи чланакЂ изђ Париза: У Паризу 15. Инуара. Цео е светЂ ynpaBio погледБ на Енглеску, одђ кое се свакЂ бои, да ће она миру препоне полагати и отешчавати га , и свако миролгобиво изавленћ енглески листова поздравлшо за миромЂ чезнећи Парижани са наивећомЂ радости. Но са толико већимЂ негодованћмЂ и незадоволвствомЂ читаio они садЂ у „Монитеру," да е та жела Енглеза за миромЂ привидна. „МонитерЂ" е сирћчв пре Henifi данЂ гоBopio о некои здравици, кого е лордЂ Ковлеи нагиао ономђ приликомЋ, кадЂ е неколицини Француски ђенерала предао батск1 - и орден-Б; у тои е здравици изражено, како се Енглеска миру нада и како га она одђ свегЂ срца жели. ДанасЂ пакЂ повторава .,Монитерт>- ту здравицу и вели: племенити лордг, nanino в до душе миру здравице. али Енглеска мисли другче, су наданн друга. Млоги веле, да е лордЂ Ковлеи ту здравицу нашно по спецЈалномЂ налогу лорда Палмерстона. Но толико е извћстно, да су се у енгелскомЂ посланству врло зачудили начину, коимђ е npeca Француска рћчи лорда Ковлел примила, да се У слћдству тога ови иадаго одговору и нападанго одђ стране енглески листова, и да се ови неће нимало уздржавати, изавити право садЂ станћ стварш. И тако е данаст, неделн, чега ради и таи догађаи неће на станћ берзе никакавЂ упливЂ имати. До сутра бглће све то предано заборавности, а међутимЂ долазе намЂ изђ Лондона гласови све ВБппеу смислу мира. У Енглескои сламаре за славу, Енглези г.чедаго само на дћиствителне користи и интересе. Но и они, кои су у Енглескои таако за ратЂ заузети, увидили су како бм теретно и нез1одн° бмло, кадЂ 6 б 1 Француско правителћство и даоезБ икаквогЂ права и основа ратЂ продужавало, и а какавЂ обт одпорЂ оно у томђ случа10 кодђ лвногђ ммшлена наишло. Енглеска е преса сво Ј омђ викомђ и хукомЂ и тако већЂ вко потресла и шкодила поннт!го

Француза о енглескомЂ сагозу и о цћли овогђ рата. И безЂ тога већЂ свакадЂ су се бонли Французи, да ће ift Енглези као голо свое opy^ie на свое особене цћли употребити. КадЂ бм дакле мм и садЂ ратЂ далћ продужили, немогући притоме кривицу бацити на Pyciro, онда бм слободно узвикнути могли : Енпеска насЂ вуче за НОСЂ. У Бечу 18. Ннуара. Онаи честопоменутни чланакЂ изђ „Журнала де С. ПетерсбургЂ , кои дћиствуе о томе, како е Русјл примила аустршско - западначке предлоге мира. оснажјо е у Францускои вћрованћ и наданћ миру; у нћму е изражена асна и искрена желн, да се сталанЂ мирЂ Европи поврати. .,ЖурналЂ де Деба" доноси нзмђ данасЂ едно носматранК о томе, да ли ће се обшта чезнн за миромЂ остварити. То е посматранћ написао главнми учредникЂ предпоменутогЂ листа г. де Саси,и садржава између осталога и слћдугоће: „Нетреба се тако нко плашити пете точке у аустршскимЂ предлозима, у KoioS точки налазе енглески листови толике препоне и незгоде. Ако се Енглеска тврдо придржава тога, да недопусти Русима подићи наново тврдинго БомарсундЂ, то е сва прилика, да ће и Pycia одђ свов стране изђ подобнм основа и по начелу узаимности захтевати, дани Енглеска неутврди острово ХелголандЂ, кое острово такво исто претеће положенћ према Данскои има, као годђ и БомарсундЂ према Шведскои и да се брои енглески ратнБ1 лађа, кое ће у балтиско море улазити смети, опредћли; овакова спорна питанн рћшаваће коначна већина гласова на конгресу „ЖурналЂ де Деба" увћрава далћ да ће и Праиска участвовати у конФеренр !лма. вдне праиске новнне веле •> томђ слћдугоће: „Мш чуемо изђ поузданогЂ извора, да.су већђ Формални лреговори започети о томе како да и Праиска участвуе у конФеренфама о миру, далћ, да е Ф ранцуска попустила одђ свогђ пређашнћгЂ одрицанн, но да Енглеска у томђ погледу засадЂ нинаиманћ непопушта и да се она постонно противи участвованто Праиске у конФеренц !'ама." У Бвчу 20. Пнуара. У слћдству обштегЂ примана аустрЈискогЂ плана за предходително преговаранћ о миру, кои е планЂ већЂ ивности преданЂ, скупили су се данасЂ у 12. сатш у подне пуномоћници Енглеске , Француске. вмсоке Порте и Pyeie у ц. кр. министерству иностранБ1 дћла, да тамо заедно са г. гроФомЂ БуоломЂ, као пуномоћникомЂ аустрЈискимЂ, подпишуеданЂ протоколЂ> коимђ ће поменути предходителни преговори мира обвезателну силу получити. У овомђ акту кои е данасЂ подписанЂ, опредћлено е уедно, да се одма заклгочи примир!е и да ће одђ данасЂ наидалћ за три неделћ дана изванредни посланици петЂ уговарагоћи сила , и то по ФормалномЂ подписанго данашнБи предходителнм преговора , имати добити пуномоћства, да се мирЂ коначно заклгочи. Ц. кр. президјнлнми посланикЂ при сагознои немачкои скупштини саобштиће истои у идућои сћдници, кон ће се у четвртакЂ држати, садржаи предходителнБЈ преговора о миру (прелимирарногЂ мира).