Шумадинка

„Н васЂ овде самогт, нађо при руиети", продужи комисарЋ. „бдинми улогЋ на асталу, као што сами признаете, вашт. е! — Случаи е рђавт>, а ceauiS рђавЋ случаи лнјди радо одричу- Да бм праведну казнћ избегии, кажете ми едно име — — " „Мое, господине." „Могуће е, — аии сумнзмг. о томе , и почем-b н од*> права могђ зван1н употреб -ieHie чинимђ , позивамљ васЂ, да ми сдћдуете у канцеларно кралћвскогг« прокуратора. „Тако е!" рекне господарљ Муте трлнгоћи руке. „Што се васЂ тиче, рекне комисарЂ окренувши се овомђ , „будите готови. да што пре тамо дођете." „Правда и н познаемо се," одговори господарЂ М у те. При спомену имена кралћвскогЂ прокуратора rio бледи к с а в i е . Нћгова onieHOCTi. билше прошла ; онђ се поче садЂ за слћдства овогђ несрећногЂ случан бонти ; али чистђ у CBoiofi савести, познатЂ доволбно са зако нима , знао е , да нћгово присутство на подозрителномЂ месту Јоштђ никако неможе се узети за злочинство , и потоме Hie ни помишлао на упропашћаватћш ^дарђ, кои му е rpo3io бмо . Госпоа одђ Рембри предвидила е. оваи ударв. Читателг. има много болћ мнћн!е o оштроумности ове дражестне госпое, него ли да 6bi веровао, да се она само заго толико трудипа, да бм сђ лтбезникомЂ свое Khepn , као што ce кагке, шалу протерала. Она му е нашкодиги, т. е. она е то учинити хтела, да онђ нинадЂ „ i-i "-7 ««« С л. 1 o.ia порсаиЛИТИЈ осрамотити . нћнђ планћ бмаи1е исто тако вештб као и брзо смишлћнЂ. ДосадЂ испадаше ioS планови по желви , и беднми кс а в i е {оштђ се Hie налазјо на крак > свои страданн . Полицаи комисарЂ рекне му те низђ округле басамаке сиђе, а међутимЂ господарЂ Муте у cBoiofi несрећи iofiiTfa еднако срећанЂ, бмнше врло радостанЂ, што Hie и трећји спратЂ нћговогЂ заведен!н претресанЂ бмо. КадЂ е К с ав i е излазјо изђ куће, npociHKb седјо е на свомђ камену и чекао. О дђ по сата виђао е онђ коцкаре како весело одлазе. Само ce Kcaeie небмлше поавш. „ НадамЂ се господине ," рекне младићЂ , ступнвши на сокакЂ, „ да ми бе .зђ нужде нећете наносити срамоту , да ме стража прати . „Мм ћемо сами ићи", одговори комисарЂ. „Ова два господина пратиће насЂ." О нђ показиваше на свогђ Секретара и свогђ ниЈкегг званичника. Kcasie застиђенЂ и скоро у уверенм , да »iy нћгово дћло великимb писменима на лицу написано стои, упути се управо у судЂ. Црнши npociflKt слћдовао имђ е издалека. »воде га у затворЂ !" уздане онђ очантелно . И разб|лше себи главу, да погоди, шталибм могло мулата покренути на то, да издаиничке замке плете.

1 оштђ манћ но К с а в i е могао е онђ слћдства овогђ затвора предвидити, али уместо да га утћши, зада »iy ово незнанћ само шштђ већји стра. бдино што е одђ свега тога разумевао, бмаше то, uito се умешала полацјн, и ова мишллше онђ , учинила е то зато, да злочинство предупреди или виновника да казни. Ма каква да е тужба подигнуга бмла проти†Ксаeie-a, црнми просЈакЂ судјо га е у своме срцу за невиногђ . Али нћго†разумЂ казиваше, му да е већЂ и прнсутство младића у подозрителнои кући рђавЂ, подозрителностћ побуђутћЈи основђ проти†нћга. СврЂ тога, Kcaeie бмо е самЂ на свету, и npociam, знао е врло добро. при свемЂ нћговомЂ оскудномЂ познаванго света. да оногђ лако неослобођаваго. за кога се нико неподваћа, да га брани. ТекЂ што дођоше у канцелар1го, одведу Kcaeie-a и комисара у собу кралћвскогЂ прокуратора. Године 1816. кадЂ е монополђ коцканн нвно датЂ бмо подђ аренду, бмле су таине коцкарнице опасше него данасЂ. Око власти бмло е зато непрестано отворено, да бн ifi расгурило. Они, коисуподЂ такво изслћдоBauie пали, сматрани су бмли за наигадше коцкаре. Зато ко е предЂ властБ са тимђ отегоћавагоћимЂ обстодтелћСтвомЂ дошао, да е у таинои коцкарници затечеиЂ бмо, тога е положенћ бмло сасвимЂ страшно. Извест|'е комисарово осимђ тога садржаваше тужбу протитивђ Kcaeie-a, да е оваи свое право име прећутао, и спомену грдну суму, кого е онђ на коцку метнуо бмо. Кралћвскш прокураторЂ остави свои посао, н бацм испитугоћш и строгЂ погледЂ на младића. „Гоопо Л .|цо^ 1-t r« оппртр К I' .4 11 1 е? ц упмта ОНЂ. Оваи потврди. „Само Кс а в ie?' L упмта далћ судјн. „Само К с а в i е." „КаквогЂ сте заниман.н ?" „fl немамЂ заниман!н" проговори младићв, кои опази садЂ лагано предЂ собомЂ отварагоћу се пропастБ. „Немате никаквогЂ заниманјн! " повтори прокураторЂ развлачећи; „одкуда живите?" Пре едногЂ тренутка предчувствовао е Kcaeie ово пмтанћ, на кое Hie могао одговора дати. Онђ га е са страомЂ изчекивао и бмо е клонуо духомЂ. Но опетБ одговори сђ некомЂ решителносћу: „Господине, овакова питанн управлнго ce само само на злочинце!,, „То ли е вашЂ одговорЂ ?" упмта ладно прокураТОрЂ. „За име Бога немоите више захтевати одђ мене никаквогЂ одговора !" викне Kcaeie. „Има стварји, кое, кадЂ се приповеде, внде се подобне измишлвотинама ; има дћиствигелнм стварји заиста чудноватм. — —• " „Правда може сваку истину одкрити, господиие, примћти прокураторЂ. „ЗарЂ ће она можда и оно одкритн, што и н с-амБ могао нисамБ? бдва вамЂ смемЂ казати —" ПрокураторЂ извади сагЂ изђ џепа. „Н мало имамЂ времена," рекне онђ.