Шумадинка
135
новце за пера и друге малованше етвари, коима су се членови конФеренц1а служили. — Овде се сматра као извћстно , да ће потомакљ царсгии, ако буде принцг>, добити насловг, „кралв одг. Алџира. ВећЂ садЂ влада у ратномг, министерству и у цело.мђ одћленго алџирске управе велика дћлателностБ, почемЂ ће се упрака овогђ вице-кра .1 Квства предати принцу Наполеону , кое ће имати за слћдство, да ће се npeместити у Африку сви они чиновници, кои су сђ овомђ колон 1 омђ изђ Париза управлнли. Царљ има у погледу на АлџирЂ велике планове и иде нарочито на то , да се населнван!-! ове землК изђ cbiro си.ча подпомогне. —• Приватна писма изђ Крнма ивлиго, да се тамошна Француска воиска налази у врло рђавомЂ станго. Француска интендантура, коа се прошле године такоодликовала, бшла е ове године врло недКлателна. Зимнћ ( 1љине, обућа , кожуси и т. п., све е то текЂ у почетку Децембра приспћло. Па и у самомЂ лебу и месу наблгодава интендантура <*>ранцуска неумћстну и шкодлбиву штеднго. ШкорбутЂ и друге болести бћсне страшно. Све су болнице препуне, и лћкари, одђ noifi е, као што еамЂ „МонитерЂ" нвла. велика частћ помрла, ннсу вмше доволјг.ни за толикЧи брои болестника. бданЂ единии лћкарЂ има по 100, 150. а често и по 200 болестнака да надгледа и лечи. — У Паризу 20. Фебруара. На прекгочерашнћмЂ ручку у тилћрјнма сћдили су руски пуномоћници, еданЂ сђ десне, а ^pvriH сђ леие стране до царице. —- ДанасЂ е држанЂ у pycuoii капели. кон се налази у улици „Ри де Бери" свечанми парастост! за цара Николу, кои е пре годину дана умро. ГроФЂ Орло†и барОНЂ БруНОВЂ са свошмђ ПраТНБОМЂ , сво готово дипломатско тћло, све у Паризу налазеће се руске госпое. као и млога друга одлична лица участвовали су у свечаномт> парастосу. ЦарЂ е 6tio заступанЂ еднимЂ своимђ ађугантомЂ. — Као што „МонитерЂ" нвлн, отишле су гоче изђ Тулона у Боспорв линеине лађе „ТридентЂ" и „Маренго" и Фрегате „Урани" и „ВанжансЂ." — Знаменито е, iuto е г. ОберЂ, управителБ царске капеле, добв1о прекгоче одћ цара налогЂ , да састави еданЂ особитБш благодарителнми спћвБ за прославленћ мира у саборнои цркви „НотрЂ-дамЂ." У Паризу 21. Фебруара. ШтросБ е држано у тилћpiaMa велико министерско засћдаше. После засћданЈн примао е царЂ подворена ДанасЂ ће 6 bith турски пуномоћницн у th .il-.piaMa на вечери. Г Р Н К А. У Лтини 17, Фебруара. ђенералЂ Боске , кои е изђ Француске у КримБ пошао , стигао е овде у Атину. За министра иностранБ1 дћла поставлћнЂ е г. РонгабисЂ. И 0 Л И Т И Ч Н bl И ПРЕГЈ1ЕДЂ. U Вечу 20. фебруара. Премда смо мн савршено тогђ мнћнјн. да ће се мирЂ зацело заклгочити, ипакЂ зато mw несумнлмо, да
ће се iotuTii озбилБне препирке на конФеренц!нма моћи породити, и да су се они нко ореварили кои су мб1слили, да е уговорЂ мира у ствари већЂ заклгоченЂ, и да су сћднице конферетцн само гола Форма. МирЂ се мора коракЂ по коракЂ извоевати, и по томе тешко да ће се при данашнћмЂ отваранго камера у Паризу, као што су млоги Француски листови прорицали. мирЂ као стварг, свршена означити. У Пар изу е у смотренго пете точке завладало ииш лћнћ , да западне силе незактеваго безусловно , да се Ни колае†башЂ разори . него само да се pycia обећа и обвеже , да тамо неће ратне лађе градити . бданЂ раинскЈи листб вели , да су између заплета и незгода , о коима се на конФеренфама рћчБ повела , и сћверни градови Pycie доста важну ролу играли . Руси о нбима веле . да се они могу сматриги као тврдоземни градови ; Енглези пакЂ потврђуго , да су то морски градови . Француска е, као што е царЂ обећао , у свмма гочкама сагласна сђ Енглеском -б , но зато опетЂ дае царБ познати , да нћму nie за одржанћмЂ сћвернм тврдина башб много стало . Наиновш брои „ МорнингЂ Адвертизера " потврђуе , да су се руски пуномоћницБ! на конФеренфама прогиви ли томе , да се » ета точка рћши на паризкимЂ конферен цјнма . него да су зактевали , да ту стварв рћшн кон гресЂ CBiro крунисанБ! глава у Европи . — U Бриселу 18. Фебруара. — „ЕндецаиданСЂ" вели , да е на другои конФеренфнлнои сћдницм 6б1ло жестоке препирке , и да се 1оштђ hi« до споразумлена дошло . П б >танћ о Бомарсунду и о Карсу наивећш е чворЂ и поводђ е неспоразмлћнго и препнрки . Pycin е показБ1вала велике жертве и уступленн , коа е већЂ одђ свое стране чинила : она неће у смотренго тога . да се аландсва острова више неутврђуго , никаква обвезателства на себе да прими ; она далћ зактева накнаду за КарсЂ, неознача вагоћи изближе видђ ii начинЂ те накнаде ; но она жели , да се начело узанмне накнаде уобште прими . Остали пуномоћницБ1 нису хтели пристати на то . као тпто се чуе , nie се Порта шштђ оканула свога зактевана . да до 6ie накнаду за ратне трошкове ; но она међутимЂ нема изгледа , да ће у томе успћти При свему томђ реченоме „ ЕндепандансЂ " е ипакЋ тврдо увћренЂ, да ће се конФеренцје на мирнБШ и поаЈеланми нзчинб окончати . — И зћ Париза пишу подђ 17. Фебр ^ ара „ Келнише цаитунгу " : Недавно самБ вамт > aeio , да гроФЂ Валевск !« нема на конФеренгџама надмоћ ! пи глзсђ , него осталн пу номоћницБ ). ДанасЂ пакЂ дозн ;; о самБ , да посланицБ! capдински у погледу петЂ точгпи немаго рћшавагоћш гласЂ , него само савћтователнБ1и. .v овои дакле ствари ипакЂ е гласЂ предсћдника рћшавагоћЈи , почемЂ само петђ сила гласа имаго . — г- Ppanit : пише у Конституcioнелу •• : Млого се говори о едномЋ нисму , кое е царЂ АлександерЂ упра eio на гроФа Орлова ради попунена нћговБ! наставленл . У томђ знаменитомЂ и многовзжномћ писму честита царБ pyckin Наполеону Ш мђ, што е оваи у славе пу нои политицб1 Наполеона i-гђ учишо оне измћне , кое су духу времена сходне , и да се тбшђ примћромЋ налази и онђ побуђенммЂ. измћнити политику цара Николеу смм -
\