Шумадинка

251

!Haiiu4i^CT'i> цара руског%, Алчксандра 11.. n коме смо на еграни £12 по Д ј . Pjoiovif, споменулн. „По боапои msivIOcth Мбх Александертв II., цар ћ и самодржацБ сверуск'ш, кралв иол1.ск1и и т. д., авлнмо свакоме: Упорнии крвавБпЧ рат-jj, кои е Евроиу скоро три годиие узиемиравао, свршенљ е. Hie га Pj cia заметнула; ionrrb пре него што ће се онђ заиочети. Нагаљ у Бога почивагоМн незаборавл^ Hbifi ОтацЂ свечано е изнвЈо свима своимђ верннмтз поданицнма и свима странимЂ силаМа, да жели само то, да се више неугнћтавак) Наши едноверци на истоку. НемашКи иикакве себичне намере, О нђ uie могао очекивати , да ће Нћгова правична захтевани повући за собомЂ ратне патнћ; а будући е са болећимЂ чуствомђ сматраоте патн -ћ, то као ХристшнинЂ н као нћжанЂ отацЂ иароднма, Б огомђ поверенимЂ Му, непрестано се излсннвао да е готовђ на мирЂ. Али преговори, кои еу не давно пре нћговогЂ конца поведени о услов!нма за таи мирЂ, кои е за све еднако нуж данЂ, нису имали успћха. Силе, кое су проти†НасЂ звклкишле непр1нтелвскји сашзЂ, за време преговора не само нису престале оружати се, него су се ionrri. кећма оружале; ратЂ е далк вођенЂ, и Мм смо га водили. тврдо уздак)ћи се у милостк СзевмшH"fera, тврдо уздашћи се у Наши лшбезнм поданик? ревностн. кон се веда поколебати. Они су оправдали Наша очекиванн. У ово тешко време кушанн, као и увенЂ, Иаше cv се храбре воиске, а тако и сви редови рускога народа показали достоини свога вслнкогђ опредћлевн. У свем^ НашемЂ царству. одђ обала источногђ океака па до црнога и балтискогЂ мора, владала е мисао и одважноств тг, да се нештеди ни животђ ни иманћ, већЂ да се испуни дужности и одбрани отечество. Зечлводћлци, кои текЂ што су оставили плугЂ и обдћлаванз нвиве, поитали су наоружати се за свету борбу, небоећи с ,е и прегоревашћи себе саме. као да су извикнути борци. Нова снина дћла храбрости прославила су ово последнв време Наше распре са силнимђ противницима. Непр1ателБ е узб1енЂ одђ обала сибирски и белога мора, а тако и одђ бедеиа свеаборшкк ; а шначку крозЂ 11 месепДи обрану к >жнм севастополБски утврћенн, подигнутБ! на oчи обсадникове и за време пуцанн нћговогЂ, сиоминнће н наидалћ потомство. У Аз5и, после славНБ1 побћда у обадвема предидућимЂ воинама, мо-. рао НамЂ се предати НарсЂ са сво1омђ велнкомђ, скоро сво .МЂ мал о -азЈНТСКОМЂ воискомђ,

и наиболн турска воАска, кон му е ишла у rro. шоћБ, морала се повући. МеђутимЂ е прошисао божШ, по своме непостижномЂ, али увекЂ спасо. носномђ суду, дао догађаи , кои е желвно изг.1 е . дао ioniTb КашЂ прелшбезнкш Отацв, а и Му самн, а сђ Нама едиодушно и сва РусЈн, — догађаи, кои е обш прва ц+.лб рату. Будућа судбииа и права свпо Хрисичнна на истоку осиг)рана су. СултанЂ ifi светчано признае, и збогЂ тога поступка правичности ступа османско царство у обшту свезу европски држава. Руси ! Ваши тр)Дови и Ваше жертве нисј бБ1ле узалудЂ. Великш посао свршенЂ е, па макарЂ и другимЂ путовима непредвићенимЂ, и Мм садЂ можемо са спокоииомђ савести учипити краи тнмђ жертвама и усилкванш, повраћашћи НашемЂ драгомЂ отечеству драгоцеккш мирЂ. Да 6bi ускорили заклшченћ условш о миру, и да 6 ki и за у напредакЂ уклонили л самЂ помисао ма на какву нашу намеру изђ славолгобивости и ради осваннн, Mbi смо пристали да се одреде неколико особитБЈ мера противт. сукоба иаши убоинм лађа са турскимЂ лађама на црномЂ мору , а тако и да се повуче нова гранкца у шжнои, Дунаву наиближои части Kecapa6ie. То попуштанћ nie велико, кадЂ се сравни са теретима наставлћногЂ рата, а и са користи ма, кон повратакЂ мира обелава царству, кое НамЂ е Богомђ поверено. Па нека се те користи НашимЂ и cbiio Наши вернБ1 поданика саединћни.МЂ трудомЂ постигну подпуно! Помоћу промисла божЈегЂ, кои е Pyciro увекЂ благосилно, да гои се утврди и усаврши унутрашнвШ напредакЂ; правичноств и благоств да влада у н^нимђ судовима, и да се са новомђ силомђ paseie тежна за просветомЂ и свакимЂ полезнимЂ радомЂ, и да се свакШ у заштити закона, кои су спрамЂ свакога еднако праги и свакога еднако закланаго, у миру обрадуе плоду свога безбрижиогЂ посла! Наипосле — uito е наша прва и наиживла жели — да светлостБ спасавагоће вере, просвећавагођи духЂ и тфепећи срце, све бол-ћ чува и подпомаже друштвену нравственостн, то наипо. уздан1е емство за поредакЂ и сређу! Дано у Петробургу 19. Марта, године одт» Хр истова рођена илнду осамЂ стотина педесетт пете, а НашегЂ владанн друге. ОригиналЂ е своеручно подписанЂ НћговимЂ царскимЂ Ве»1ичествомЂ: Александер