Шумадинка

Ш 214 ш

е предстпнла овоп, лета ратумћим-b силама. Мм (т. е. Кнглези) кмамо сад-в у Турскои безброино число касарна, |)В а шатора и дашчара. Па и сачо оно, шго ћемо мм п о иу'ЧД и морати оставити у натеић стану , đsihe богаTbi« плћнт> за оне Русе, кои ће први заузети досаданћ познц|' е енглеске. Сва су турска пристаништа пуна енг1е ски лађа, и сва трговачиа здан!л и магазини испунћни су енглескомг. робомт>, коа е опредћлена за потребе е нгиесне воиске. Могло 6i>i се дакле ст> известносћу пре^сказатн, да ће и повелика частн 1857-е године протећи. докт, се и последнији енглескЈи воиннкћ и последнл куибара навезе у Дарданелима на aiope за повратакт. кући. Но небм нн нуждно бмло, да се тако башт. хита. Д огодђ аустр!иска воиска стануе у подунавскимЂ кнажествима, донде огј барн пожелателно бмло, да се и ФранЈ^уска и енглеска воиска cb Боспора не креће. Мм смо бм .1и први и наиревностнји сатзницм турски, н зато е како наша дужносп,. тако и наше право, да иаше нозифе донде одржимо, догодћ се последншн странЂ воипикђ сђ турске землћ не уклони. „Ле нору" пишу нзђ Парнза слћдушће: „Кадч. се у последнБои конферешинлнои сћдницм повела бмла рКчв i повлачен!о стране воисие Cb турске землК , и кадЂ су пун!>моћницм западни хтелн доказати , да ће за преноinan толикогђ у Криму и у Турекои нагомиланогт, матеtaia.ia иодуЈке време требати, онда е гроФЂ Орловг, смешећи се учин.о слћдушћу ирим1.тбу: Сашзиицм су сами [показали. сг> каквом-b су лакоћомг, и брзиномЂ они свои ратнми матерЈнлЂ довлачили, тако да се слободно и по слћдствености узети мо-.ке, да ћеду се они (сашзници) и при иовлачешо свое воиске и одвлачето свога матер^нла исто тако вКшти и брзи показати " Францускш листг. ,,Пеи" узима данасг. здравицу гроФа Валевскогт.: „(Зваи ће мир-b тра.чти н сталанг. бмти, врбо е OHi, честанЂ за све уговарашће стране." за тему едногЂ подужегг, , чланка, у комћ измнђу осталог-н стои и слКдушће: „Ако буди какавт. уговорЂ мира интересе или народно чувство и поносг. побеђеиогЂ вко понизи, онда Ту свакадЂ заостае нека мржнл и освета, ков ће пре или после у згодно време букнути. Но парпзкји утоворЂ иира нема ни за едну силу оваи понижавашћји значаи: оваи мирЂ подиже све а не понижава никога ; зато ће онђ и бмти сталнш и дуготраиши, него сва подобна досадана динломатска акта. Оваи е мирЂ окончао еданЂ ратЂ, у коме су cue ратушће силе cboio снагу на видикђ нзнеле и носведочиле, и у коме су се оне узаамно почитовати научиле. Воина на Дунаву и обсада Cn.iHCTpie повратила е Турцмма Hi>ioBy стару воиничку славу. Ру< ка е поиска при обрани Крима ноказала неизцрпиму вчину CBoiH средства, стратегичнми дарг и такв}' eHepriio У °Дпору, какову Hie нико кодђ Руса нредпоставлпо. РуС " 1 e до душе изгубила Севаетопол1>, али така†губитакЂ и °гао бм се назвати правммЂ трјумФомЂ , ерЋ они да, ° народнои заставн cbhhocti , . koio почитанh и признанК побћдителн ioinn, већма умложава. О ФранцуСКОИ н е нглескон воисцм нзкђ Hie нуждно нпшта ни ГОВорити. Но 1оштЂ е честнш паризк|'и уговорЂ мира за све уГОв арак>ће сн- 1 « сђ гледоточке н^инм матер|'длнм и моРалн м интереса. Pycia овммђ миромЂ губи само опасну заплетену политику, ков бм ioii пре или после страшнав У к - 1а ' p yciH добма нову силу, будућносп. ■еличине и безгранвчногЂ напредка. Цара рускш,

одрекавши се ове политике и радећи сходно naiueMb времену и епохи долази сђ пунммЂ правомЂ у редђ онм владателд, кои ce назмваш добротворима свога народа и отечества; нћга на оваи мирЂ nie принудила сила оружЈа, него единствено лсно увиђанћ правм интереса Pycie. За остале пакЂ снле главнми в добмгакЂ утврђенћ европске равнотеже и обезбеђенћ будућности. 'Гурска с.е не»1а ничегЂ више бонти, и она ће бмти скоро уведена у кругЂ наиобразованЈи европски земалн Аустрјн добма слободиу пловидбу на Дунаву, до6б ! н већ^и унли†на државе немачкогЂ сашза и одржава свои ауторитетЂ (важноств) кодђ славенски народа. Нћмачка е одђ рускогђ притиска ослобођена. Сардин^а ће одсадЂ лакше рћшавати инострана пмтанв, кол су озби.и,н1е природе; будућностЂ Шведске обезбеђена е и заклонћна одђ Pycie. Што се пакЂ тиче Француске и Енглеске, — оне нису ништа за себе ни зактевале; но сасвимЂ е всно, да е оваи ратЂ западнммЂ силама дао велнку надвагу надЂ свммћ осталммЂ образованммЂ народима; но наивећа слава припада Францускои и нј.номе цару, и наша народна честв може се тиме доиста дичити и поносити. Неки су листови говори.ш, да е Праиска пунггена да се подпише само на еданЂ додатакЂ главнога уговора; но садЂ се изђ поузданогЂ извора као извћстно нвити може, да е Праиска скупа сва акта као и остале уговарашће силе подписала. Телегр афскв Депеше. Изђ Беча телеграФираш „Ле нору" подђ 2i. Л1арта слКдушће: „Аустршска посадна воиска у подуиавскимЂ кнпжесгвама, скоро ће оданде отићн. Повлаченћ речене воиске већт> е започето. У Паршу. 28. Марта. „Конститушонелу" авлнш изђ Беча слћдушће : РатиФикацјн уговора мира одђ стране AyCTpie очекуе се у Паризу 6. Априла. — Царско-ауCTpificniTi министерЋ иностранм дћла. гроФЂ БуолЋ намћрава отићи изђ Париза 8. Априла; —• ова депеша двла далћ: да паризске конФеренц!е нису претресале пмтанн о Италш. У Цариараду 22. Марта. — Сашзне воис.ке спремаш се да се што пре сђ Крнма повуку : а исто ће се тако и турска воиска изђ Мингрел|'е натрагЋ повући Трговачкимђ лађама дозволћно «. да подђ заставомЂ рускомЂ изиђу изт? руски. до садЂ блокованм (обсађенм) пристаништа. — КназЂ Калимахи отићи ће што пре на свое опред|>ленћ као посланик»> турскш нри АустрјискомЂ двору у БечЂ. ПаризЂ 25. Марта. МопитерЂ авла. да и блокада дигкута и да никаква непрЈателвства на мору више нема. ГласЂ о извозу ране изђ Pvcie овде е већђ познат -ђ. Pu.m. 22. Марта. КардиналЂ Патрици, кои ће место папе у НаризЂ ићи да паревића ФранцускогЂ крсти, спрема се за путЂ. Онђ ће понети царицн Евгенш ону ружу одђ папе опредћлену. — ђенералЂ Алуво де Монтрел!> генералЂ Француске посадне воиске у Риму, спрема обиталиште за вдну нову бригаду, коп ће у Римђ доћи.