Шумадинка

да. на суђенћ тогх. предиета иоставл1зни. какс/ бм чуии,да звоно звони одма су се у саиу горепаиенутогЂ судеискогљ дома скупинли, тужбу преслушали, казнв за неблагодарноств изрицали или друго удовлетвореше тужителш — ако е тужба н!>гова упутна бмла — давали. бданпутЋ догоди се еданБ изванреднБ1и случаи: Тумаратоћи по сокацима Рима еданЂ старљ и посве мршављ нонб, дође у ту улицу, у коши се мало више реченми храмт> неблагодарности налазјо. Овде види крозг. преплетг> заграде у дворани зелену траву ; и будући да е гладанћ бшо, то Hie се могао одг> ове заграде отиснути. но швр_ лао е туда, докљ се едном-b отворенш врата недокопа и тако ушавши у дворану ситг> се напасе. Будући да е у Риму као и у целои Тошкани топла клима, fo су и муве 6i>r.ie на напуштеногљ конн навалиле, и тако онг> трлшоћи се и чешашћи о зидове храма, уђе и подн кулу, гди е мало cj ада нашао. Овде тумарашћи тамо овамо, намакне му се некако уже одг> звона на вратг>, кое е двоструко бмло, и онг> почне у звоно оглашавати. Сенатори чушћн гласг> звона, по cBoiofi дужности незадржано сви одма у судеискш домг> дођу; а кадг> дознаду да е тужителБ конб 6wo, па 1ита више, кадг> ra виде онако жалостногг> и мршавогЂ, заклшче у себи, да е реченоп, кона притнжателг. нКговг> у само пасг> одгнао, што се ст> ш>име вмше као престарелимг. служити неможе, и да су сами боговп нћга (конд) кг> нвима упутили да cboio праведну тужбу иротиву свога газде поднесе. Зато даду испв1тати, иои е притнжателБ реченога конн, а кадг> дознаду, да е правми Римлднинт>: да е 20 година у нћговомг> притнжанјш бмо, да е реченши Римланинг> 7 побћда у воини сг> тнмђ koнћмг> одржао: да ra е 8 пута изг> опасности CBoioMt брзиномг> изнео. и наипосле да већг> има 10 година, како га е почео у кућевнми радг> употреблавати—строго га почну овммђ речма уноравати: Непристои се никаквомг> Римлднину, да порокомг> своимг> служи за образацг> целоме свег'у! Сами те богови изобличаваш и умудрили су твога кона, да тужбу противу тебе поднесе. Тм си едант> одг> наинеблагодарнш Римлина. Tbi можешг> само благодћн1мама богове умилостивити. Славу си уживао и животг> избавш сг> овимг> конћмЂ, дакле слугу оногт>, кои намг> е вераиг> и кои за господара свога ради, и свои животг> опасности излаже, треба ли кадг> се поболе и остари наполћ да нстерамо? О бћдниБ1 Римлннине! тб 1 си поступкомг> твоимђ едну црну черту потомцима оставЊ, кон намЂ наuie добродћтелБИ помрачава. Когод-б е прама скоту немилостивб , таи неможе ни прама човену милосердЈн имати; а ко прама своме ближнћму саболћзнован!н нема. таи не чуе гласг> природе и тако е ropift одт. скота, ерт> иеиознае значенћ човека и свога умнога достоинства. После овогг> изобличенн заиоведе cy r ^ie, да се конб у коншшницу тога истога Римлннина одведе, а нћму наложе да мора — докг. се годђ конб у животу налази — уредно га ранити, тимарити и на дант> по 4 оке зоби му давати. Да бм пакг> онг> ово точно извршивао, опредћле едногг> Трибуна (старешинуЈ, да тужителн конн надзирава. Обтуженми обвезао се подпуно наложено му извршити, и платјо е суду опредћлену новчану казнБ. М. Ж.

ii о д а р i. в» ii и. Похвално слово носа бурмутици. Буди ми више свега прославлћна тм хранителБко светогЂ прашка, Тм, кон желБИ спокоиство, захтеванн» расположенћ, наученомЂ ldtiC.ia, гордоМЂ снисхођенћ, плашлвивомЂ храбрОстБ, страномЂ познанСтво, говорнику одморЂ, лукавомЂ' повбренћ , обсени дос+оинство, суети уваженћ, велехвалБивцу важностБ даеШЂ! Буди ми просланл ћна, Бурмутицо, бмла ма укомемудраго виду, у помђ те чувствени вештаци изђ метала, дрвета, ил' папира створише; прославлћна ми буди са свима ликовима, сђ коима те оштроум!е, суета, споменЂ или лгобов*. обдарише! — Тм служиит у рукама домиш.1нна за подкреиленћ плиткогђ препиранн нћговогЂ, а у рукама надничара за попунћнћ погођеногЂ за радЂ времена! — Полагацко са навученммЂ обрвама и са набранимг> челомЂ отвора тебе суд1*а при изрицанш пресуде! •— Внимателно сђ одпуштеномЂ долбномђ устномЂ и машући главомБ, куца лћкарЂ кодђ болестничке постелћ сђ прстима по теби, да тегобу догађан и важноств cboio кодђ присутСтвушћи примћтнима учини'! — По више мипута муд_6а 'цђ. разсуђушћио дћлу илђ говору своме, држи замишлћно дубоко у теби загншрене прсте свое, пре него ifi, сђ прикованБ1МЂ Очима у заклопацЂ, полагано дижући до органа мирисанн донесб! — Брзо отвора тебе стихотворацЂ, кои се з 6 огђ сличности стиха изђ недоумћн!н избавЈо, и немислећи, да ће се садржаи твои разсути ! —■ тебе међЂ прстима своима сђ погледомЂ lioco на страну управлћпБШЂ и сђ расчеплћнммђ устнама окреће гордми великашЂ, i:a,yi> понизнмВ просителЂ иредЂ нбимђ стои! — Лакомг. и сребролшбивЂ човекЂ так'0 те висонопочитуе , да те редко и скоро никадЂ уза се не носи, али те сђ тимђ милЈе кодђ иознаника и прјателн гледа ! •—■ Tti скопчавашгт. а.ш и раскидашЂ забаве! — Tbi си на услуги при препоручиванш и при извинаванго! — Тм даешг 3 улазакЂ у млог!и занимлб и вђ и важанЂ разговорЂ! —- Тм с^единнвашЂ препируће се стране и штогодђ ту буде, све сђ то 6 омђ буде! — Бадаватпи прекраћуешЂ време, а карташу продужуешт, размишлнванћ. — ЧрезЂ изображен!н, коа тебе украшаваш, tbi си средство, кое моралЂ, политику, исTopiro, лепа знанн и просвету до наипрост!е класе .iro^iS распространлвашЂ, и отечестволшбје пробуђуешЂ.' — тбт доносишђ животђ , ако ће то бмти и чрезЂ само приманћ, одрицанћ, и кјлнћ, и наинераспблбжешемЂ друштву!—• тм си спасителБка млогои плиткои глави, кон за заклгоченћ н доказателство дужана остати мора! — Тм си штитђ , иза когђ се смешенћ сатирика сакрива! — По TBoioK вредности, по сполашности tboioh пресуђуе се млого пута и прена^гло, вкусЂ, занАманћ, станћ, карактерЂ, и само политическо мнћше притнжателн твога ! Тм си у грађанскомЂ животу више него што се мисли!!! ;< д ч ii н i| fr. (Нечи старинске Јпудростиј. 1. Кажу лгоди, да кадкадЂ треба упалити и ђаволу свећу; али ко често ђаволу свећу^пали, таи наипосле на Бога и заборави.