Шумадинка

132

2. Ако t6i заборавиашг. на Бога, зато Онб на тебе у свое време неће заборавити, ма да бм тш и ase.iio. да заборави. 3. КадгодЂ помислишђ коме, оеобито безт> даногт> повода, неправо уминити, увенг. се сеги, да тиме и самомђ себи животћ загорчити можешЂ; ерЂ срце икздско валБда ни на што већма Hie скионитЈе, него на освету за очевидну неправду, и нико ние тако малши, да се немозке осветити.

4. ПравичностЂ е такво штогодђ . чиме се ни непр1нтел1. немоа;е увредити ; ерт> „и ђаво зна шта е право " 5 КадЂ се већЂ целоме свету неможе угодити, онда е млого болћ, да гори на насг. вичу него болћи; ерг. ко е по воле.и рђавима, таи и еамЂ немора врло добарљ бмти. 6. Чиста и мирна савеств наиболћ е благо на свету; ерЂ она е 6 динб 1 и благш мелемЂ за душу страдалаца.

ДОМАћЕ ii СТРАНЕ НОИОСТИ.

с р б i а. Ио гласу „ЗваничнБ! Новина" поставлћнЂ е досадаHf,iH Канцелиста ПопечителБСтва Правосудјн г. Др. Стоннђ Велг .ковићЂ за приврем. ПрОФес Римск. и КриминалногЂ Права при Лнцет; а исто тако поставлћнЂ е досаданћш РегистраторЂ ПностраногЂ Одћленјнпри Канцеларш Кнажескои г. МилованЂ НнковићЂ за привременогђ ПроФесора Народне Економ^е и Политичне Рачунице при истомђ заведенјнЈ. ШабацЂ 23. Фебруара М. //. С. //. Ш. Да стара србска добродћтелБ, лшбити свош веру, и по могућству приносити кђ нвномђ прославлннш имена đoiKier -i.. и данасЂ у нашемЂ народу влада, о томе имамо у нашои вароши еданЂ новђ примерЂ, кои непропуштамо за лшбовч. ове лепе черте србскога народа свету саобиЈТити. Г. Г кнезови обштине шабачке: Павле I). СтрунџалићЂ, ВладимирЂ I. ТркићЂ и 1оца ТеодоровићЂ, — кое е обштина лане еднБШЂ гласомЂ за свое етарешине избрала, познавашћи i5 као лшде поштене, разумне и правичне изволили су по свомђ познатомЂ родолшб1'ш, изђ чисте лгобави према cBoiofi светои вћри, цркви шабачкои едногодишнш свош плату 1000 ФоринтЈи сребра износећу поклонити. Ово богоугодно дћло и по самомв свомђ своиству заслужуе, да се сђ благодарносћу предЂ СрбствомЂ спомене; но сада особито тимђ већма заслугкуе. што е цркви шабачкои оволика помоћБ сздђ врло добродошла.| Хвала дакле будн овима добрима Христјанима, на овомђ знаменитоме дару матери цркви учинћномЂ; а нека намЂ Hsioea скромностБ опрости . што ово нбшво лепо д1.ло авности предаемо. Мi.i смо ово не нби ради, ерђ они такво што нетраже, него добре ствари ради учинили. Т Ј Р С К А. — У предидућемЂ брош Шумадинке мм с.мо саобштили СултановЂ ХатишериФЂ, коимђ се даш онолике повластице Христ1'анима у Турскои живећима. МеђутимЂ лгоди, кои су научали свачему ману налазити, и све у подозренћ доводити, ни оваи торжественши зктђ Султановђ на миру неоставлнго. Тако, „ТаимсЂ" доно-

си намЂ еданЂ дописђ изђ Цариграда одђ 30. »Чнуара , кои се здраво сумна о пмтанго , да ли Порта озбила намКрава икадЂ у дћиство привести и тако оствариги свои последнв1и Ферман в о изравнанго права христјннски поданика са Турцмма. Mbi оаде саобштавамо таи дописђ само зато, да внде наши читателби , како се свашта, и оно што е наиболћ, наопако узети може. Тако вели таи „ТаимсовЂ" дописателБ, да е оваи ФерманЂ одђ Султана сасвимЂ таино исподђ руке потврђенЂ безЂ одобренав еликогЂ Дивана(!) Остави ли се, вели дал 1. да ову стварБ турско правителЂСтво рћши, то ће се оно врло лако изђ ове неприлике извући и осуетити изврuienl. овогђ Фермана. као годђ и csiro досадашнБи. Турски су министери добри дипломати, кои су се честммЂ упражнаванћмЂ obi>i последнБИ 25—30 година врло добро извћштили у начину, како вала еднои странои држави посредствомЂ друге доскочити; удкиствованћ те нБЈове намћре неће дакле наићи на врло велике запреке и незгоде. Та и тако се ставлиго права христЈански портинм поданика подђ rapaHTiro и обрану ceiro уговарашћи сила. И будући да ће се између петЂ или шестЂ нби наћи буди каква разлика ммшлћна и толкована, то се већЂ и самммЂ тммђ иде Турцмма на руку, да се не владаш по Ферману. ДописателБ овогђ чланка увћрава далћ, да е онђ изб поузданогЂ извора дознао, да^е у таинммЂ савћтованама лортиншмЂ већЂ и наговешћено такво поступанћ иуправлннћ у смотренш тогђ Фермана.(!) Чудновато е, како нису страни министри опазили ову странпутицу, кош су Турцм себи отворену оставили, кадЂ е турско правигелБСтво драговолБно пристало на сва нбиова зактевана, коа су они само зато положнли. да 6 бг барЂ буди каква умћрена права за христ1ане израдили. Ако су сашзницћ! хтели Султану показати свош силу тиме, што су одђ нћга изнудили дариванћ права христ!ннима, то су они подиуно успћлн; ако су накЂ они озби'ла имали у виду срећу и благостанћ христ1анскогЂ жителБства, то су они неправБШЂ путемЂ пошли. Право поболшанћ нб 10 вогђ сгана може се удћиствовати единствено постеиенБШЂ обаранћмЂ предрасуда владашћегЂ народа и постепеннмЂ подизанћмЂ христ!ана; а томе е путЂ отворенЂ одђ оногђ времена, одкадЂ су изтреблћни аничари и cnaxie. Кои унутрашнБостљ Турске избли-