Шумадинка

умрљо, ept се на мене уздао Негодован1е ступн на меето гордости. fl се осетимљ акимт». Л самв се истина јоште стидш, аии само зато, пјто самв се бмо почео устручавати." Испрва покланнли су ми помало, потомђ све више; прос!нцм имак> свое покровителћ. Наскоро задобмемЂ изванредно благоволенћ. Л бма лепо црнг, бленули су у мене: чудили су ct; тоие, што ме нису никадЂ чули да иштем-b мил0стин10. Што недадоше асно богорадећимЂ остаиим-fc несрећницима, то су давали мени ћуташћемЋ. Мало по мало удале се мои другови просјлци: и наипосле оста н сасвим-6 ca«t. на шжгм Сен-Жермен-де-пре. ft i.i сте прирасћивали. Кадљ имадосте петЋ година, предадо васг. у туђе руке. У томе имао самк. неку намеру; н знадо, да ће те вм наелћдити благородно гордми духЂ вашегЂ отца; нне требало више да познаете беднши изворЂ. кои вамЂ продужаваше 6tihe. О дђ дванаестЂ годипошл К мђ васЂ v већу школу." Опоминћте ли се, младши господине, чов<>ка опогђ, кои увече долазаше кодђ госпое, koio bbi маикомЂ звасте! — Оваи се човекЂ ноћу привлачт вашои колевци и често .Tro6io васЂ е у чело." „То Bbi 6biacTe !" пресече му речх> К. с а в i е тронуто. !( .6сте. КадЂ доцн1б вм у школи 6fciBCTe, н самв ншао за вама издалека. Н бмн увекЂ близу васЂ, младћ!и господине. КадЂ сте већЂ свршили школе, изберемЂ вамЂ помоћу невине маистор1 - е, кол ми е срећно за рукомЂ изишла, обиталиште у комђ живите. О дђ онда нисамг, васЂ никако оставлло. Виђао самв васЂ свакји данЂ, еств. могу казати свакогЂ часа. Д самг. нагађао кано Јкивите , нагађао сомб ваша мала страданн, ваше нћжне надежде — —" „ Како !" викне Kcaeie , „bbi сте знали — — ?" „Она е врло лепа!" одговори просшкЂ смешећи се. „ВећЂ одавно е волемЂ , то нћашо дете, ерЂ самв е виђао како нћно велико плаво око сђ лгобавлш гледа за вама. Богђ да вамЂ да, младми господине, ону срећу, koio е вашЂ отацЂ 3ac.iyasio. " Она е врло лепа !" повтори к с а в i е машући гла вомђ; „ али е богата , — она е знаменитогЂ рода —" Да бм говорЂ одвратт одђ овогђ предмета , придода. „Али зашто ми морадосте име могћ отца тако дуго прећутати.?" „Ваша мати оставила васЂ е" одговори црнацЂ. „Морао е бмти кака†нкђ основђ. кои е покренуо матерБ да одђ детета свогђ одустане. fl самБ мислјо, кадЂ она дозна за ваше присутство у Паризу, да ће удвоити предосторожностБ, да се болћ canpie. Али морамЂ е наћи, ерЂ е тако мои добрБ1и господинђ заповедЈо. БезЂ оногђ изненадногЂ догађаа, кои насЂ е cacTaeio, и на кои се н немогу тугкити, ерт. ми е oin^ единми веселми треутакЂ Ha^aeio, кои одђ више година нисамБ уживао , безЂ оногђ дођаа небм ништа бмо казао. н незнамЂ ни то, дал' бм прошле неделћ roBopio, да 6bi васЂ избавт. млаДми господине." KcaBie се показа удивлћнЂ. „Н самБ увекЂ само нћговЂ," рекне npociaKi, иримћтивши дивленћ „н сматрамЂ нћгову волш као CTapiio

одђ ваше, одђ свачега ! Али одђ прекшче е наступила пр мена. Одкрјо самћ —• —" „Шта сте одкрили ?" упмта младићЂ лшбопнтно. „Ушао самБ у трагЂ, младг.ж господине." ЦрнацЂ извади изђ свогђ џепа Фину извезену џепну мараму и пока:ке е Ксавје-у. ,,Ф. А !" викне онђ сђ детинБОМЂ радосћу, и показа ова нисмена. „Ф. А.!" повтори Kcaeie, неразумевагоћи свезу. „Ф л о р е н ц i а А н г е л а," изаени npociaK^. „ А хђ , мои честитми Нептуну, у Паризу мо»!да тако саставлћнм писмена има десетЂ иллда !" „бстБ. али само е едино лице, кое на ваше тако наликђ бмти могке, као н. пр. оне госпое." „Она е на мене наликЂ!" — бли вамЂ позната? Гди седи?" Ова навалБивагоћа пмтана умале изненада радостБ црнца. „н е непознаемЂ," промумла онђ , „незнамЂ , гди седи." „Онда мои лгобезнни пр!ателго —" саа:алћваше К с а в i е. „Али н самБ е вид!о" упадне црнацЂ у речБ, нридобивши наново свое радостно поузданћ; „д 6fci е у иллдн пронашао, нћнЂ стасЂ изђ далека, нћна кола познао бм изћ наизеће далБине. Н ћу е наћи, младми господине, и ћу е наћи!" Донђ се ово у беднои соби Неептуновои догодило, стано е Карал-Б у еднои малои сали хотела Рембри предЂ гофојљ , на Koiofi е седила Маркиза одђ Рембри. То бмнше особито лепа собица. бданЂ единми стаиленми прозорЂ пропушташе светлостБ кроЗЂ плаве свилене завесе, преко кои су се фини бели убори разширавали. ХудуЈкествено израђена изображенл Јкрашавау зидове, и око широки рамова на старинску Форму начинћнм огледала савјау се лаки одђ крина венци. ПрозорЂ гледаше у велнку башту. Велика тишина владала е у овои одаици застрвенои ћилимима, гди се Hie могло чути никадЂ ко иде. Госпоа одђ Рембри бацила се бмла на софу (миндерлукЂ) к нie се нинаиманћ мицала. На нћномЂ лицу показиваше се изнуреностБ. Очи ioK бмау ако упале. Скоро могле су ioH се ногодити и године. Овои неповолБности бмаше кри†одчасти синоћHbifi балЂ, а одчасти зло разполошенћ, у комђ се госпон Маркпза данасЂ налазила. „Tbi си видт !" упмта изненада, погледавши К ар а л а. „М оимђ очима вид!о," увераваше мулатЂ. „И самћ ђаво мора да се у то умешао! Дотле е све ишло лепо. Ваше самБ заповести изврппо. КомисарЂ е учишо свого дужностБ. На велику срећу јоштђ и еданЂ е случаи, кон изближе непознаемЂ, нћгову стварБ учи!НО горомЂ, ept одђ csiro коцкара, кои су се кашли у коцкарници, само е онђ еданЂ сђ места одведенЂ у канцелар !го. Н мислимђ, стварБ е већЂ начисто , и прикрадао самБ се око суда, небм л' брзо дознао шта ће бмти, те тако бн и вама могао вћстБ донети, кадЂ га видо сђ едпммЂ проклеTbiMfc црнцемЂ, гди оде, кои обично стои подћ моимћ прозоромЂ." -St-