Шумадинка

•210

иип. вдно другога скроз-fc да познате. И ако бм едно одг> васв у чемугодЋ и погрешило, — непропустите одчаса едно другоив иснрено исповедити се, на 5iaкарт» то бмло и са сузниит> очима. само на спакји начинт. исноведите се едно другоиЂ '. — А како вм едно одг другогЂ ништа не таите : то ће онда напротивг> тога свака ваша кућевна и брачна невоиа и туга срца. одг отца, матере, сестре. брата, тетке, п целогг света утанна бити. Bbi сами, и Богђ посреди васг., ствараите себи тиxiH светЂ. врЂ свакји, Tpehifi ил' четвртми , кога участликомђ ваше домаће таине учините, заузеће се вдне стране, и потоме стонће између васЂ двога. А то нетреба да буде. Учините таи заветЂ, што вамЂ саветуемЂ; и при свакомЂ искушенјт обиовинваите га опетЂ, па ћете видити, да ћете срећни бнти. На таи ће се начннЂ ваше душе слгобити и постаће одђ двое вдио. А хђ, да су гдикои супружници у време венчанн свогђ за ову мудроств гкивота знали, и одиа се нвоми ползовали, колико бм више ерећнш бракова бм.10, него што iK сада на sks.iocti, има.* Елисавета полгоби ci> усхићенћмЂ тетку у руку. „Н чисто осећамЂ, да тако мора бмти. И гди тога нема, ту ће супружници и после венчана < вогђ свагда остати два лица страна, кои едно друго непознаго. Тако нека и буде, безЂ тога иема среће. СадЂ, тетице, какво е оно друго ередство. коимђ се наиболћ Јкенска лепота сачувати sioase?" Тетка се осмену и настави : „!\1м жеиске нетреба да KpieMO. да се нама ленЂ човекЂ сто пута већма допада, него кака†ругобант. : као што се тако исто и лгодима допадамо мм, кадЂ смо лепе. Али оно, што мм лепимЂ називамо, што се наиа на лгодима, и лгодима на нама допада, nie само стзсђ, коса, кожа и боп лица, иао што намЂ се то на лицу какве изрезане штатуе допада: него се лепота упра†састои у души , кон наст> чрезЂ погледЂ. говорЂ, истину, тугу и радостБ очарава. Л 10ди обожаваго насЂ, кздђ кодђ насЂ више добродћтелви нађу, него што су по сполишности нашои очекивати мотли; а тако е опетЂ нама опакш човекЂ мрзакЂ, ма онђ колико лепЂ и угледанЂ бно. — Млада жена дакле, кон « рада лепоту свого сачувати, нека чува душу свого, лепа она душевна своиства , н оне доброд1>телг>и, посредствомЂ кои е она сво†друеа пл^нила. А ваиболћ средство сачуванн добродћтелви, да она никадЂ неостари, веТп> да вечито младомт. буде. еете вћрозаконЂ , обо усрдпо саеДиненК сђ Богомђ, вћчности и вКромЂ; есте побожноств, t«OH свако .мЂ човеку. у гвима обстоателствама добро чиви , и руководи га кђ чистомђ и миролгобивомБ животу. » Н идишђ , срце мое", настави тетка далћ, „има истина и таковм добродћтелЂш , кое единствено изђ лгудрои веи/тине живленн происходе. Такове добродћтелви С1 > вреиеномЂ старе и меннго се, ерЂ са изменомЂ обстоелства и наклоности, и мудростн свол средства менн, 6v. и да мудростЂ сђ годинаиа и страстима, сваеда у равмери немложи се. Али побожне добродКтелви неи Б 06 НГ1иенити > него оне остаго вечити еднаке, што е огђ е ^ант, истбји н вечностБ она иста, ко !он мм н нам '" Л| °бавцици на сретанК идемо. Храни дакле , кћери oi ' ,е,1И|, У скроину ду.ну cboio , и све остало очекуи ' °'а, па ћешЂ остатн насвагда у душевнои лепоти,

ради кое те давасЂ твои младожеии обожава. Н нисам& баба; нити самв притворна богомолБка ; него самв твон двадесетседмогодишнн тетка. fl играмЂ радо; китимђ се, и шалииЂ се радо. Али башч> зато ти н ово и го воримЂ. Буди, сладка мон, скромна Христјннка , na hetui, као мати^ а сг временол1Ђ и као баба, опетЂ лепа бити[" Елисавета загрли тетку свого обема рукама, одђ радости заплакасе и рече: „Б,1агодаримЂ ти , Анђ е> , е хранителго иои !" И О Д Г Р и в Ц 13, Сила опоминпнп кодг дивлги зверова. бданЂ ti ритажа телЂ менажер ! е (скупЂ редки и изђ туђе землћ набавлћ нм животина), кои е одђ тогђ заната , тако лепо иманћ стекао, да се одђ прихда истога пристоино издржавати могао , прода другоме менажерјго cboio и пређе у приватанЂ животђ. бданпутЂ се породи у нћму желд , да бмв шу cboio менажер1го, кого е пре четири године продаопосћти. О нђ се одвезе сђ добринЂ сднимђ пр^втелћмЂ сбоимђ у оно место, гдн се тада менажерјл налазила , и у четирЂ са ^а после подне, у кое су време обично зве ровн ело свое добмпли , уђе у менажерно . то е 6 бјло у време зиме. О нђ се увјенђ у огртачЂ свои одма у мло жипи скуплКнм зрителн изгуби , и чекаше , да се животинг.и рана , на koio су они већЂ сђ дивлђимђ нестрпленћмЂ изгледали , раздавати почне . У томђ магновен|'го 5 кадЂ е то 6i>mo, закашлћ се онђ. НаеданпутЂ престане сва животин « одђ ела , сви произнесу радостну вику и предаду се чрезЂ скаканћ , лупанћ о кавезе и чрезЂ гр. данЂ узкликтј целои сили опоминанн . бдна тигрица, кои е сђ лавомЂ еднимЂ у едномЂ кавезу затвореиа бнла , тр ла е главу свого о гвоздене шибке и тимђ е движенћмЂ своимђ молила да е иомилуе ; величественмн пакЂ ла†кои е главу свого погнгорену дрзиао , одгурне тигрицу , да ce онђ пре нћ миловани удостои . Напагаи, пеликани и т, д. сви cj- кречали , xiene и пантере урликале су, маимуни тресли шибке одђ cboh кавеза; еднимЂ словомђ, cbh су пређашнћгЂ господара свога познали. МартинЂ — тако се зваше таи господарт> — наипре имђ да знакЂ сђ рукомЂ , а ззтимђ имђ нснимђ гласомЂ своииђ ћутанћ препоручи. НаеданпутЂ сва животнни ућути ; онђ пак-b еднимЂ скокомђ прескочи ограду, кон е гледаоце одђ дивлачи разставлнла, пружи руку свого у свакји кавезЂ редомт> и свако то дивлћ створенћ помилуе. О симђ CBiio тигрица е полалуда одђ радости бмла. КадЂ су прсти Мартинови красну нћну кожу гладиле, нервозно е трчанћ покретало удове тћла нћногЂ, она е издавала одђ себе слабе, н ћжне уздисае н лизала е оштримЂ езикоиЂ своимђ крозЂ гвоздене шибке лице некадашнћгЂ господара свога. А кадЂ се одђ нћ уда.по, разсрдила се , ст> нуканћмЂ своичћ натрагЂ га е звала и пругкила се као смлаћена на землго, безЂ да е ело, кое ion е пре тога јошђ дано бмло, и додириуги хтела. Може се дакле казатл, да nie само сужанство то, што дивлћ зверове уиитомлнва, него да еуправо и един-