Шумадинка

210

— У подло пузенћ. „А племенитБЈИ поносљ ?" У просто вмсокоуше. „А добра уСИуЈКЛБИВОСТБ ?" — КадЋ се у неразумно наметанћ и разметанћ са свошмђ добротомљ претвори. „Нећу тако, тетице, вш све на зло изврћете. БудуhiS мои мунл, неће се тако развратити. Онг> има добродћтелБ едну, кон ће га одт> сваке странпуткце чувати. О нт> притнжава дубок-b разумт>, неизгладимо чувство за све, што е велико, добро, и лепо. А ове нћжне чувствителности за плелгенитостЂ има у мени, као и у нћму. И то е онаи уроћении намћ емацт. нашегг. будућегљ блаженства." — А кадБ чувствителноств ct> вама остари промениће се у гадну претерану осетлћивостБ и цандрлБивостб ; а џандрлБИВостБ 6 пракми сатана брака. ЧувствителностБ вам1> а ни едноме неодричемЂ ; али сачуваи васљ Боже, да одђ ове грацје непостане стара свађашћа се жена. вси л' чула ти за гроФицу Мартиновићку? „За ону, што се прошле године сљ мужемг. своимђ развела ? — А знашЂ ли правми узрокт. нбиовогђ развода? „Говори се о томе свакоако." — Оиа ми е сама таи догађаи приповедила, а н ћу га опетх. теби исириповедати. Догађаи е оваи истина смешанљ, ал' е врло поучителанБ ; и н га овде само за примерЂ наводимг.. Елисавета бмаше лгобопвггна- Тетка приповедаше слћдунзће : „Мартиновићг. и нћгова жена били су лшбави и зависти достоини супружнкци. Нбиовђ бракг. 6bio е слћдство нћжне наклоности. кон е изђ честогљ саобраштал еднога сћ другимљ произишла. Они су се тако волели, да су едно за другимтз, скоро лудовали. Башљ као да е едно за друго створено, тако су бмли обое лепи, добри и чувства пуни, и у своимт> желнма и намерама своимг. нодударали су се. ГогатЂ се опоминго лгоди онн догађан, кои су се збмли, кадЂ е она већЂ испрошена бБ1ла, а родителБи се нбиови позавађаиге тако, да се и свадба нвиова већЂ бмла почела кварити. ГроФица се одђ туге на смртБ разболе, а залгоблћнми младогкена претш е, да ће животђ свои окончати као Гетео†ВертерЂ и Милеро†СигвартЂ. Доста, да бм се животђ гроФицн спасао, а гроФЂ одђ очаателногЂ поступка уздржао, морадоше родителБИ нбиови радо или нерадо. макарг. само света ради помирити се. Ово помиренћ спасе обоимЂ заручницима животђ; но како е животђ гроФице ванЂ опасности бмо, родителБИ нбиови опетЂ мржнго свого наставише, и стараше се венчанК младенаца на кого годину одложити. Али младенци небуду ти ленБи, него едне ноћи крадомЂ умакну, преко границе пређу и тамо се венчаш, па онда као мужЂ и жена врате се, и тиме имђ се земла ова у блажеиши раи небеснБш претвори. Одсада бракЂ ово двое бмо е наисрећнш на свету, и служ10 е свакоме за примерЂ саглас1а и мира. Млади ови лшди одђ готра до мрака ниочемЂ другомЂ мнслили нису, него о томе, како ће едно другомЂ животђ јнилимђ учинити. Шта више, прве године сачинавали су

они едно другомЂ песме наинћжше и наичувствителнје на свету; зими пакЂ као и лети китили су они собе едно другомЂ са млогозначећимЂ цвећемЂ ; свака и наимана стварка у кући бмла имђ е, збогЂ каквогЂ милогђ спомена, млогонажна. Друге године престаде истина ово лудованћ чувствителности, кое се већЂ бмло кђ разнћжености клонило; али они иопетЂ у свима дружствама, ба.lOBnsia и вечернимЂ забавама бшше едно покраи другогђ, играше и забавлаше се само едно сђ другимЂ тако. да e то већЂ чисто саблазнителнимЂ бнло. Треће годидине додуше оставише се ове лгобовидостоине непрастоипости, ал' у кући осташе онакви исти, као што су и пре били. Четврте године попустила е бмла она прва ватра лшбавн, барЂ у толико, да су они поединце, онб овде , она тамо , у едзомЂ дружству вече . а кадкадЋ и цео данЋ, безЂ тугована едно за другимЂ провести могли. Напроти†тога опетЂ састанак -б нБЈовЂукући 6bio е усхитителши. Пете године гроФЂ е већЂ могао одб куће свое на неколико недела одпутовати , а да му се срце одђ туге неразцепи, и да она при разстанку сђ нбимђ у несвестБ непадне. Али да си читала она писма, коа су они тада едно другомЂ писали, небм се доволбно начудити могла нбиовои претеранои нћжности и пламенои лгобави! Шесте годипе 6 бјли су наипосле дотле дотерали, да су у кратковременомЂ нћговомБ одсутству бмли задоволБни са сднимћ или наивише два прјателБСка писма. Седме године увидише они обое, да се срдачнолшбити могу, а да едно друго о томе одђ готра до мрака устмено или писмено уверавати не мораго. То е кећЂ 6 бмо млого. НБиова срећа достигла е наивећш степенЂ, epi> су они 6 б 1Л и тихо поверенћ нћжногЂ прјателбства едногЂ лрема другомЂ задобмли. Осме године побћдише они себичностБ лгобави свое у толико, да су чувства ипрема осталоме свету задобили, а не само едно за друго живили, као да су само они живи, а остали лгодн само да су мртви Фигуранти на нБиовоме позориштуживота. Девете године 6 б1.ш су они лгобави наидостоишн, наидобротворн1л, наиуслужлћив1а и чувствапуна лица ванЂ куће као и у кући CBoioH. Десете године постали су као и мб 1 сви, остала лгодска деца, онакви, као што обмчно честити лгоди бмваго, кадЂ већт> десетЂ година свои у браку проведу. Само су садЂ десетЂ година старш бнли ; али е и НБиова лгобавБ стар!а бнла , а на жалоств — и нБИОве добродћтелБИ такође. НБИова чувствителностБ постала е у вароши пословицомћ; и зато in е свакш радо имао. Но прве године друге десетине брака нбиовогђ, већЂ су обое едно на другомЂ примћћавали, да имђ нћжностБ i.'ie више претерана. И нађоше, да е то врло природно. Можемо се велау, лгобити, а да не лудуемо. Друге године примћтише они едно на другомЂ понеке мале слабостн, кое е досадЋ завћса лшбави закланала бнла. С ђ тога су се штедили, и погрешке едно другогЂ сносили сђ прјателбскимђ призрћнЈемЂ. Треће 6 б 1ЛО е кадикадб тихи благи опомена'; али су се опетЂ слагали едно сђ другимЂ. И ако е кое одђ нби бглло противореч!емЂ ДРУ" гогђ увређено, бнло е барЂ уверено. да ће се увредителБ покаати, и увреду лепо загладити. Четврте nai№ свако е одђ нби мб! С лило , да редЂ nouaania врло често на нћга долази; па е држало, да другш себи све прашта,