Шумадинка

°дћ васЂ залмт>, кои сте ми вм бдногиасно одобрили, премда се истши заамг чин1*о необично великш. Безмћрна скупоћа ране и животнм потреба грозииа e нижимђ киасама и новчана ftpnsa претила е оборити и уништити сву раднш, трговину и произвођен]=>. Благодарете нека б}'де вашои познатои помоћи. благодарен1е енергш. кон е разв^ена у Францускои и Енглескои . а нарочито нека буде благодареше помоћи промисла. ове су опасности, премда не сасвимЂ изчезле, аии ипакг. већомЂ части уклоЕгћне. вдно саи но воинично дћло рћшило е на ползу сашзника очаателну н огорчену борбу. noioS у читавои повћстници примћра нема. Нвно мшпленћ Европе садчз е већт, познато и изречено. Нашн прјателвски савези разпространили су се и утврдили на све стране. Трећш занмг. подмиренЂ е безт> натеге : землл ми е изнова даиа знаке свога поверена. одобривши ми петт, пута већу суму него што самг, л зактевао. Она (земин) е са удивиена достоинимт. пожертвованћмЂ и трпеливостћу оносила све оне бћде, кое е скупоћа ране и животнн потреба за собомЋ повукла, бћде, кое су ублажене приватнимЂ доброчинствомчз, ревносћу обштински властји и сг> 10.000.000 Франака. кон е сума разделћна сиротинли у разнимЂ деиартаментима. Садт, е донешена са стране рана , те е нћна цена ако пала, брига и побоаванћ о нестаашо звечећегЋ новца уклонћна е, никадт. nie производство и радна бмиа живиа, никад-t нису бмии приходи већи. Променививи догађаи ратни подмладили су и разбудили воиничкји духг> у иароду. Никадх. се нису више нђи нудили као своевоиБци у воиску, никадт. Hie бмиа већа ревностБ међу попиошмђ воиницима. Овомђ краткомљ раз.^аганго садашнћгЂ положан придружуго се догађаи одђ велике иолитичне важности. КралЂица велике Бриганје, желећи дати лспми доказЂ свога поверенн и свога почиташа према нашои зеЛ5ЛЂИ, и тежећи за тимђ , да наша одношена буду ioun, повћрителнЈд и усрдшн, посћтила е Француску. Одушевлћнши дочекЂ, на кои е она наишла , yBhpio е нго, како су нћнимЂ присутствомЂ, уиивена чувствована сходна за то. да утврде пр1атеиЂСке свезе оба народа. Краив сардинск!и. кои е необазирући се ни на што, пристао на на шу страну СЂ ОНММЂ гоначкимЂ полетомЂ, кои е ОНЂ и на боиномЂ поиго посведочјо, дошао е такође у Француску, да посвети прЈателБскји савезЂ, кои е већк основанЂ бмо храбросћу нћговм воиника. Ови су владаоци могли видити. како една ioini пре краткогЂ времена узколебана. и у савћту европски сила ионижена и усамлћна држава, данасЂ мирно и одђ свакогЂ уважавана, напредуе. и како она неводи ратЂ сђ наглимт, и неразсуднимЂ бћснииомЂ страсти, него са спокоиствомђ правде и енергшмђ дужности. Вм сте видиии, како е Француска двеста хилада воиника преко мора послала , а уедно и све вешткне и художеста мира на изиогђ паризкји позвала^ као да е тмме хтеиа Европи рећи : „СадашнБш е ратЂ за мене само една епизода (споредно међудћиств!е); мое идее и напрезана управићна су по већои части свакадЂ на художества мира. Немоимо ништа пропустити , чиме fibi до споразумиена доћи могии , и немоите ме принуђавати. да обратимЂ на боино поић сву сииу и eHepriio едногђ великогЂ народа." Оваи узвикЂ као да су сви разумели, и тако e зима, коа е воину прекинуиа, отворила

и оиакшаиа путЂ посредованго дипиомат!е. AycTpia се рћшииа на еданљ одсуданЂ коракЂ , кои е у савћтованнма ратугоћи сииа учинииа подпунимЂ участникомЂ и виадаоца едне простране државе. Шведска се тесно и свесрдно свезаиа са ЕнгиескомЂ и ФранцускомЂ посредствомђ едногЂ уговора , коимђ iofi се гарантираго цћиокупностг, нћнБ1 обиастји ; сви кабинети наипосие обратили су се петробуршкомЂ двору сђ моибама и совћтима. ЦарЂ рускји, насићдниКЂ едногЂ поиожевн, кое Hie онђ самЂ CTBopio , бшо е одушевићнЂ искреномЂ желбомђ, да уклони причине, кое су произвеле тако крваву борбу и суДарЂ. Онђ е сђ р ћши гелношћу прим^о посредованћ АустрЈе и нћне нредлоге. Почемг. е едномљ већЂ удовлетворено воиничкоЈ} чести, значило е попустити едномЂ одђ целе Европе скроеномЂ и одобреномЂ зактеванго толико, колико почитовати самогЂ себе. ДанаСЂ су се пуномоћници ратугоћи и сагознк! сила сабр-а.ш у ПаризЂ , да рћше услов1 - а мира. ДухЂ умћрености и правичности, кои све нби оДушевлдва , дае намЂ наДежде на срећанЂ и поволннб успћхЂ и исходђ , ho прн свемЂ томђ мм сђ пунимЂ достоинствомђ изчекуемо свршетакЂ конференфа, и спремни смо на свашга , па бмло то на продуженћ рата, или да пружимо руку пр !нтелБСтва онмма, сђ коима смо се славно и сђ чеетјго борили. Но догодило се што му драго, мбг се занимамо ca средствама, сходнмма за умноженћ силе и богатства Француске. Утврдимо што већма можемо ову у узанмнои слави и жертвама створену a.iiflH^iro, 4iio узаамну користБ мирЂ ће намЂ ioim acHie показати. Напослћдку полажимо у овомђ за судбину света преважномч. и одсудномЂ тренутку наданћ наше на Бога , да бм онђ руководт наше намћре и напрезана, и то j духу, кои 6bi наивећма одговарао интересима човечности и цивилизаnie." — У Паризу 17. Фебруара. СиноћБ е давана велика частБ у тилћр!ама. На нго су позвани бмли и гроФЂ Ориовђ и Али-паша. ЦарЂ е за асталомЂ ynpaBio неколико речш на гроФа Орлова, Кои е изгледао врло расположенЂ. После вечере представлћнЂ е у галерш Д!ане ОфенбаховЂ комадЂ „оба слепца". По окончанго театралногђ предетавлћнн отишао е царЂ са своимђ гостимј ? у саиу, гди се nie. Врио е ако падало у очи, што се ту царЂ више одђ по сата са грофомђ ОриовомЂ разговарао. Као што се ч'уе, дао е гроФЂ ОрловЂ »о наиогу свога виадаоца набавити четири красна конд изђ Украине, и поднео ifi е цару Напоиеону на дарБ , којомђ е приликомђ напоменуо неке за Наполеона III. врло npiaTHe и иаскателне изражае цара Александра II. —- Пуномоћници, нарочито руски, тако су разтрзани на све стране позБ1вима на ручакЂ, да су они садЂ за еданЂ чнтавЂ мћсецЂ дана гости. Руски пуномоћници наиазили су се прекгоче кодђ принцезе Матилде са ђенера.шма КанроберомЂ , Боске-омЂ и МеиинстомЂ, и разговараии су се сђ овмма врио прЈатеиБски и повћритеино. — Овде се на све , што ce односи буди у чему на конФеренфе, обраћа наивећа пажнр н заузетостБ; неки лгобителБи чудноватост1и и редкостш даго већЂ сиупе