Шумадинка

„То ме дакле чуите," викне ..Kcanie," и нект. да Богљ, да ми поверуете!" Онћ приповеди укратко нудноватми начинт., на иои e свакогљ месеца новце до6б 1 но. Неверугоће и поругатеино осмеикиванЋ навуче се на уста озбилвногт. суд1е. Госпо^ине", рекне онђ , „истина то Hie сасвнмт. немогуће, аии по готову. Истина е, » вамЂ се заклинћмЂ !" „А може ии когодг. ову стварљ потврдити '?" „Д самћ то само едномт. единомЂ момг, npiaTe.no казао" „Можетел' намт. ra именовати?" „Ж у а н б-д е- К а р а лђ." „То е страно име," примћти кралћвскјК прокураторт. „Имал' онђ какво заниман!е?" К с а в i е се мало узтезаше. Онђ начувствова, да CBaKiii нћговЂ одговорЂ носи на себи печатЂ очевидногЂ безобразлука. „НезнамЂ господине," одговори наипосле „нисамв га за то никадЂ пмтао." „Аи. аи!" упадне му у речБ прокураторЂ. „бданЂ единии човекЂ ужива ваше поверенћ и вм овогђ човека непознаете толико точно, да знате шта онђ ради. Тешко е то помислити господине!" Онђ отури столицу натрагЂ и устаде. „Господине," рекне онђ сђ гвозденомЂ ладноћомЂ, но не опоро, „све, што сте овде испричали. мозкда е нстина, алЂ н опетЂ невћруемЂ." „Господине! " „Молимђ будите мирни. Вм добмдте месечно триста франака, поне вм кажете. — С ђ триста Франака немеће се едномЂ тридесетЂ или четрдесетЂ илада Франака." „ЗарЂ самв а то заиста учинт?" викне Kcaeie коме су последнБи догађаи изгледали као санЂ. „НмамЂ основа држати, да лажете. и будући е ваше присутство у извиканои кући Суду дало повода кђ испмтиванго, то се видимђ принуђенимЂ заповедити, да васЂ предходително затворе." У ован парЂ лагано одшкрину се собна врата и црно лице npociaKa, обкружено беломЂ косомђ и седомЂ брадомЂ покаже се. Но ни кралКвскш прокураторЂ ни К с а в i е ниС У га спазили. МладићЂ е стано сђ обореномЂ главомЂ. Оваи неочекиванми ударЂ, кога срамоту Hie могао одклонити, бмо г а е nopaeio. чМилостб господине, милостб!" молаше онђ. ,,fl самЂ н ^ винђ ; то е првми путЂ. — —" чСвагда е првми путЂ" пресече му говорЂ судјн. "И мок) дужностБ свему предпочитуемЂ. Истина нема ника кве особите точке тужбе противЂ васЂ ; али вн сте Се затезали одговорити на законо испмтиванћ власти. мора мо сасвимЂ изасненн о вашемЂ животу — —" пАли затворЂ господине! кадЂ ће оваи затворЂ преСт ати? д окле — —?« (продужнће се)

РОВДЂ НА К1ВКДЗУ. (Продужено) Прве две неделћ нб Ј овогђ робства протекле су безљ икаквогЂ знаменитогЂ догађан. ШамилЂ ifi е врло лепо na3io и предусретао, и дао е кђ себи довести н1.1*овудецу, кон) е обдаривао сђ воћемЂ и посластицама. Онђ е послао маломе Александру (смну кнлгинћ Анне) едну стару жену, кол е служила мћсто лћкара, и ова e малогЂ Александра мазала некимЂ мелемомЂ и наредила е, да се дете обноћЂ метне у трупину закланогЂ овна. Оваи лекЂ врло е добро чишо детету, и ШамилЂ га е свако готро дао кђ себи донети, да види напредованћ здравлл. Тешко е пресудити да ли е то бмла доброта или лукаво рачунанћ планинскогЂ кнлза, кои е, као штосе видило,наумш, скупо продати Русима слободу зароблћнм жертв1'и, па се можда боло, да ће едно одђ зароблћнБ! лица смртЂ му отети , и тако млого одђ ове одкупне сумме пропасти. Првм дана посћћивали су Шамила млого лица, између кои бмаше и Дан!елЂ-СултанЂ, кога е Шамн.п. сђ наивећомЂ сниносћу дочекао и yroCTio. Наипосле довеДУ еднога дана кнлгинвма човека еднога. кои е дошао изђ KaxeTie. » кнлгинћ одма у нћму познаду бдногђ мужика кнлза Давида, именомЂ Николал. Оваи е дошао у Дарги-Ведено по налогу свога господара да имђ каже, да е онђ у животу, и да онђ на вђи Hie 3a6opaBio. КадЂ е пакЂ видјо у каквомБ се станго кнлгинћ сђ дћцомЂ налазе, nie ce могао одђ суза уздржати: но замало етраило, и они га оданде опетЂ изведу. Опђ nie имао никаква налога ннти наставлћнв у сиотренго одкупа, но ВрЗТИВЈИИ Г.Н натр9Г1» Ki> кииоу ДавмДЈ^ оппооо <з о л жг овомђ станћ кннгинн тако суморно и тако тужнммЂ боама, да е кннзђ тврдо заклгочЈо, ништа непропустити. да ослобођенћ зароблћница што пре ускори. HeitiK МохамедЂ и еданЂ мужикЂ кннза Орбел5лна приме на себе таи посао, да предаду Шамилу едно писмо, у комђ кннзђ ДавидЂ нуди 40.000 сребрнвг рубала за одкупЂ свое породице. Кннзђ е очекивао одговорЂ на ово писмо у КазаФ-ЕОрту, недалеко одђ границе ШамиловомЂ воискомђ заузете области. МеђутимЂ е положенћ кннгинн постаало одђ дана на данЂ све незгодгпе и несносше. Оне су добмле одђ свое рођене сестре,баронице Николаевске писмо, кое е толмачЂ ШамиловЂ рђаво превео, те е тако садржаи нћговЂ дростЂ Шамилову противЂ кнагинв побудш. Шуакета кон се према зароблћницама свакадЂ благонаклонна показивала , наговори Шамила , да даде другомЂ толмачу превести писмо и новми преводЂ ублаж1о e мало поглавицу планинаца. Шуанета изради зароблћницама и то, да се могу по ходнику испредЂ свое he^ie шетати; само су се морале кнагинћ обвезати, да се npiio одђ погледа Шамилова. Но ШамилЂ е бмо готово свакадЂ кодђ куће, тако да су кнагинћ врло мало времена на ходнику провести могле. ШамилЂ е устано свакадЂ у 5 сатшуготру, а ишао е спавати око 11 caTiH у вече. Око 7. caTifi у готру доносила му е Шуанета врло умћренЂ доручакЂ, cacToehi и се изђ млека и теста: затимЂ се онђ молш Богу и свр-