Шумадинка

У Б t о г р а д .v 3. А п р и л а 1 8 5 6.

Ш7МДДННКА

ДИСТТ, ЗА

ЖаЊШЖШВМ©Ш».Ј 9Ш&ШГ Ш ШШШЋШ Учрединкг> u издавателв Дгобомир! 8S. НснадовиК%.

ТЕЧ.

•у Оваи лнстт. излази иа табаку Вторнккомх. и !I s ikomi .. ]i /k на му e за три мћсеца _ 5, а за no.ia годние 10. цванц. За огласе и.гаћа се одг. врсте 5 краиц. за трииутт.. t/f° *•'

~ lla лепо. Mw имамо петт» илида дуката годиган1гћ нрихода. То бм намћ свима on.io доста. Наистаpieri> 6fai дао у воинство ; другогт. obi дао иа науку и уnyiio на дипломатич..у струку. Обадва ће истина млого потрошити — а.'.;i ће се и подићи. брљ мbi имамо сродника. од.ш^ногђ смо реда и ,.<чвил !0 у jbaasehim. „Али tw си, другке, наимлађегћ заборав!о." „НаимлађегЂ? Нисамћ. Онт> ће бмти свештено лиite; kso иридзорнми брзо ће до већеп, достоииства доћи. „Шта? мои cfaiHi, да буде калуђерт>? Не. заиста ; одт>' i а нема ништа." — Ко то каже, да одтога нема .:ишта. зашто небм б1>1ЛО нншта? та онт, мозке посгати архимандритЂ . а после и владика.

ВЕЧЕ У&ЧМ СВЖДБК. (к р а и ) ! „Ахћ" рече гроФица. „Ске 6fai добро б&1ло, надт> 6bi миади засвагда остали !'• — Немои тужи ги тога ради. Камо atene . кон e та«so лепа. као што си ти ? Н неналазим-в никакве разлике између садашнћ твое лепоте и кређашн!. девончке. Неuito си другчје ћуди; али то се мора сносити. Eapi, нашг бракт, принадлежи међу зависти наидостоише на свету. Да самв н неженћнг,, па да тебе видимт,, никого другу на свету не 6w узео, до тебе „То е врло учтиво !" привати речћ гроФица . уздаиувши. „Али драпи мои, помисли само. одђ to доба досадг, нрошло е двадесетт, година ! каква самћ садг. ? А каква самБ онда 61,1.1a?" | „Нинадг, ни довека! Н нећу да будемг. мати монаха^ — Данасг, лепа женица, тада лепа девоичица. Но а,и немогу сина мога пострижена и у калуђерскои расн да ипакг> hb 6 i>i едно с« 3 другимг, менно. — Онг, устаде. и|гледамг>. Ухг>. шта ти на умг, паде ? Па и да сто синова полгобивши е, нрегрли е кг, своимг> прсима. ( имамг>, опетг> то допустила не 6w." „М б 1 бм срећни бмли. подпуио срећни. Само едпој — Тм си, лгобезна жено, сада у чуднои ћуди. Што •"гобезнии мои, само едно иамг, Фали, што срећу други-| е н 1, Г()ва „ н аша срећа, то ћешг, rw , мислимг,, радо добраковч савршеномг. чини.'* јпустити, иако имашг> малу одвратноств према свеште— Разумемч, те ; едно дете. кое бм твого милокрв-: НИЧКОМЂ шн .^ностб и tboio добродћтелв наслћдило. Али —- настави „А л ти опетг, одсечно кажемг>, и притомљ постонгрофг. и полгоби е у образг, — теби е тридесетг> и осамЂ ,'на остаемг, . да л то никздб нн довека допустити нећу. а мени неколико година прешло преко четрдесетЂ. Ко,Осу мого рћшителностБ назови ти слободно ћуд£>. И 3|| а, можда ће iouit. . . . јзнамљ. теби често та ћудБ долази, да се покажешг, за„О, камо та лепа срећа: Наравно само вдно едитојповедагоћимг, господаромг,; али немои заборавити, да и Дете незадае манћ туге и неволК, него што причинпва мати има своа права према сину. Радостн. Наимапн несрећа могла бм намт, га узети. Али _ Никаква на свету. Отцу е у власти да увиди и опредћли начинг, синовлћгљ живота.

|{ адг> 6 W д ва д ехета , ~~ Тш имапп. право; не два но три да намг, Ботг> да. •pifa одг, д Вое кад-b бм едно, сачуваи Боаге, умрло, 6 ј,1 Л и смо опетг, у онакомг, истомг, страу, као и пре што ' м ° ^fa'.in. И се надамг,, да ће намг, милостиш,1н Богг, 3Ke * 110 испунити. Трое дечице играће се зарг* око насг>. »Драгш npiHTe.no", привати речћ она смешећи се. " ИМг> с е, то бм бi,iло млого. То бм насг, v ночу заУ 1, У довестч могло; особито, ако 6ti синови бмли?"

„Алн ако то oiii. свагда добро не увидк?" — Ако мое увиђанћ доволбно не буде , госпон noФице , а ћу се нмачно вашимг, наапосле ползовати. Н ваи;г> зато стоимг, добарв, да ћу н, ако до тога дође, знати Moioii волви нуждно уважен"1е прибавиги „Богке мои. та н добпо знамг,, да сте нм мужг> и заповедникг,! али а немамг, честх, зашомг> слушкинБомг> бмти."