Шумадинка

— А « опетЋ, госпон гроФице, нисамс, наша будала. саиБ вама свагда н у свему попуштао , моЈкда о томе и сувише доказа имате. Али иако л ћуди ваше радо сносимг., опетЂ, опростите ми, што ћу рећи, има поступака ваши таквм, иои су врио будаласти, и потоме несносни. „Врло самБ вамЂ обвезана за ту науку. о ноЈои сте ми оваи част> неотесано праитичан!, доказг. дали. Ко ли е, Боже мои , одђ насг. двое наивише попуштао? Годинама сносила самв а ћутећи, и праштала сам1. вамЋ великодушно ваше непристоиности , иое су више недостатци разума и воспитан1 - п, него гтгрешке срца, кое 6w се iourb и опростити могле. Али наииосле умори се и наинебесше стрпленћ. — У томе имате оавр.иено право. Мое стрнленћ стои одавна у лштомђ иску nieHiio о,',т. ваши ћудји и чудноватост!и, и bw могнете слободно казати. да сте срећни, што л таи лрамЂ шшђ пре неколико година са себе стресао нисамв. 6рЂ доиста, nie нималко npinTHo , ваши будалаштина покорнми слуга бшти. Н вам^т то наипосле морамЂ просто исказати. „Да самЂ н тела сђ вама просто и одкривено говорити, то бм сте Bfii давно знали , да сте иw гордии себи допадашћјн се себичникЂ, сђ коииђ е тешко на краи изићи; да сте вш Фигура безЂ срца, коа све о чувствама говори; што се лшди обично наирадје онимђ Фале, што у себи нсмаш. — Допста? МеђерЂ зато се вм Фалите сђ вашомЂ проницателности и нћжнимЂ чувствомЂ. Вараите одсад-fa друге, а н самБ, Фала Богу, одавно све увидјо. Доброд|јтел1> нодђ васЂ међерЂ само женско иренемаганК. Што васт. бол1. познаемЂ, то ми е ваше циФранК све досадн1"е и противнЈе. Да мене срце Hie болело, н бм васЂ заиста, одавно већЂ вашои Фами .пи onpanio . само да се емиримЂ. „Bfai сте меумоимЂ желпма нредухитрили. Напетми, досаднми себичникЂ, као што сте вм, Hie створенг>, да разумну жену забавлнЛ И лосле овако простогЂ изHCiieHin, увидићете вм, да мене никаква већа радостБ не очекуе, но та, да се взсђ чзсђ пре опростимЂ. — Сђ драге волћ госпо ! Тако дакле садЂ са свега спаде налич1е. Будите само на речи, и н себи ништа бол1. нежелимЂ. Сђ Богомђ ! Санните ноћасЂ што npiflTно. Сутра ћемо се раскрстити сасвимЂ. „Што пре, то болћ, господине гроФе." После тога растадоше се. СутраданЂ позвани су бмли одма нотарЂ и сведоци : и при свемЂ томђ , што су npiaTe.ibH, пр|*нтелг.ице, еродници, па и сама лица првогђ сана саветовали ifi, говорили и молили, да се тога окану, ипакЂ е распустио писмо сачинћно, и одђ едне и одђ друге стране подписано: и тако се разводЂ свршн. Тако се ова подуга, по видимоме срећна свеза , уеданма разкиде. Смешна распра з 6 огђ будуће судбине троице синова, кои се нн зачели нису, разкиде ону свезу, itoio е свак' живми за вечиту сматрао. И заиста, и гроФЂ и гроФица припадлежеу число наКпр!нтнш лшд!и, сђ цоима се искрено и постодно прјателћство заклшчити

могло. Ни о вдномЂ неможе се ништа рђаво рећи, саио да имаш слабости, какве обично и мм сви имамо. „То ми е смешна Иеторш ?" рече Елисанета , тужнимђ окомђ погледавши тетку свош. „Та мене е она сасвимђ сневеселила. Топр†садЂ видимђ , да и они лгоди, кои су иначе добри. могу по времену несрећии у браку бмти. СадЂ тћшите ме и храбрите, кадЂ сте ме вашомЂ томђ приповедкомЂ скоро гшразили и неут^шномЂ учинили. fl сад-b будућега мужа мога нећу смети безЂ стра' з 6 огђ будућности наше , ни погледати." „Шта велишЂ тм ?" упмта е тетка ? „Ахђ те гице, да ми е само да никадЂ не остарим-b ? Онда бм, чини ми се, бмла известна, да бм мужа мога свагда кђ себи привезана задржала." „Страшно се варашЂ, лшбезна ћерко ! Иа да тм тако окретна и лепа, као што си садЂ, и довека останешЂ, опетт> бм око мужа твога, чреЗЂ млогогодишнго навмку нанпосле врло равнодушно према евему томе 6 б1ло. Наebma е !1аивећа волшебница на свету , н наидобротворша вила у кући. Она чини обнчнимЂ како оно, што е наилепше тако и оно што е наигадше. Ако е жена млада и починћ старити; навмка чини, да то мужЂ и непримћћава. Напроти†пактЈ, кадЂ бм жене довека бмле младе, а лшди старили: то бм рђава слКдства за собомЂ повући, н временитогЂ мужа лгоборевнимЂ учиниги могло. Наиболћ е онако, како е милостивми Богђ вдномђ већЂ наредт. Представи себи, кадЂ бм тм стара маика бмла, а мужЂ твои младићЂ у цвету: како бм ти онда бглло?" Елисавета притомЂ трлшпе носђ cboh . и рече : „Не> знамЂ." „Али" настави тегка далћ : n ћу те учинити внинателномЂ на едну таину . коа" „Та то бм", пресече ioft Елисавета итро речЂ . „то бм н желила знати." Тетка на то рече : „Поелушаи ме само сђ вниманЈемЂ. Што ћу ти исказати, то самЂ а сама искусила. Таина сва састои се изђ две части : flpea частћ средства, кђ брачнои срећи водећегЂ, сама већЂ предупређава сваку могућностБ распре, и чини , да бм и паукЂ сђ мувомЂ, што су по природи HenpiaTe^bn, заедно и у лгобави, као наиболЂи прјлтелБИ живити могли. Друеа частг> е наиболћ и наисигурше средство за сачуванћ женске прјатности. „Ао! Боже мои", викну Елисавета. „Ilpea е половина средства ова: Како после вен- / чанн останете сами. тм и твои младожена, одма заветуи се и тм нћму,а онђ нека се занетуе теби. Заветуите се едно другомЂ торжествеио: da се никадг.па ниу ca.nou шали, nehere едло сг другимЋ ииатити и свађати , и да нећете едно другомЂ нинаиманћ на жао учинити, Никадг\ и опегЂ ти кажемЂ, никадг да се не инатите. 6рЂ и само препиранћ у шали , и срднд у играчки прећи ће у обичаи, и постаће з 6 илђомђ. То добро упамти! — Потомђ торжествено и срдачно обсћаите едно другомЂ, да пикадг ништа едно одг другога таити неАете, па бмло подђ каквимЂ му драго извКтомђ , макарЂ и таковимЂ , коимђ бм се то утаенћ и нзвииити могло Вм треба непрестано свак!И