Шумадинка

Маркиз1> ућути. Упренашћенми и узхићении К с аBie хтеде изнвити свого радоств. .,Али," продужи господинг> одг> Реибри. „И самћ последш,ш мужк!и иотомакљ славне породице; име Рембри нетреба да самном-b саевимт> изумре. Мои ће ra зетљ примити и разпространити. Млогисе проС10ци грабе. лакомећи се за овом*. наградомЂ о руку моб кћери. Збогћ влеие, збогт> васг> и зб»гт, мене н даемт> вама надт> свима нбимз преимућство. Оћете л' бшти Маркизг. одљ Ре м б р и." К с а в i e обори очи. „Сви нугкни кораци учинћни су ci> мое стране", рекие далћ благородникљ, толкугоћи узтезанћ Kcaeie-ano свомћ начину. „Нћгово величество молбу ми е уважило; мои зетљ, ма кои бмо , имаће право, мого титулу и мое име носити." ,,IIpe краткогг> времена", одговори К с а в i е затежући се, „дознадо име могг> отца. То e име храброгљ воиника, господине. Н ћу га оставити само сђ моимђ бмћемт>." МаркизЂ Hi<s могао сакрити како се зачудјо. Онљ устане и иђаше неколико путји брзо горе доле по соби. Погом1> приступи к-h К с а в i е-у и пружи му руку. „Н бш радјо uao и в&1 ," рекне онђ . „Н васг> зато похвалгоемг> ; но ике Рембри мора ме преживити." Они се разстану. (Јве чиннше се да е ирекинуто. Али може се мислити, да е лгобезна 6-i ена кодг> обоице заступала место посредстиеиице , нрт> е неколико дана потомђ слћдовало у цркви С е н-Ж е р м е н д е Пре венчанћ, иа комт> е присутствовао сг> едне стране господинг> одг> Р е м б р и а ct друге честитми Н е а т у н г>. ПоследчвЈи е заступа«! место отца младожеи(>ииогт>. Кадт> е НептувЂ улазЈо у цркву, окрене сеипогледи на балконт> сусћдне куће. И младоженн погледа тамо и потомт> стисну за руку црнца. У протоколт> венчанм уведено бм име Маркиза Kcanie-a Л е ф е б в р i> де Рембри. Поедини строги читателћи можда ће Kcaeie-a опорочавати, што се склонјо на ово поравнанћ Но кадт>

бм они влену 1816. године познавали, небм се могли тако нелшлосрдни показати. Другогт> дана после свадбе доће Н ептунт> кодћ К с а в i е-а. Онт> носаше торбу на леђи и великш штапт, У РУЦ". „Младји господине." рекне онт>. „д дођо, да вамг> кажемг> ст. Богомг>." „Сг> Богомт>, oheuib да ми кажешљ!" повтори К с ав i е. .,Tbi бунцашх> мои врстнми прјдтелго. Одсадт> се нећемо никадт> више разстанти." Црнацт> се невесело осмеикиваше. „И а бм то желјо, младми господине, рекне он-b; „алн морамт> ићи, мое е дћло свршено. Све самБ учиnio, што е онг> заповед!о. —• Садт> морамт> ићи мојои браћи, кои су слободни. — Н идемг> на Сант>-Дом и нго." К с а в i е се труђаше, колико е више могао, да га одт> намеренн одврати ; црнац1> оотаде непоколебимт>. „Зарт> siene манћ лгобишт, но твого браћу?" уимта наипосле К са в i е. Н е н т у н т> счепа за руку младића и притиенв ts нћжно на своа уста. „Не не," одговори онт>: „Hie збогт> мое браће! Мон су ме браћа заборавила. То чи.чимђ за н ћ г а. Оћу тамо, да могу на нћговомт> гробу казати. да му е последнл волн испунћна Тамо ћу клечати гди самт> га кидјо, да умире; —- д оћу, кад1> ми мои tir>c.ieflHi>ifi сатт. иуцне, на веки поредт> нћгозегљ сандука да почивамт>. Гласт> npocisKa дркташе, докт> о ово roBopio. Онт> нодиже очи кт> небу, метну р^ку на срце, и падне на колена. „Мои добрми господине!" рекче тихо, ci> Фантастичнмм-f, усрд1 - емт>, „ако 6 bi овде морао умрети, душа бм мон врло далеко бмла одг> твое. Но таио чућешг> мов последнћ уздисанћ и tboi "»> ћешв слугу кђ себи позвати!" Онт> полгоби !оштт> еданпутт> К с а в i «-о ву руку, обрише с>зе изт> O'iiro и аотомт> одо, да се внше Ш1кадт> неповрати.

€ Т Г4НБ Н О II О € Т И.

Т J Р С К 4. У Цариграду 29. Шнја. Одт> Француске воиске налазе се садт> само Ј оштћ 15.000, а одг. енглеске ни пунм 4000 момака на истоку. Стант> кодљ Маелака готово

е савт> празант>. Грдна количина енглескош> сена изгорела е у тридневноиЂ пожару. — Полвска лепа подт> Замоискимт> одиуштена е. Порта е одбила млоге енглесие ОФИцире, кои су у турску воисгсу ступити желили.