Шумадинка

Ш 321 ш

У Иаризу 10 Л1аи. ГроФЋ Орловг, по свои ће прилици отићи данасљ нзч. Париза. —Говорисе, да ће данасг. великји воивода аустршенш одпутовати у Хаврљ, а оданде на лађи „Рент. Хортанзт." до Шербурга. у Паризу 16. Л1ап. „Пагри" лвла, да су две парне иорвете одт> царско -Француске Флоте, „Дишенла" и „Промете" опредћле, да отиду по Папиногћ посланика у Чивита-BeKio. Ове обе лађе крен%ће се за неколико дана изт> Тулона. Аббе Кокрант., првши свештеникв Француске Флоте отићн ће иа лађи „Дишеили" ПапиномЂ посланику кардиналу Патриц!н), на сусретљ. УпутрашнБОСтв обадвего лађа наисаГппе е украшена. — ГроФнца Олга Орловћ стигла е данасљ са своимђ сбјномћ грофомг. Николаемг. у Паризт., одкуда ће ce сутра заедно са гроФомв Орловом1> на путт> кренути. ПРОТОКОЛИ КОНФЕРЕНЦШ. (продугкено*) Што се тнче крал!.вства обадве Сицил1е, гроф-h Кларендон!> угледа се на гроФа Валевскогг. , па велн да е радг. прећутатн д1>иа, коп су тамо учин l.iia и кон су се тамо Hsa.ioCTtio прославила. По нћговомг. мишленш мора се у начелу безг. сумнћ допустити, да ни едно правител&ство нема права мешати се у унутрашнћ послове други дрлгава; али зато опетљ мисли онђ да има случаева, кадг. се и по праву и по дузкности чини изузетавЂ одт> тога правила; па будући да е свима , на конгресу заступлћнимт. снлама у равнои мери за тимђ стало, да се сачува монархшско начело , а преврату на путг. стане: то е конгресг. д }'<канг. изнсиитн се противЂ cat.-теме, коп превратно комешанћ међу спетиномЂ !оште одржава, уместо да га уклони. „Мм нећемо, примћти онћ , никакво нарутаванћ мира, а безЂ правде нема мира. Зато морамо кралго неаполвскоме ивити, да конгресв ;кели одђ н hra, да попрапи систему владе свое, а то е жели , коа немогке остати безЂ дћиства; и морамо одђ н1 ,га захтевати помиловаи I. на користБ ceiro онм , кои су , небмвши у надлезкнои Форми осЈђени. з6огђ политички преступака затворени." Што се тиче исаснени гроФа ВалевскогЂ о изступленБима белписке печатнћ, и опасностима. кое отуда произлазе за сусћдне землћ, пуномоћници енглески признато да су важна. Но као заступници землћ, у Koiofi е слободна и независна печатнн тако рећи една одђ осhobhm установа, немогу опи придрузкити ce принуднимЂ мерама протнвЂ печагнћ друге државе. П Р вми пуномоћникЂ енглеекш, тугкећи се на страстноств неки органа белписке печатнћ, незатегке се изаснити се. да они, кои суузрокЂ гнуснм наука. на кое се одиоси гроФЂ Валевскш — лгоди , вои проповедаго убшетпо као средство да се постигну политичке цТ.ли , — незаслун!у!о обране, кого имђ дае слобода и независностБ печатнћ. Напоследку гроФЂ КларендонЂ примћти, да е Енглеска, исто као и Француска, ! оштђ одђ почетка рата гледала на свакји иачииЂ ублажити нКгове тешкоће, и *> Оваи комаДЂ XXII протокола, требало в, да в дошао у 43. бр. Illyмадинке, али е при прелаиавго погрешка учнн1зна те в непрнмећено азостао, Тект. после ntra доиазн по реду оно, што а у бр. 13.

зато се на користБ неутралнБ! за време рата одрекла начела, кол су донде увекЂ др:кана. Енглеска е готова и за свагда одрећи iii се, ако ће се и гусарство за свагда укинути. Гусарство nie ништа друго, него устроено и позаконКно морско разбоиничтво н еданЂ одђ наивећ1и бичева рата. Садашнћ станћ нравствености и човечности захтева, да се више нетрпи система, коа више неподноси за наше дане. Ако савЂ конгресЂ прими предлоге гроФа Валевскога, то нетреба пропустити изђ вида, да ће они обвезивати спрамЂ оим сила , кое на нби пристаго. а да се на нби никако неће моћи позивати силе. кое на нби непристаго. ГроФЂ ОрловЂ примћти, да се нl.roisa наставленл тичу само повратка мира, па зато мисли да нема власти, участвовати у испмтивапго предмета, о коме нема наставлеоа. ПротоколЂ ХХШ. С£дница од7, 2. Лприла 1856. год. На овои сћдници бмлн су: пунодтћници аустшски, Француски. енглески, праиски, руски. сардински итурски. Прочита се и одобри протоколЂ предидуће сћднице. ГроФЂ Валевскш напомене, да се конгресЂ има изаснити јошђ и о предлогу, кога е пачела онђ већЂ разBio у прошастои сћдниц"м; па пупомоћнике, кои су задргкали себи право изискати настав/ени одђ свои дворова, nbiTa, да ли су опуномоћени дати свое саизволенћ. ГроФЂ БуолЂ изави, да AycTpia сђ драге волћ пристае на актЂ, кога спасоноснми утицаи онђ прнзнае. Онђ е лобмо за то нуаша нукомоћства. Тако се исто изнсни и гроФЂ ОрловЂ; али онђ уедно и то прпмћти, да се нћговЂ дворЂ, примагоћи предлогђ , необвезЈ^е одрзкати и бранити начело укнданн гусарства и према онимђ силама , кое мисле да iim-b нетреба такође пристати на то начело. Пошто и праиски, сардинеки и турски пуномоћници такође изнве свое саизволенћ, конгресЂ прими додатакЂ, кои се додае овоме протоколу ГроФЂ КларендонЂ, замоливши да му се допусти нешто предложити , примћти да се ратнм бћда и неволн сваши ! ошђ живо сећа тако, да ће се доиста употребити све и свашта, да се оне за унапредакЂ предупреде. Зато е у 9. чланку уговора о миру уговорено, да се наипре валн за посредованћ обратити Koiofi пр1дтелБскоН си .1и, пре него што Порта и една или више уговарагоћн сила приступе кђ рату. Онђ мисли да се та срећна реФорма има обпте употребити, и тако стати на путЂ заплетима, кои се више пута догађаго само зато , што завађене стране немогу една другу да обавесте и да се разуму. Зато онђ предлагке да се учини заклгоченћ , кое ће учинити да унапредакЂ мирЂ буде сталанг и дуготрагоћЂ, а да се зато шшђ недирне v незавБ1сностЂ правителБСтва. ГроФЂ Валевскш изави да е опуномоћенЂ подпомоћи идеу, покренуту првимЂ пуномоћникомт. енглескимЂ. Онђ увћрава да су пуномоћници Француски готови пристати, да се у протоколЂ узме гкели, кол ће сђ едне стране сасвимЂ одговарати тежнлма нашега века, сђ