Шумадинка

Ш 237

но е

оно такође и v свима црквама наше престолне в ар оши * ф I> I 91 II 3 Clii Паризг. 2. Априла. Као извћстно говори се , да ће маршалЋ ВаинЋ за неко време, збогљ велики напрезана за ове две године, неко време са зван.н ратП) министерства одступити, а на нћгово мКсто да he доћи маршалн РадонЂ, кои е у КабилЈи у Аф р ики врховзаповедниКБ био, а на овога место да ће у Кабиии ићи маршалљ Боске, кога воиницм тамошнви врло радо иман) и неограничено лгобе; ерг. се cehaio да е онт, своимђ великимb духомт, едну трупу воиске одћ очевидне опасности избавш. ПарнзЋ 5. Априла. „Монитерљ" нвлн. да су конФеренцје свом зас1тдан1и свршиле, и да е последнл сћдница била гоче 4. ов. м. Али и после подписана уговора мира, пуномоћници ће се шштђ неко време као што „МонитерЂ" вели занимати ради 6o.ii.rb утврђена мира. Промена ратификац1д бмће до друге половине овога месеца, после чега ће се протоколи конФ»-ренц!а средctbomi . новина ивности предати. — ГроФЋ Буолг. и МантаиФелЂ, бмли су шче кодђ цара на ауд1еиц1и, нрЋ се спремаго за полазакЋ. — Као што „УннверСЋ" нвлн. принцЋ царскји крсгиће се 9. lOnia. Законодавно тКло обнародоваће, као што се говори законЋ. по коме могке царЋ самЋ безЋ ичiе гћ са стране саветованн, удовицама велики и заслугкенм чиновника а тако исто ђенерала и други дргкавнм служитела пенз|'м колину OHb самЋ оће опредћлнвати. а законодавно тКло, свагда ће у буџету (иредрачуну расхода годишн К гћ ) опредћлити едну суму на ту цћлв. Р Е Ф О Р М Е У Т У Р С К О И. Oneri. е одђ стране Порте учин I> hi. вансанЋ коракЋ. Обећаванн р< Ј Форме одђ стране отоманскогг. правителБства слћдут узастопце едно другоме. ПочемЂ е СултанЂ текЂ пре крагкогЋ времена посредствомЋ свога Хат-хумашма o6opio толике стародавне предрасуде, обмчае, и нрави свога великогЂ царства , и почемЂ е upeпорођенК истога започео, дао е онђ данасЂ своима сашзницмма обећана и уступлеин одђ наивеће вагкности. Ослобођенћ христјанске рае, нђиово изравнанК са Мусломанима у грађанскомЂ. политичномђ и воиничкомђ смотренш, уводенК мКшовитм судова, пуштанћ христ|'лнскогћ зкителћства у воиничку службу и др;кавна зван1н, на коа су досадЂ исклшчително право имали сами Турци, кои су се ирема не-мусломанцима као правовћрни, брезправногЂ ђаура презирући освоители показивали. све ово речено Hie бг>1ло доволћно кђ довршенш оногђ великогт. дћла реФорме, кое е МахмудЂ П. започео а нћговЋ смнђ АбдулЂ МеџидЋ позванЂ да продужи. Догодб е начело постоало и одржавало се, кое е надЂ свакимЂ веру свош меннгоћимЂ МусломапомЂ смртну казн£, изрицало. бмла су сва опредКленл Хат-хумашма суетна и безуспћшна. Западни дворови ово врло су асно увидилн и зато су они навалћивали на Порту. да даде има своима поданицмма право менати овош веру. ПоСле А м вћсти изђ Цари града ввлиш, да е СултанЂ и у ° В0МЂ си отренш доброжелателномЋ савету свои сашзни-

ка слћдовао, и да е дотично портино заклгоченћ :<ападнммг. посланствама у Цариграду обдв5оКао годђ што е сћ едне стране Хат-хумагомом ћ мо нополђ силе оборенЂ, посредствомЋ коега су 11. милiона Христ|'дна у европскои Турскои бмли и грађански и политички безправии, за землш везани, изтлзашзма и угнћтаванш османски паша изложени, кои су у име мусломанске манг.ине одћ 5.000 000 душа, несносно господарство упражннвали : исто е тако наиновшмЂ решешемЂ С>лтана и КоранЂ. оваи основнми законЋ османскогЂ царства преображенЂ, и тиме западнои образованости у религЈозномЂ погледу отворенЂ iniiporiiK путЋ. Истина ове свечано обнародоване реФорме постое тект, само иа папиру, али велика и важна речг, већЋ е изречена. Европске силе, кое су Турску одђ освантелнм планова петробуржкоп, кабинета заклониле, примиле су на себе и ту обвезаностЂ, да посредствомЂ посланииа н конзула а у случаго нужде и посредствомЂ Флоте и воиске свое удКиствованК овм реФорма изнуде. Да naitb наиновш ХатумашмЋ и онаи пре неколико дана изишавпги додатакг, неће остати мртво слово, о томе сведоче и друга отношенн. Да неузмемо то у рачунЂ, гито су 11 милтна христiнн о ке рае одсадЂ позвани у грађансгии и политичими животћ, и да ће ово христ ]'анско жителство, кон са мусломанцима баремг. на равномЂ степену културе стои, а одђ овогћ е способн)'е за изображенћ, за кратко време наиважша звагпн државна заузети и з6огћ обвезаности воене службе наскоро претежну масу османске вонске сачинавати, то е само источнбји ратт. едну промену и превратЂ у Турскои причинго, превратЂ кои ce вмше избрисати неможе. Европске воиске донеле су нрави и обичаи Запада на И стокђ , и своимћ поавленГ .мђ, своимђ Османско царство избавившимЂ бое.вима разшириле су кругЂ мусломанскогЂ ограниченогЂ сматрана и мишлена. ВКрозакона мржнн попустила е, велика разлика између народности умалћна «, и мусломанацЂ е HC^vcio већт, да без-h помоћи ђаура обстати неможе. Услћдству ослобођенн и равноправности христ!инске рае, и у слћдству проглашене слободе савесги. приближаваће се пређашнБИ господари и робови, кои су садЂ и грађански и политички изравнати посредствомБ брачнм одношенн и савеза, чиме ће се една смеса народностји произвести, коа ће при надваги христЈнискогЂ елемента, мало iio мало ИсламЋ умекшати. С ђ друге пакЂ стране оставла бавленћ западне воиске на турскои землг,и iоiитЂ сасвимг. друге трагове и клице. И стокђ до овогђ последнћгЂ рата н!е доволћно ни познаванЂ бмо. ОдлазакЋ запа,\не воиске на обале црнога мора отBopio е Европскои радиности и предузимателн омђ духу отважим шпекуланта ново плодоносно полћ. ЦариградЂ е већЋ посредствомЂ телеграфа везанЂ са осталомЂ ЕвропомЂ. стране лађе испуннвгш п 1>гова пристаништа, предузимателни странци заузимаш већ» гдигди наизгодnie точке турскога царства- Европски шпекулаити отвараго руднике. европска дружства намераваш да Турску посредствомЂ гвозденм путова са западомЂ caio.ae, и европско злато иде у Истоку већЂ одђ pj'Ke до руке. МатерЈалне промене, кое e Тз 7 рска последнБи година искусила. пробудиле су на Боспору сасвимЂ новми духЂ,