Шумадинка

caeie, a затимЂ удари на пакетћ свои печатт,; онђ замоли Грамова, да отидв нћговомљ смну на сусрћтљ, и придода наилосде : ,,Пази и гледаи, да мога сина не обкружаваш рђави лгоди, кои ће га одвраћати, да се своме отцу неврати; буди у свему штогодћ чинишђ , искренЂ . и н ћу те наградити. Садт> сђ Б огомђ. То су 6bi .ie Шамилове последнћ рћчи , кое е онђ са Грамовом-Б roBopio. Ilo сата после овогђ разговора остави ГрамовЂ аулЂ Дарги-Ведено при обичнои пуцнави изђ пушака нћму за честћ, н пође правцемЂ у КазаФ -ГОртЂ , гди е мисл!о наћи кннзеве , кои су, као што се лако помнслити може, очеиивали повратакЂ нћговЂ са наивећимЂ нестрплћнћчЂ. IX Премда су кнагинћ о долазку Грамова бмле извћштене , то ипакЂ нису оне ништа знале о преговорима, кое е онђ са ШамиломЂ имао. Оне су опазиле, да е ШамилЂ непрестано у послу. НачинЂ , како е онђ често ноћу, и то самЂ, праћенЂ само одђ Селима , враћао се кући у сарае , лсно имђ е показивао, да му срећа у opyjKim Hie добро послугкила. А преко свега тога оправдала е жалостБ и смућеност*. нћговм жена ово ибшво muшлћнћ. Наииосле имђ каже една одђ жена у сараш, да Шамила Руси мал' нису заробили , и да е онђ у бћгству рекао Селиму: „Тм као да већЂ одавно чекашЂ на згодну прилику , да пређегаЂ кђ Русима; садЂ ево прилике, употреби е " — Неколико сат1и после долазка Шамиловогђ донеше у сараи едногЂ ранћника , кои е одма смештенЂ у собу , опредћлену за странце. Стаић е Htiово остало међутимЂ непромћнћио. Дуготрагоће рђаво време умложавало е страдана нб 1 овогђ робства. Кнлгинћ су мислиле , да ће робство ово шштђ дуго траати. Но .чаипосле се разнесе по Дарги Ведену еданЂ важанЂ гласЂ : 13. Фебруара стигао е смнђ ШамиловЂ у Ставрополв, и отишао е оданде одма у КазаФ -ГОртЂ. гди га е ГрамовЂ кназу Чавчаваџи представш. Синђ Шамиловђ , о коме е овде рћчБ, естБ угледанЂ и младЂ човекЂ виткогђ стаса , и тада му е бмло 22 године. ИзразЂ нћговогЂ лица бмо е пунЂ добродушности, а нћговђ погледЂ бнаше пунЂ духа и снаге. У осталомЂ онђ е бно доста наликЂ на свогђ за едну годину дана млађегЂ брата, Кази-Махмета. Говори се, да онђ имаде млого ревности и вкуса за науке, и да е са собомЂ ноcio великш брои кнБига, землћвида, планова и т. п. Премда е онђ остао мусломанацЂ, то е онђ ипакЂ свои матернБЈи езикЂ сасвимЂ заборавјо, и 6 bio е Pycin искрено приврженЂ. Книзђ е одма послао Шамилу сдногђ вћстника да бм поглаварЂ планинаца послао одђ свое стране пуномоћнике у КазаФ-ГОртЂ, кои ће се увћрити , да е то доиста ШамиловЂ сбјнђ, когђ Руси шилго. ШамилЂ е на таи конацЂ нзбрао едногЂ старогт, Мирида, по имену IOнуса, кои е у оно време, кадЂ су Руси ШамиловогЂ cbiна заробили, принуђенЂ бно издати га Русима, затимЂ свога дворскогЂ управители Каџ1*л и ерменскогЂ толмача. Ова три лица крену се на путЂ Ј оштђ оногђ истогђ дана. МеђутимЂ почеше у аулу Дарги-Ведену преговори о одкупу робли нижегЂ реда. Положаи зароблћница по-

стано е све незгодн1и, ерт, су ш Чеченцм врло строго чували, кое е врло вешто прорачунћно бнло. И доиста, што су се годђ зароблКне кннгинћ за несрећнје сматрале, у толико су се оне већма тужиле, а шго су се годђ оне већма тужиле то су нбшви сродници све склонитш постаали , да плате за нби већу одкупну суму. Кнагинћ су у то врече чуле чешће но пре, снету песму планински народа. ШамилЂ e то естБ дозвао у Дарги-Ведено едногг. у великомЂ почиташо стоећегЂ испостника, кои е у дворскои ав.пи и ватрено препоручивао скуилћнимЂ Чеченцима презиранћ богатства и CTporifi начинЂ живота Мирида. После сваке проповћди започне испостннкђ свету песму, кого су сви скупл 1 јни у хору повторава ui. Кннгинћ су текЂ доцнје дознале, заш;го е ШамилЂ оиогЂ испостника у Дарги-Ведено нозвао. Посланицн Шамилови , кои су у КазаФ-ГОртЂ нослати, врате се насиоро, и нису бмли у станго , изразити свое удивленћ о снну ШамиловомЂ. Само едно ifi е смутило : они су видили ШамиловогЂ смна гди игра, што m е дко сневеселило и огорчило. Међутимљ еданЂ догађаи мал' nie целу ствар*> шжварш. ШамилЂ е то естБ оиравт книзевима свое посланике на ново са зактеванћмЂ, да плате ми.ионђ рубали, и да издаду све зароблћне Чеченце, кои се у рукама рускимћ налазе. Кннзђ ДавидЂ одговорш е на ово зактеванћ мало срдито и лготитимђ гласомЂ. И будући е толмачЂ ИндрисЂ превео писмо кндза са млогимђ пре гериванћмЂ и изопачаван 1, мђ смнсла, то е већЂ 6ti^a рћчБ о томе, да се пошлго кнагинћ у еданЂ оближнБШ аулЂ , где ће оне наитеже послове морати радити. Кази-Махме гђ, смнђ ШамиловЂ, опоменуо ifi е шта више, да буду спремне за полазакЂ. На то покаже кнагинд Анна писмо свога мужа, прочита га, и изави, да оно ништа несадржава, што бм могло Шамила увредити. —• Даите писмо Шак-Абасу, рекла е она, да га вћрно преведе. — Кази-МахметЂ одговори на то, да ако писмо башЂ и несадржава ништа увредително, то кннзђ ипакЂ у томђ писму одриче дати еданЂ милјонђ рубала. А мм рече онђ , врло добро знамо, да е онђ на та8 конацЂ до6бш одђ правителвства рускогЂ више одђ 40.000 рубалн. Кннгина е ово последнћ одрицала, и Кази-МахметЂ наипосле попусти и рекне, да ће оне у Ведену остати, ако оне бу^у узхтћле писати „писма" своимђ сродпицима. Оне тако и учине и ШамилЂ придода тимђ писма ма и свое писмо, кое е OBi.io испунћно иретннма. КадЂ е кннзђ Шамилово писмо добмо, опредћли онђ еданБ рокЂ за прекиданћ и рћшенћ тогђ пнтанн ; ако то естБ ШамилЂ до тогђ времена одђ свогђ зактеванн не одустане , да се сви преговори прекину. ШамилЂ као да е тимђ одговоромЂ 6б10 задоволинЂ, а и кнлгинћ буду о томе у знанћ поставлћне. НародЂ е искао 1 ми.понђ рубалн, ШамилЂ пакЂ бно бм и сђ манћ задоволннЂ. Онаи испостникђ, o коме е мало пре рћчБ поведена, дозванЂ е одђ Шамила башЂ за ту цћлБ , да склони народЂ на попуштанћ. У вече дознаду книгинћ, да е ШамилЂ попустјо и иристао онако, као што су кндзеви рекли , и да су нови посланици Русима оправлћни; само е хтео ШамилЂ самЂ да опредћли данЂ и сатЂ, кадЂ ће се измена роблаудћиствовати. Наиважн5е 6б1ло е исплаћиванћ одкупне суме,