Шумадинка

У В иогиаду ia. М) и i н. 1 85 6.

шт&шл.шж.љ.

.1 И С Т 1» 3 А »вшшшмш 9

ттттшш

Учредникл :i издавате.и> .1н )б<ширЂ 18. Нгна доки5 >т..

.r Ован диси излази у Вгорникћ и ЧетвртакЂ №4. \ • . " , „ за трн и-бс. 5, а за no.ia године lo. цванц. оа

iiii 5io табака , а у Суботу па табаку. Цћиа му e or.sace n.iaha «е одч. врсте 5 краиц. за трипутљ. 63,

Ц Р Н bi И 11 F О € 1 а К Ђ. (Свршетакт.) Непту 11Ђ и К с ав i e скоче у вд?.атћ истши ма на Маркизу, да ioii узму писмено; но она брза као птица. еднммтв скокомћ бмаше већч. на вратима. „Ко ће вамБ !оштћ веровати?" новтори она TpiyM Фирагоћи. ,.И. rocno!" одговори еданБ дебео , строгт. ГДМЂ Маркиза страомх> упрепашћена, врап^и се до средт. собе. Господинг. одћ Рембри стаише на вратима. Онћ иоће напредЂ. узме apTi'ro изћ руку свое жене. врати е npociaKy и д <Јда ово : ,,fl самт> све чуо- Ниедне речи на вашу обрану, госпо. fl дођо iiа нукЂ овогт> човека и видо собстнен Б(Мт> очима безчест1е мое куће. Идите у вашу собу сутра ћете чути мого волго." Маркиза се удали неодговоривши ништа. Задоволнио смешенћ прелети преко устана умиру. ћегт, Карала. Онћ умре освећент.. Никомт, од-b rocTiro у замку Hie дошао до yuiiro оваи редкш и ужаснии догађаи. Другоп» готра бмнше госпоа одб Рембри као обично на спииомћ доручку, на KOMTi бмлу сви ићни гости. Само мулата небмнше; аии ниво Hie ни пнтао за нћга. Лгоди нћму подобни јкиве и умиру непримћтно, ма шта они радили. Предтз подне ави госпоа одћ Р е мбр и, да е непредВи ђени и одвећт, вагкни псслови позиваи) у ПаризЂГомила се разиђе исто тако, као што е и дошла; бичеви почну пуцати на ново ; само садт. шедант. Ф1нкерг> непокушавапЛ утркивати се сђ поштанскимт. колима. Господи^ одт> Рембри пође наипосле са cbo I omt. ћеркомЂ , Kcaeie -om-b и црним-b npociauoM-h. Ово даде повода младомт. господину А л ф р е д у "Л е ф е б в р т> д е в а л е чудкти се преко мере, онт, се и

чесћу cBoioM-b заклинише, да никадљ Hie видјо, да се такво што догодило. Али ово н1,гово чуђенЗ'. iouiTi. ние последнћ чуђенК бмло. Докт. су се кола Маркизова окренула у алеу и узела путт> у П а р и з т>, протрче поштанска кола креолке у противноме правцу, идући у Бретанго. „До врага, оваи е iiocTa.iio;n> пјант.! викке младми господинт> А л ф р е д т>. Маркиза му да знакт. да ћути, и noKpie лице рука. 5ia, на комт> се могаше видити бледоћа и изнуреHCrCtfo. „Мм ћемо у будуће обитаваги у вароши * ' 1 * у Бретанг,и." рекне она тихимт, гласом-Б. „Тако ми чести мати," одговори велик1и дечко, „то ми е за дивно чу г до!" Носле тога често и задуго пмтали су у Хотелу Рембри за госпого Маркизу. Нћнт. супругБ одговараше-увект>: Она се задржава у Провинцш (у внутрености државе) изт> призренЈн на свое здравлћ. Мм незнамо, да л е то пало у очи . што е нестало младогт. господина АлФреда де-вале; али можемо уверити, да е оваи великш и лгобави достоинми дечко, прилћжашемт> и ревносћу наивешт!и играчт, 6n.iiapa у вароши ¥ * * у Бретанг.и постао. Месецт> дана после садт> приповеђеногт> догађаа, дозове господинћ одт> Рембри Kcaeie-a кт> себи у кабинетт>. Старми благородникт, бмаше ико погруженЋ. Нћговт. гордми и честитми духљ, ако се и ние примећавало, тешко е страдао, одкако е измерш бездну покварености срца свое супруге, isoioK е поклото име свои предака. Лубавт> кћ ceoiofi ћерки 6biaiue у истомт. одношенн) нарастла као и гнушанћ, кое осећаше према недостоинои супруги. „Прјателго," рекне онт. SvcaBie-y, „н имамт. петт. стотана илнда Франаг:а прихода. кои припада мојои ћерки. Sbi лшбите 6 л е н v а (злена ваств.л то знаипз. 11° сто Tah'o и а Baci> почиту^м-в и лш 6 имћ. Мое бм се sk елК испуниле, кадтз 6w ми зет^ постали'*.