Шумадинка

другоие ништа неће. Пете бмло е збогљ тога покадкаД' 1, ма- 10 задиркиванд, и исканК опроштенл сасвимЂ преста ^е. Шесте године почело се богие пазити и мерити р 6 чи, кое 6bi едно другомћ изговорити имало, да бм се т ако добро сагласје одри;ало. У седмои се већв догађа,о неспоразумленн, и ништа rne бмло лакше, него едно друго каквимЂ добро несмишлћнимЂ изражаемт. увредитИ . Нађоше , да е томе узрокт. нв1ова лгобављ и нћжно чувство; но ниедна рана одг> непрјателћскогг, мача задан а не боле тако нко као мрачант, погледЂ лгоблћног-b лица. Осме године бмло е почешћи препиркш али безв икакви слћдства'. Тога има и у наиболћмљ браку. Срдили су се неколико дана едно на друго, па су се онда опетЂ помнрили. Ау деветои, збогћ обростране чувствителности наипосле учинише то мудро заклгоченћ, почесте оне сукобе избегавати. „Tbi си чувствителиа," рече ioii гроФЂ, „и раздражл1>ива;" а понекадљ самв такавЂ и самЂ. То невалн; ерт> tbi се можешЂ разарити, а и д, изђ ч ега никадЂ добро не произлази. Наиболћ ће дакле бмти, да лтеби оставимЂ на твого волго, а тм мени на мого во.ио. Мм можемо едно сђ другимЂ весело живити, а да едно друго не кинбимо. мм се лгобимо, али неморамо .побави ради едно друго сатарити. ГроФица се у свему томе савршено сагласи. C' места почеше они одвоено газдовати, и осимђ при асталу, сиабо су се кадЂ виђали. Они нису едно друго пБ1тали, гди е кое 6 б 1 ло, и куда ће ићи? Настадоше затимЂ изнова пр1атни дани, иониопетЂ живише улгодно у миру и сагласцо. И ако се е кое ре4iw или дћломЂ другога увређено нашло, нису се зато корели, него е, учинивши едно другомЂ комплиментЂ, свако на свого страну отишло. бдно вече десете године — ево ти HCTopie двадесетогодишнћгЂ живота нг.иова — дођоше обое са позориштне едне игре. вечераше заедно, и потоме седоше у оџаклш, да се према горећои ватри коеочему разговараго. Б б 1 ли cv пуни чувствовашл, кое е Ифландова позориштна игра у нбиовимђ нћжнимЂ срцама узбудила. Чиннше се, као да се срећа брачногЂ и кућевногЂ живота , иога е позориштно представлћше нби у усхићенћ привело, кодђ нђи опетв понавла и оживллва. (Краи слГ.дуе.) \ i! н р ii ■; i> IV. ^енрикЂ IV. кралг, Францускји премда е почии10 то•чика славна воена дћла, ипакЂ е одђ природе 6 б 10 плаш•чбив-б. На битки кодђ Ла-рош-абелн, кадЂ су му казали, д а се henpiflte^t приближуе, почео е савЂ дрктати, но ка ДЂ буде HenpiaTe.is близу, повиче оиђ: „Бћдно мое тћ-1 ЛО ™ ДРкћешЂ ? Чекаи, садЂ ћешЂ баремЂ знати, зашто Дркћетг« и Јориши у гомилу свои непрјателл. — Хенрим, jv. предђ целомЂ воискомђ врло опоримЂ рћчма У®реди полковника Шомберка, бдногђ одђ свои наиврстон В |.° Иника * Сутра данЂ пре почетка едне битке стане l e PHKt) предЂ воиску и повиче: Полковниче Шом. ' Mu ћемо данасЂ имати едну велику битку сђ неп Р'ателћмт, m t t " lb - Може 6 б1ти д пу погинути, али нећу да понесемЂ на i • с ■« онаи светЂгрћхЂ. да самг> вас.Ђ увред1о. п с,е изаснавамђ „„ чест Д а кле да взсђ признаемЂ и почитуемЂ за т Ч ° ВеКа ' кои н ' 6 спос °банЂ ни за какво зло. ОдиВас Ђ ЗагрлИМЂ." П олковникђ врло тронутЂ пови-

че : „Господару, гоче си ме panio, а данаске си ме y6io на место." И заиста тога истогђ дана бмо е таи полковннкђ првми у битки гдt, е и погинуо, а пре кралћвБ! ре4iK мис-iio е сас.вимБ умћрено да се туче, и за цело небм погинуо. Г. Добинh прича о хралго Хенрику IV. слћдугоћу анекдоту: „бдне ноћи дођемЂ доцканЂ у шаторЂ г. ЛаФорса, кои већЂ беше дегао да спава. Свлачећи се у мраку, рекнемЂ: „господине ЛаФорсЂ. нашЂ е кралв наивећЈи угурсузЂ и наинеблагодаршн човекЂ на овомђ свету." Дремлвивми ЛаФорс7> Hie добро чуо шта самв казао, и запБ1та ме: „Шта кажешЂ ?" На ово пмтанћ одговори изђ другогЂ краа кралг,: „Та зарЂ нечуешЂ ? каже ти, да самБ а наивећ1и угурсузЂ и наинеблагодарнш човекЂ на свету. бси садЂ чуо?" Л се упрепастимЂ. кадљ се уверимЂ, да е то кралг> кои се задржао да ту преноћи, и кои е тако мое рђаво мнћше о себи чуо. Сутра данЂ 6бш е кралБ са мномђ исто онако добарЂ као и npe. u Л Р В И Ц Fi. У едномЂ повеликомЂ веселомЂ друштву устане наеданпутЂ еданЂ шалЂивацЂ између нђи , и рекне имђ сасвнмђ оз 6 илбно: „Господо! у целомЂ озомђ великомЋ дружтву има само четири поштена човена." Сви се на ове речи забезекну, и стадоше се згледати и чудити таквомђ ненадномЂ поздраву. Но шалвивацЂ имђ на то одма смегоћи се придода : „То е цела истина, господо: ерљ овде има само четири човешг , а оно друго су лмди." — У Лондону одобренЂ е опетЂ еданЂ мил!онђ форинтји сребра иа зиданћ здан]"и гдћ ће парламентЂ сталти, КадЂ су почели то грдно s^anie зидати, ммслили су, да неће више требати одђ 7 ми.пона Фор. ср. а садЂ текЂ увиђаго да ће се преко 20 мил. Фор. ср. морати на то здаше потрошити докђ се сврши. — Енглези опори су лгоди у разговору, а Американци шшђ гори. ЗбогЂ те неучтивости догодш се скоро еданЂ чудноватЂ дуелЂ. У некои препирки повиче ЕнглезЂ : „господике , вб 1 сте мене вашимЂ опоримЂ рћчма увредили." „То е мои обичаи. Л немогу другчЈе" одговори АмериканацЂ сасвимЂ ладно. „кздђ е тако, мм ћемо да изађемо еданЂ другомЂ на мегданЂ." — „Па лепо!" одговори АмериканацЂ. Сутра данЂ нађу се обоица на означеномЂ месту са своимђ пратшцима. CBaKiii е имао по еданЂ пиштолв у руци. Умерена далБина буде oпредћлена. Одређено буде само по еданпутЂ еданЂ на другогЂ да пуцаго. ЕнглезЂ првБш нанишани, АмериканацЂ стано е мирно на билћзи и nyinio цигаре; ЕнглезЂ опали пиштолћ и промаши. „СадЂ е на мене редЂ." повиче АмериканацЂ и подигне пиштолб у руци и почне нишанити. „Стои!" поваче ЕнглеЗЂ — „Н ћу да купимЂ то проклето тане у пиштолго." „Да чуемЂ!" одговори АмериканацЂ и спусти свого руку сђ пиштолћмЂ. „Ево ти хилиду дуката, немои пуцати на мене." „Ниси погодјо ону суму за кого те л цћвимт." рекне АмериканацЂ и подигне опетЂ свои пиштолб на око. „Две хилнде дуката; или наипосле кажи колика е та сума ?" повиче ЕнглезЂ. „ПетЂ краицара!" одговори АмериканацЂ. Премда е ЕнглезЂ томђ срамотомЂ бмо пораженЂ, опетЂ промисли се, извади петЂ краицара и плати Американцу, и ст. тимђ се дуелЂ сврши.