Шумадинка

380

„IIpocifiKT,?" упита Маркиза. „Просчакт." „У komii одношенш могу они еданЂ спрамљ другогг. сто.чти?" „ђаво ће знати!" — Н га видо гди слободно и самв иде. Измаче намљ се!" „Tbi си издаица иии будала, Жонкилу!" рекне господ одг. Р е м б р и срдито. Мулатљ гризаше устне и ништа неодговори. (продужиће се) POSi.ir* I3A КЛПКДЗУ. (Продужено) Ша милђ заустави свогђ koha, и чиннше се као да се нешго замислш, а затимБ ободе конд , неизав.иотћи никакву смутнш и забринутостБ. НКгова сталноств и ладнокрвностћ нпкадг> га неоставли. У наинезгодн!имЋ околностима и тугалБивимт> тренутцима заметне онђ какву шалу или измисли какву лазкв, да тако npHitpie бригу и суморностБ, кон га испунава. - „Исаи-беше", рекне Шамилг. Грамову, (то му е име Ш амилЂ дао) да бм нћгову пазлг.ивостБ на другу страну обратјо, „видишђ ли tbi тамо оногђ конл са она два завежлал?" Видимђ , одговори ГрамовЂ. Видишђ, тако валн у воину ићи; то е цћо мои пртлнгђ; а н сам& ИмамЂ и воисковођа едне чи гаве воиске. К .одђ «асЂ има свакји и наииишЈи оФицирљ више пртлнга. Зато вашЂ прглнгЂ заузима у воисци тако грднми просторЂ, а Tfai lieiub ми допустити. да е то велика сметна. Наскоро затимЂ наиђе Шамилова пратна на неколико планинаца, на коима се познавало, да изђ бон долазе. Ватра изђ пушака ^ оштђ се доста лсно чула, али е већЂ била мало попустила. бданЂ одђ tis планинаца иреда Шамилу еданЂ листђ артје, на коме е Наибљ Ески нешто забелегк10 бмо. ПочемЂ е ШамилЂ писмо прочитао, честитао е околостоећима, и hbio имђ е, да су Руси узо!ени. Благодарите Наибу Ecuiio у мое име, рекне онђ лснимђ гласомЂ планинцмма, и однесите му ову капу за знакЂ мога задоволБства. МеђутимЂ е ГрамовЂ, кои бмише мало натрагЂ заостао, чуо одђ други такође сђ 6 оиногђ пола стигавши планинаца вћсти, кое су бмле сасвимЂ противне рћчима Ша миловммђ. После неколико минута заустави се Шамилђ и рекне Грамову: Лшбезнни Исаи-бе;ке, а морамЂ ићи сђ моимђ лшдма, а тм међутимЂ отиди напредЂ у Ведено. Грамо†одговори: Не, дозволите ми, да взсђ могу и далћ пратити. То неможе бмти; тм небм овде 6bio на свомђ месту. Тм ce небм са твоима тукао , а а опетЂ недамЂ, да они буду потучени; притомЂ бм тм могао ранћнЂ бмти, кое бм ми врло жао бмло.

П Р и тммђ рћчма даде онђ kohfo противнми правацЂ, и Мириди слћдоваше нћговомЂ примћру. Грамо†пакЂ продужи свои путБ сг> вођама далћ у Ведено , кои е само io штђ едно петЂ сатш удалћнЂ бмо. VIII. Грамо†е предусретанЂ и дочеканЂ одђ св!ш кодђ куће заоставши Мирида сђ наивећимЂ почестима. Нћму излазаху на очи готово сами старцм ; сви млади лшди отишли су у воину. Н 1,му за честв пуцали су изђ пушака. Наипосле стигао е онђ у Ведено, гди е онђ са већомЂ слободомЂ него кнагинћ, све разгледати смео. Оваи аулЂ ( сирћчБ Ведено) заузима као и сва Чеченска села едну велииу површину, све су куће одђ дрвета , а има 400 жителд. У средЂ аула лежи Шамило†конакЂ, кои е заграђенЂ вмсокимђ плотомђ и обкруженЂ дубокимЂ шанцемЂ, у коме се налазаху пвартири за 200 Мирида, Шамилову тћлеоиу стражу. На страни налази се една мала шупа , у iioioK е Грамо†опазјо осамЂ оманБи топова у доста рђавомЂ сташо. Осимђ Мирида налази се у Ведену око 3i0 странаца, понаивише Полака. КадЂ годђ иде ШамилЂ у цамјш , онда праве Мчриди сђ обе стране пута, кудђ ће ШамилЂ пролазити, шпал н р ђ , пћвашћи познатми стихђ изђ корана. Д окђ се ШамилЂ моли Богу, влада наивећа тишина и сви су појгружени у наивећои побожности. НћговимЂ се именомЂ заклинш, кое показуе велико почитанћ, у комђ онђ кодђ -планинаца стои. Сутраданг у 6. ca'riK v штру стигне и ШамилЂ у Ведено. После два сата да упмтати онђ за здравлћ Грамовлћво, а у 10. еатш нозвао га на аудћ;нцно. ТолмачЂ затече тамо велико друштло и читаву скупштину. У нрочелш седш е ШамилЂ између Данјел-Сулгана и КерЕфендје, а између приоутствушћи познао е Грамовт. Муртул-Ал!ш, и свога землака Шак-Аббаса , ШамиловогЂ ерменскогЂ толмача. Сви ови и шштђ млоги ДРЈги Наиби бмнху се наслонили на дуварЂ. ПосланикЂ pyc.KiS поздрав!о е све, и стао неколико корака одђ врата. ! Како си и находишЂ ли се добро ? запмта га Ша милђ npia-re^bCKH. Фала Богу и Вама! одговори Грамо†страхопочитателно. Сћди , рече му ШамилЂ, и покаже му едно сеџаде, кое е предЂ нбимђ на землБи прострто бмло. ТолмачЂ га послуша, прекрсти ноге, и после неколико минута запмта га ШамилЂ смешећи се : Исаи-беже, како ти се допада у Дагестану V Им аме, како вм то разумете? Шта држишЂ тм о нашимЂ путовима и обмчаима, како ти се чини твои дочекЂ кодђ насЂ, укратко , шта ммслишђ тм о свему, што си кодђ насЂ вид!о ? Дозволите ми, Имаме, да слободно говоримЂ. Слободно, свакогЂ е човека дужпостБ бмти искре; нммб врема Богу, као и према своме ближнћму.