Шумадинка

шђ 3i5 т

с<1 на то, да поднесу неаиолвскомг. праиител1>ству ноиузваничне mpiareabCKe сав1,те и опомене , каио 6w се оно скионило, учинити нене измћне и ублажаванл у системи свпе унутрашнК поиитике. Но будући да при системи владана , коа данасљ постои з" Францускоа и Аустр1и, ове опомене и прјателБски савЈ .ти неће и.мати значаи политичанљ, то ће по свои прилици Неаооивска влада склонити се, да тои оиомени слћдуе. бднно пак-b. чему се Heano.ibcita изт> петнм atn.ia иротиви. еств мешанћ Бнглеске и Сардинје. У смотреiiio Енглеске ве.ш сир1,ч1. неаполБСио правителсЈСтво , да оно Hio неможе нккако више сматрати за прјнтелвску сииу. Шт-о се uaifb Сардин1е тиче, то вели неаполБСкЈи кралБ, да oH-b иритлжава већји дћо игалске землћ и н1>ногђ жите.м.сгва, него Никторг> Емануи .тћ (кра.и> сардинcnin), и да зато онг> — кралБ неапо.и.скш — има веће право на застунанК и представиннћ Hra .iie , него Сардинји. И по томе ћс неапо .11 .ско правигелћство свако мешанћ Енгиеске и СардинЈе наирћшителнје одбити. IIO.U Н.1 BK'IM ISli»ЖKCTSS.4 „К.онс гиту cioHe.Tfc" доноси намт> слћдугоћу телеграФсиу депешу из!> Аша одђ 12. Ман. „ДанасЋ е диванг. пре заклшчени сћднице едногласно вотирао, да се поднесе кннзу една адреса, у Koiofi ће се изразити желн о сединенш оба кннжества. Гласљ о obomi > заклшченш разнео се свудт, за наикраће време, и ако е обрадовао жителвство Дгаа. 1 ' „Обсерверт>" нвлн, да 6 наименованћ одвоенми одбор-b за расправу пмтанн о подунавснимБ кнажествама, кои е одборг> изђ слћдушћи лица састав.гћнЋ: за Француску r. Талћранг>, за АустрЈш r. КолерБ, за Pyciio ђенералг> БенасонЋ а за Енглеску сирт> Ханри БулБверЂ. Судбина лодунавеки кндвЈества рЈмииће се по томе за кратко време. ИРОТОКОЛИ КОНФЕРЕНЦМ. (продужено) ГроФБ Буолт. изнвБ! cboio радостБ што су правителБСтва Француско и енглеско готова да што upe учине ти краи заузиманш Грчке. Аустрја. вели, има наиискреше жел1> ради благостанн тога кралћвства. Нбои при томе тако исто. као и Францускои, стало е за чимб , да све државе у Европи подб заштитомЂ авнога права буду политички незавмсне, и да iuto већма напредуш Он i. несумна, да се едно одб наивешественји услоliin за такво желаемо станћ састои у мудросси законодавства. кое има бмти такп, да предупреди или казни иступленн печтанћ, кол гроФт^ Валевсгни. говорећи о сусКднои држави, с/б пунимЂ правомБ куди, и кои' се уклоненћ има сматрати као потреба Европе. О нђ се нада да ће у cetiма државама на тврдои землБи, гди печатна спрема такве исте опасности, правителБства бмти у станш држати е у надлежнммЂ границама, те тако осигурати мирЂ одђ новбј међународнБ! заплета. Што се гиче начела морскога права, кон гроФЂ liaлевск(и предлаже, грофђ БуолЂ вели, да цени нб ! овђдухђ

и важностБ tii.ioin, но нема наставлћна да адоже о так 0 важиомЂ иредмету каз ати свое мбјшл К нн, и тако се д а сада мора ограничити на то да дви конгресу, да е готоц-ј, искати одђ свога суверена заповћсти. Но сђ тимђ ће се онда свршити нћго†задатакт, Онђ се доиста неможе занимати унутрашнБимЂ стан1,« Ђ држава', кое на конгресу нису заступлћие. Пуномоћнип.Б1ма Hie наложено никакво друго посланство. него само источнммЂ ПБ1танћмЂ занима-ги се, нити су они сазвани да незавм снбјмђ суверенима излвлшш желћ о унутраш. нћмЂ устроенш hbi'obm држава. То потврђуш пуномоћја, коа се налазе међу актама конгреса. У наставлћнјама avcTpiiicKH пуномоћника наравно е точно назначено повћрено јимђ посланство . и тако имђ иебм допуштено бмло участвовати у исшлтиванн). кое она нису предвидила. • Изђ истм узрока ммсли гроФЂ БуолЂ, да се мора задра;ати одђ пристанка, на оно што првми пуномоћникЂ енглескш предлаже да се испмта. и дати изнсненн о траанш заузиманл црквене државе чреЗЂ аустрјиску воиску, премда се сасвииЂ слаже са речма гроФа НалевскогЂ v томе погледу. Гров >ђ Валевскји примћти, да nit разговорЂ о томе, да се учине заклшчена, или обвезателБСтва иредузну односно на унутрашнћ послове правителБстиа, заступлћнБЈ на конгресу или незаступлћнБ!. 1 оштђ манћ е пакг разговорЂ о непосредномЋ мешанга у те послове. Иде се само на то, да се посао мира утврди и доврши, озбилБно |" ошђ напредЂ промисливши о новб 1 мђ заплетима кои бм могли произићи или изђ продуженм странБ! заумана, коа нису ни на кое известно време ограничена, и коа се нииако недаду оправдати или изђ безвремене и неполитичнесистеме строгости, илинаипосле изђ самоволвсгва. кое е: противно међу народнвшЋ дужностима и опасно за мирЂ. БаронЂ ХибнерЂ одговори, да пуиомоћницм нису опуномоћени, ни да даду какво уверенћ, ни да изаве каккву желго. СманБиванћ воиске аустрјиске у областима показуе кеђутимЋ доволбно , да e царскји кабинетЂ намћранЂ повући воиску свош одма, чимђ се такавЋ noступакЋ узсматра за блиговремент БаронЂ IVIa итаиФелЂ изасни се. да онђ доволбно познае намере крала. свога вб1сокогђ суверена, да може безЂ оклеванл казати свое ммшленћ о ПБГганБима, коа су конгресу предложена. премда нема у томе погледу никаквм наставлћна. Што се тиче начела морскога права — рече далћ првми пуиомоћникЂ праискји —- на коа се конгресБ noзмва да пристане, Нраиска ifi е увекЂ исповедала и еднако се трудила израдати. да се она признаду. Онђ сматра да е опуномоћенЂ участвовати у подписиванш свакога акта. кои смера на приманћ помеиутм начела у а 8 " но ираво Европе. Онђ е уверенЂ да нћго†суверенђ неће одрећи свое саизволенћ на уговорЂ кои пуномоћници у томе смислу заклшче. БаронЂ МантаиФелЂ признае далћ, да cv врло ва®на и друга пмтана, коа су испБ1тивана. али примћћава да се ћутанћмЂ прешла едиа стварБ, коа е врло вазина