Шумадинка

ДодатакЂ т бр. Ш. „Шумддинкв."

каио за нћговг. дворЋ, тако и за Европу, а то е садашнћ станћ Невшатла. То кннжество, вели, можда е едина точка у Европи, гди противно уговорима и ономе, што су све велике силе Формално признале, влада бунтовна сила, кон непочитуе права суверенова. Онђ захтева да се таи предметЂ такође прими међу пмтанв, кон се имаш рћшити. Дал1, рече баронт. МантаиФелг., да кра.ио, нћговоме суверену, лко на срцу лежи благо кралћвства Грчке,и да одћ срца желк, да се уклоне узроцм, кои су причинили неправилно станћ стварпЧ средствомЂ бавлена стране воиске; но ohi > допушта, да бм бмло цћлисходно, испнтати догађа&, кои су у стант ту ствар^. разнснити онако као што е. Што се тиче корака, кои 6bi се односно на станћ CTeapifi у кралћвству обадве СицилЈе с.матрали као полезни, баронг. МантаиФелг. примћти: да бм таквм кора цм скопчани бмли са различитммг. неириликама. Онђ вели , да бм добро бмло запмтати се: да ли савћти као што су предложени, неће у землви побудити дух-b противлена и преврагнога кретана у место да одговори идеама, кое бм се зацело сг, добромљ намћромЂ и радо извршиле ? Оиђ далћ мисли да онђ неће испмтивати садашнћ станћ стварји у црквенои држави, него се ограничава само на то, да изнви желш. да бм се влада поставила у одношав такве, како да унапредакЂ буде излишно заузимати землго страномЂ воискомђ. БаронЂ МантаиФелЂ наипосле изасн« се, да праиско правителБСгво сасвимћ нризнае несрећанЂ утицаи печатнћ, кон подкопава свакји правилнми поредак-b, а тако и утицаи опасности, иое она распространава, проповедагоћи уб1иство владаоца и буну. Они примћти, да ће Праиска сђ драге волћ участвовати при испмгиванго мћра за уклоненћ такве раднћ. ГроФЂ КавурЂ ни!;ако неодриче ни едномЂ иуномоћнику право неучаствовати у испмтиванго. кое у нЈчговбјмђ наставленЂима Hie предвиђено. али онђ >'митра да е одвећЂ вагкно , да се у протоколу потврди ммшленћ, кое су неке силе изавиле о заузиманго црквене држане. Заузиманћ црквене државе чреЗЂ аустрјиску воиску. вели, »ако кои данЂ све више узима на себе значаи трагоћегЂ заузиманн. Оно трае већЂ седамЂ година, а ioniTi, нема никаквогЂ знака да ће оно пре или после престати. Узрока , кои томе повода даго, јоштђ nie поправило. Да е тако. доказуе се тимђ , што АустрЈа сматра за нуждно сђ наивећомЂ строгосћу одржати обсадно станћ у Болонби , премда томе станго има толико исто година, колико и самоме заузиманго аустрјискомЂ. Бавлћнћ аустр1иске воиске у областима и у воиводству Парми нарушава P aBH OBl,cie силе у Ита.пи, и дћиствителна е опасностђ за Сардинпо. Зато, вели, пуномоћницм сардннски имсие, да вала обратити иажнго Европе на тако ненравилно станћ, као што е станћ, кое слћдуе изђ неОграниченогЂ заузимана велике части Итал1е чреЗЂ avcTpiiicKV воиску. Што се тиче неаполлскогЂ пмтана. гроФЂ КавурЂ е с асвимЂ мишлена, кога су и грофови Валевскји и Кла-

рендонЂ. Онђ мислн да е одвећЂ важно удћиствовати умћре!пго систему, коа ће, ублажавагоћи страсти, олакшати правилнми ходђ CTeapiH по осталммЂ државама полуострова. БаронЂ Хибнерћ примћти, да е првми сардинскш пуномоћникЂ roBopio само о аустрјискоме заузиманго, а Француско е прећутао, прем да су се обадва заузећа догодила у исго време и за исту цћлв. Заклгочен ћ , изведено изђ траанл обсадногЂ стана у Болонђи , пеможе обстати. БашЂ то, што е у тои вароша, јошђ нуждно станћ изузетно, какво е ionib одавно нрестало у Риму и Анкони. знакЂ е, да расположенћ жигела у обадва последна места већма задоволава, него у Болонби . Црквена држава у осталоме >iie едина у Итал!и, кон е заузета страномђ воискомђ . Обштине Ментона и Рокабруна, кое. принадлеже кннжеству Монаку , заузима СардинЈа 8 година. вдина е разлика само то . што е Аустрјннце и Французе господарЂ землћ звао самЂ, а Сардинани су прогивЂжелћ кназа монакскогЂ заузели му землго , и остали у нђои поредЂ свега што e онђ противЂ тога протестирао. ГроФЂ КавурЂ одговори, да жели тако ис-ro и Француско као и аустртско заузиманћ да престане. Но онђ неможе несматрати. да е аустршско заузнманћ млого оnacnie за независне државе нта.панске. Маленми корпусЂ воиске Француске, кои се налази у великои далћини одђ Француске, ни за кога nie опасанЂ. НанротнвЂ тога врло узнемирава, што се AycTpia . осланагоћи се на Ферару и Шаченчу, кои утврђенн она повећава аротивно духу бечки уговпра, премда не и слову нђ ^ овомђ . распространава на лдранскомЂ мору до Анконе. Што се тиче Монака, гроФг. КавурЂ изасни се, да е Сарднша готова повући посаду свого одђ 50 момака изђ Ментоне , ако се кназЂ моиакскги налази v <танго, вратити се у землго , а да се неизложи наивећимЂ опасностима. Притоме онђ невћруе, да Се Сардиши може пребацити. да е намћравагоћи заузети ту дрЈкаву, учннилада падне стара влада , ербо кннзђ nie бмо у станго одржати свои ауторитетЂ ни у варошн Монаку , кого е Сардигпа !848. год. у елћдству уговора заузела БаронЂ БруиовЂ сматра, да е дужанЂ обратити паж. нго на особиту прилику ту. што се заузеће Грчке чреЗЂ сагознике догодило за време рата, и што е садЂ по срећг номђ повратку одношаа између три закланлгоће « силе дошло време,да се уговоре средства за повратакв оногђ стана, кое се са обштимЂ интересима слаже. Онђ увћрава, да су руски пуномоћницм задовол1,но саслушали изавлћне намћре Француске и Еиглеске. и да ће то одма авита своме правителЂСву. Pycia ће за цћли конзервативне и сђ намћромЂ томђ , да се поболЂша станћ Грчке? сђ драге волћ участвовати у свакои мћри, сходнои цћли, коасе ималау виду кадЂ еоснивано елинско кралћвство. Пуномоћницм руски iо шђ примћте, да ће одђ свога двора искати заповћсти односно на преДлогеo иорскомЂ праву. ГроФЂ Валевск!и честита себи, што е пуномоћнике побудт да кажу , шта кои мисли о пмтанБима, коа су узета у рћшаванћ Онђ ммсли , да бм се можда ст> ползомтј и на савршннми нзчинђ моглн изаснити неки и неки