Шумадинка

62

U главноЈпг стану Бакчи-сарато 31 ■ Децембра. Одлазећи по вмсокои волви царскои на друго ново опредћленћ, праштамљ се одг> васг., храбри ратници ! fl предаемљ моме достоиномђ преемнику воиску, отврдлу и прекалћну у боевима, воиску, коа е бмла подпора, дика и радостљ нашега цара. Храбри воиници! ваша храброств и nperopeHta самогЂ себе остаће кодђ мене у вечитомЂ спомену. fl вамг одђ срца благодаримљ на поверенш, кое сте вн у свимђ крвавимт> боевима године 1855. према мени изавили, у боевима велимЂ, кои ће за навћкЂ паметодостоини остати, и у коима сте вм кримскш полуостро†бранили одђ млогоброинм непр!ателн, кои су располагаии са онакимЂ средствама, каковима нигде примћра нема у лћтописима ратнимЂ. (Ова е дневна заповћстБ прочитана компанјама , швадронима , сотн1'нма, батер1нма и морскои воисци." У Петробургу 10. Ннуара. Онаи чланакЂ изђ „Журнала де С. ПетерсбургЂ, (кои смо мм у предпоследнћмЂ брого нашегЂ листа донели) еаобштила е наипре „Сћверна Пчела" а затимЂ и сви остали руски листови међу свое домаће новости, но досадЂ се шшђ ни еданЂ листђ буди како о истомђ чланку Hie H3pa3io , тако да се морамо посве ограничити на едине речи тогђ важногЂ акта, изђ кога се на срећу ништа друго увидити недае , него наивећа надана о миру. Подђ упливомЂ тога чланка губе сва незнатна извћстјн са 6 оиногђ пола и изђ военеуправе млого одђ свое важности. Вћсти сђ 6оиногђ полн и онако су већЂ наликЂ на слабу грмлнвину прошле олуе, и своде се на извћстЈа сђ источне обале црнога мора о повлаченго воиске Омер-пашине. За садЂ влада савршено примир!е. МеђутимЂ су у воисци кавкаскои учинћне онакове промене, кое заслужуго да се напомену. ђенерал-мајори ЧаплићЂ, БудбергЂ и КеселерЂ придодати су томђ корпусу по особитимЂ налозима ; на мћсто ђенерал-лаитнанта кннза Андроникова (кои e з 6 огђ порушеногЂ здравла службу остав10,) поставлћнЂ е ђенерал-маЈорЂ ЛукасЂ за ратногЂ гувернера града ТиФлиса, а и у полковнимђ командама учинћне су млоге промене. Храбрми полковникђ МорнерЂ, командантЂ ериванскогЂ лаибкарабинскогЂ полка, кои се при горишешо на КарсЂ тако славно одликовао , премештенЂ е у попечителство внутренБИ дћла , и то по свои прилици з 6 огђ тешки рана, кои е допао при реченомЂ горишенго на КарсЂ. Изђ Петробурга нвлнго подђ 12. Ануара „Шлезише Цаитунгу* слћдугоће : Овдашнви листови ништа неговоре о садашнћмЂ обртаго CTBapin, то вст^ о предстоећемЂ миру. ШеданЂ знакЂ, н!една рћчљ неможе се у нвима наћи, изђ кои бм се заклгочити могло на радостно или суморно и жалостно упечатленћ, кое е гласЂ о миру у нћима произвео. „Рускш Инвзлидђ" шштђ еднако доноси ратна извћст1а и н1'еданЂ званичнми поступакЂ не смћра на прекиданћ ратнБ! спремана, у смотренго кои садЂ се истинамлого већа предосторожноств наблгодава, него прошле године. Тако е на пр. садЂ текЂ обзнанћнЂ онаи царскш дневнми указЂ, коимђ су npBbi дана мћсеца Новембра наименовани поглавари за дружине черниговске. У строенћ cBiro досадЂ сазванм дружина срећно е окончано и превазишло е сва очекиванн.

ФР4НЦУСКА. У Паризу 16. Ннуара. „МонитерЂ" авлл изђ тилћрјискогђ двора, да е турскш посланикљ гоче предао цару eдно благодарително писмо. кое е турскји царЂ поводомђ добмвеногЂ великогЂ крста почестне леп'е на нћг. величество цара ФранцускогЂ управјо. ЗатимЂ е турскШ посланикЂ представјо цару бригадногЂ ђенерала СеФерпашу, кои е командантЂ турске конЂице у Евпатор1и. — Дервиш-паша, кои е опредћленЂ бмо, да заступа Турску у великомЂ тилћрјискомЂ военомЂ савћту, кои е засадЂ одложенЂ, налази се садЂ у Паризу. Велике 6vpe на средиземномЂ мору узрокЂ су томе, што онђ Hie на време у ПаризЂ стигао. — Говори се, да е царЂ на балу кодђ принца бронима повторително издвiо поуздано наданћ, да ће се доиста мирљ заклгочити. У Паризу 17. Ннуара. Врховнми повелителв царске гарде, ђенералЂ РенволЂ де С. ЖанЂ д Анжели окончао е главнни прегледЂ надЂ 1. и 2. гренадирскимЂ и надЂ зуавскимЂ полкомђ , кои су сви бмли у Криму. К )че е држана на марсовомЂ полго почестна смотра надЂ ова три полка, при Koiofi су смотри они маневрирали и иалвбу држали. —■ На мћсту артилћршске пробе у Мецу разпукне се овм дана една конгревска ракетла , кошмђ приликомЂ погину три Tonyie , а четворица буду тешко ранћни. Осимђ тога 10шђ е еднога воиника нестало , и сва е прилика да е онђ саранћнЂ у развалинама неколико радјоница и дашчара , кое су силнммђ потресомЂ порушене.

В Н Г Л К Г К 1. У Лондону 17. Пнуара. ВарошБ МанчестерЂ дала 6 гоче своимђ парламентскимЂ заступницима у еднои нарочито на таи конацЂ држанои вечернБОи забави прилику изразити се о свомђ будућемЂ политичномђ владанго , а нарочито у саданћмЂ великомЂ пмтанго о миру. ДосадЂ намЂ е преко телеграФа толико само познато, да е на тои забави 6 б 1 ло до 800 лица, да су осимђ поменутм парламентски членова држали бесћде и ћенералЂ Томсонђ и г. ХеитодЂ , но г. КобденЂ wie присутствовао ; да су господа ГибсонЂ и БриџтЂ — и то оваи последнвш у бесћди, кон е два сата транла — свого политику мира бранили, да е оваи последнБШ услов^н, кон е Pycia примила, подпуно одобрш, и то већЂ и по самомЂ томе, што ће иста условЈн водити кђ заклгоченго мира, и да е онђ критику енглески листова — нарочито „Таимс"-а, о нћговомЂ политичноиђ ммшлћнго, обарао доста опоримЂ изразима. „Таимс"-кш дописателБ изђ Беча дознае изђ поузданогЂ извора, да е руска воиска непосредствено после паден1н гожне стране Севастополн тако лко духомЂ клонула бБЈла, да се мал' Hie сва разстроила. Да су сагозници умели то на свого користв употребити, они бм садЂ имали са†КримЂ у своимђ рукама, но ншова немарноств и недћлателностЂ дала е Русима времена, да приберу два гренадирска корпуса. И на сћверу учинили су сагозници велику погрешку, што су блокаду (обсаду) руски при-