Шумадинка
ШШ 255 $g|
^СадЂ сдћдуо ичЈена и наслови иуномоћвика cbihj п о а збу чномј . реду, и то онако исто. као и у главн ои1> уговору) Ова cv се лица посие измћнћивани cboih нуномоћinrt t крндигнва) у сл1.дун|ћим1. чланцћгма сагласила: Чтнакг 1. Нћгоно велич. Султанч, изавлши одт> свое сгране cboio тврду волго и намћру. да ће се неиромћнмогтз и као одг. давнашш.и времена иостокћегт. начеia и правила. но коме « одт. ваикада ратнм\п. лађама овiio странм сила забранћно било ући у мореузе дар^анелске и боспорске. и v будуће придржавати, и да донде. догодн Порта у миру, никакву страну ратну лађу V рсчене мореужине пустити неће. С ђ друге па1!Ч> стране обвезут се Hbiop', велич. иарг аустр1искж. царт. ФранцусиЈи. крал^ица сћдинћнм кралћвства Вел. Британ!« и ИрландЈе, кралг. праискш, царт> сверусјисши и крал& сардинскш, да ће ову намКру Султанову поштовати, и да ће се по горенаведеномљ вачелу управлати. Чланпкг £ Султант, задржава себи право. да по о(шчак) и у будуће, као и досадт.. лакимт>. за службу посланичества прјателски сила потребнммт. ратнммт. лађача издае Фермане поради слободиогЋ пролаза крозЂ ове мореузе. Чланакг 3. — Оваи изузетакч. важи и за оне лаке, ПОД-
Нћгово царсе«о Велич. Султанћ : Великога Везира османскога царства, Мух&жедг-Емипа Лали-птиу н Свога изванредногЂ в оаувомоћенопз. посланика ири дворовима нћгов. Вел!1ч. цара Францускогг. и н1 5 гоб . Вел: крала сардинскогљ, .V-uv.>ied.ђе.иил-беп\ Коа су се лица после измћнБивана ceoifi у еиоме реду нађенш пуномоћства сагласила у слћдугоћим1, точкама : Ч .тнакЂ 1. — Вмсоке угокаратћ. гтране обвезуш се узанмно, да у црноме мору неће никакве друге ратне лађе држати. него онакове , коима е мало ниже опред1.лент. брои, ачина и величина. '/.ганакЋ 2. — Вмсоне уговаракоће стране задржаваш себи нраво. да свака у реченомг. мору шестт> оароброда ОД1. 50 метера дужнне и кое наивЈ.пие 800 гона (16.000 центш) терета носе. далћ четири лака пароброда или лађе на едра, од». кои свака само по 200 тона терета носити могу, држе. Чланакг 3. — Н астоећји уговорн . кои сачиннва eданч. додагакi> кћ главном>. уговору, кои <н ноди. данашHi.nM'b даномћ у Паризу нодписанљ, бмће ратиФициран-sj, и ратиФикац1е ће се измћнати за четири неделћ дана. а ако е могуће и пре. Болћга ради верованн дотични су се пуномоћницм
b ратномт. заставом^ пловеће лађе. кое свака одћ !" а оваи уговорт. подписали и ударили на нћга свои пе-
уговарамоћи сила право има држати на дунавскомт. ушћу иоради одржана правила односећи се на слободу ове рћке; и одг. itoifi лађа ннкол сила несме држати више неro две. Чланако 4. — Настоећ(М уговорт., кои еачиннва еданг. додатав!, главномт. уговору мира, кои е подт. данашнвиић даномЋ у Паризу подписанЋ, бмће ратиФициранЋ, н ратиФикац ^е ће се за четири неделћ дана. а ако е могуће и пре изменати. БолћгЋ ради верована дотнчни су се пуномоћницм на нћга подписали и ударили свое печате сђ грбомЂ. Дано у Паризу 30. (18. по нашемЂ) дана месеца Марта. године хиладу осамЋ сто педесетЂ шесте. (М. П.) Буолг - ШауенштаппЂ. ХибнерЂ. А. Валеескт■ Чуркнеп. КларендонЂ, Ковлеи. МантапфелЂ. Хацфелдг ОрловЂ, Џуновг. К. Кавург. де Виламарина. Апли. Мел-.мвдг-ђемнлг. ДОДАТАКЂ II. ,4 u.ne свемогукееЂ Вога. Н f,г. Велич. царЂ све рускш и Нћг. цар. Вел. Султ ант, заклвдчили су. да у смотренго начела неутралисанд Чрнога мора, кое е начело поставлћно у прелиминарв °мг> уговору , подписаномЋ у Паризу 13. Фебруара, и ° а Државан >ћемЋ се у I. конФеренфилномЂ протоколу, и ■ " а ићри , да по томе у узанмномЂ споразумленго опреј^ле брои и ач ину (качество) онм лаки ратнм лађа , кое 6 оба владаоца у црноме мору поради службе краи свои јј°тичнм обала држати, — на таи конацЂ подпишу осоен У конвенфго, и на ту цћлв избрали су : Нћгово Велич. царт. све-руск!и: Свога ђенерал-ађутапта и ђенерала кавадћрЈе, * ен оандра ерофа Орлова и Свога таиногЂ савћтника и пр пр. Филипа барона Г Врунова
чаТЂ сћ грбоМЋ. Дано у Паризу осамнаестогЂ дана месеца Марта, године хилнду осамЋ сто педесетЂ шесте. (М. II.) Ордов-ћ. Брунов!., 4али \1ехемед-1>е милљ. ДОДАТАКЂ Ш. .'/ име све.ногукееЂ Боеа. Нћгово Велич. царљ Француск !и, нћно Велич. краЛБица саедин!>нм кралћвсгва Ведике БританЈе и ИрлавД1е и нћг. Велич. царЂ све-руск|'и, v намћри, да између HbH тако срећно у смотренго истока получено споразумленћ разпростране и на источно море , и да тиме благодат!. обштегЋ мира утврде, заклгочили су, да о предмету овомђ конвенц1го заклгоче. и наименовалв су иа таи конацЂ : Н ћ г о в о В е л и ч е с т в о ц а р ђ ф р а н ц у с к ii и: Свога министра, државногЂ секретара ииостранн дћла Александра грофа Колона Валевскогг Свога изванредногЂ посланика и опуномоћеногЂ министра при царско-аустршекомЂ двору, Франца Адолфа барона одг Вурннен. Н ћ н о В е л и н. кралвица с а е д и н ћ н w к р ал ћ в с т в а В е л и к е Б р и т а н i е и И р л а н д i е: ПочитаемогЂ ђорђа Вилжелма Фридриха ерофа од® Кларендона. барона Хиде де Хиндона и ПочитаемогЋ Хапнриха Рихарда Карла барона одг Вовлел. Н ћ r о в о Ведичество ц а р ђ сверуск!и: Свога ђенерал-ађутанта и ђенерала кавадћр!«::. n пр. и rip., Александра грофа Орлова, и Свога таиноп. савћтника и пр. пр. Филипа барона ода Ерунова; Кон су се лица по измћнЂИванго евош у свомђ реду нађенм пуномоћетва сагласила у слћдугоћиив точкама: