Шумадинка

ШЋ 32: друге riaith стране и правителвствама никако неће ограничавати слободу д'1>ланл. ГроФЂ Буолт. небрани пристатп и самЂ на ммшленћ пуномоћнииа ФранцускогЂ и енглескогљ , ако оно , што о томе рћши конгрес -ђ, добме онан видђ , кои вазначава гроФЂ Налевскји. Но онђ зато Ј ошђ пеиоже у име свога двора узети на себе нккакво Формално обвезателвство, лое бм ограничавало незавмсностг, густрЈискога кабинета. ГроФЋ КларендонЂ одговори, да свака сила сама су. ди о захтеванБИма свое чести и свои интереса , и судиће и у напредакћ. Ту се никако неради о ограниченго ауторитета правителЂства, него се ради о податку прилике такве. да се никадЂ немоЈне узети оружћ, докле се годђ pacripa молсе и на лепЂ начинЂ раслравити. БаронЂ МантаиФелЂ увћрава, да е кралБ, нћго†виcohin господарЂ, истм идеа , кои е гроФЂ КларендонЂ, па зато е опуномоћенЂ аристати на hlh . и развиги isi сасвимЂ онако. као што се могу развити, ГроФЂ ОрловЂ. нремда признае да е таи предлогв мударЂ, зато опетЂ мисли , да му валп наипре нвити га двору своме. ГроФ/> КавурЂ радЂ бм наипре знати , да ли се гкела, кош конгресЂ мисли изказати, има односити и па воено посредован!. проти†слабм правителЂСтва, па за примерЂ наведе аустр1иско посред^ванћ у Неаполго 1821. године. ГроФЂ КларендонЂ одговори . да ce жела коигреса мора наиобштје употребити, па наведе , како Франпуска и Енглеска зацеЛо небм заЈ ^зеле Пиреи, да е Грчка посредованкмЂ друге кое силе принуђена почитовати законе неутралности. ПритомЂ напомене онђ . како се Енглеска 1823. год. трудила предупредити тадашнћ посредованћ з' ШпанБОлскон. ГроФЂ Валевсши прим!>ти, да се при томе нити право какво поставлл, нити обвезателвство какво на се узима, ербо н;елд конгреса немоЈке никоме правителвству укратити слободу , судити у таквимЂ ствар ма. Зато ништа нестои на путу, да се идеа гроФа Кларендона што већма распространи. ГроФЂ БуолЂ примћти, да е гроФЂ Кавурв, напоменувши како аустршска воиска заузидт папине области, заборавш у еднои paniofi сћдницш напоменути, да су и Apj ге стране воиске зване на римску землго ; па тако и данасЂ. говорећн о заузиманш кралћвства Неаполд чрезЂ a ycTpiSci{y воиску 1821. г., заборавлн да е то заузиманТ, Obiло по уговору између петЂ велики сила на лгобланскоме коигресу. У обадва случаа приписуе онђ Аустрји заслугу одпочетка и своеволвности, кое аустршски пуномоћници никако нетраже. с j, ^ ос Р еАован ћ? кое напоминћ гроФЂ КавурЂ , бмло е >Дство уговора лгоблннскога конгреса , па зато оно спада сасвииЂ у кру ГЋ идеа , кои е изразш гроФЂ Ка^УРЂ. Подобни случан могли бм се могкда и потврдити, онђ нииако неда рећи, да се на посредованћ, кое е >но ио уговору између петЂ велнки сила, може туП,Ити Сил ^ другога реда.

У духу човечности хвали гроФЂ БуолЂ предлогЂ лорда Кларендона, али онђ небм могао на нћга пристати, кадЂ бм се онђ одвећЂ ако pacnpocTpanio, или кадв бм се изђ нћга извела заклгочена, коа бм поволвна бмла за Фактична прав1!телх>ства, или онаква начела, ua коа онђ неможе пристати. Онђ у осталоме жели, да конгресЂ садЂ, кадЂ свршув свое дћланћ, небуде побуђенв рћшавати пмтана, коа драже и кон могу нарушити подпуно саглашаванћ, кога е до сада бмло. ЗатимЂ пуномоћници изпве у име правителБсгва свого желго, да дргкаве, међу коима има озбилБне распре, пре него iiito се лате оружн. уколико прилике допуштаго , потразке добре услуге прЈателг.ске кое силе. Пуномоћницм се надаго, да ће Правите.шстна, коа на конгресу нису заступл 1>на, нристати на ммсао , кон е внушила Јкелго, иазначену у овоме протоколу. (СлћдуГО ПОдПИСИ.) II ротОКОЛЂ jV ? XXIV. С-бдиица одг 4. Априла 1856. На овои сћдници присутствовали су пуномоћници : aycTpifiei!H, Француски, енглески, руски. сардински и турски. Прочита се и одобри протоколЂ предидуће сћднице. Г р офђ Орло вђ изави, да rio наставленама, коа е до6бш одђ свога двора. коначно пристае на нге.ио нзречену у предпоследнћмЂ параграФу Пр отокола х\ш. Про чита се предлогЂ излснена, доданогЂ протоколу последнћ сћднице, после чега се. као што е заклгочено, пуномоћницБ! подпишу на таи актЂ, По предлогу гроФа Валевскогт>, и сматрагоћи да е обшта користБ одра»ати нераздћлностБ четири пачела, у изасненго садргкана , пуномоћницм се сагласе, да нодписане силе, а тако исто и оне, кое сђ нвима пристану, унапредакЂ при употреблавашо .морскога права у време рата , неучине никакву наредбу, коа се неоснива на четворимЂ начелима у предпоменутомв изасненго. На приметбу руски пуномоћника конгресЂ утврди, да горнћ заклгоченћ немои;« имати силу повратпу; ово дакле неодузима ранЈимЂ уговорима силу. ЗатимЂ гроФЂ Орло†предлонЈи , да се , ире него што ће се конгресЂ разићи , захвали грофу Валевскоме на начипу, на коиеуправлао дћланћмЂ конгреса. ГроФЂ Валевсмпи, вели, прн одпочинншо прве сћднице издв!о е желго, да конФеренц|'е срећно цћлБ свого постигну. Та цћлв е садЂ постнгнута : духЂ помирена , у коме е предсћдателЂ управлно конФеренцјнма, имао е утицаи, на коме се неиоже доволбно захвалити. Зато оиђ мисли да говори у име свпо пуномоћника, молећи гроФа Валевскогђ , да прими захвалноств конгреса. ЛордЂ КларендонЂ подпомогне таВ предлогЂ, кон се прими едногласно, а ззтимђ се заклгочи, да се изречно назначи и у протоколу.