Шумадинка

т *28 т

зато. iuto смо ићговомЂ ирскомт. самоин)б!го поласкали. иззђе наиЂ за рукомЂ, нћгову одвратноств према нашои иамери. koio е онђ за безбожну и прокиету дрЈкао. побћдити. ОнЂ е познавао трговца мртваца, и узеде одћ hIiга на послугу едну гвоздену ћусшк> и великш џакљ , у кои ћемо мртво тело метути. У колима на преднћмЂ седишту укалуплћни пођосмо на посао. Бо 6 ђ е бмо прилично невесео. Суевћрант., као што су сви Ирци , бмо се више пута pliuiio, презрети све ползе, кое му експедицјл нагпа доноси. Мм га ободравасмо ФлашомЂ panie, кое му нектарт. мало по мало разагна оне тугкне представе , коима е нћгова сила уображенн препуна бмла. Напоследку постаде онт. одђ cbik ) нас-t наихрабрш, по езику судећи. Ни о чемт, другомђ Hie roBopio, него о свомђ гонаштву, ружш е мртве, играо се сђ коотима мртвачкимћ и изавлвивао е радостљ свого о послу, кои смо Mbi наумили бнлн извршнти. (продужиће се.) Цркка €в. Co«x>ie. Цр ква Св. Co^ia у Цариграду остаће како у смотренго архитектоничне (зидарске) вештине тако и збогЂ свое Hcropie можда наизнаментне зданје на свету. Цр ква Св. Петра у Риму надмашава е великолћп!емЂ , унутрашнБимЂ богатствомЂ худозкнички производа; но црива Св. Coo>ie старјл е 1000 годииа; црква Св. Петра постала е у златномЂ веку талјннски лепн художества, и HCTopia нћногЂ подизанн уедно е и истор1н цветанн реченм вћштина у 16- омђ вену. Св. С оф1 л напротивЂ сазидана е у оно време, кадЂ су грчке музе већЂ у мрачну заборавноств пале. Подизанћ цркве Св. Петра тралло е више одђ 100 година; напротивЂ —Св-* С оф Ј п довршена е за 5. година 11 месецш и 10 дана; — год. 537 по рођенго ХристовомЂ, кадЂ e еданЂ землћтресЂ више одђ половине o6opio, сазидана е она по друпи путЂ за кратко време, и одђ половине 6- огђ века па до данашнћгЂ дана пркосила е онабурнма времена, HCTopie и землћотресима. У зиданго Петрове цркве уплетена су имена наиславнји художника Hoeier^ времена, као што су: Браманте, МихаилЂ Анђело и РаФаелЂ.—Имена пакЂ онм лица, кол су Св. Софио подизали, вала текЂ изђ таме и заборавности на видикђ изнети. У Тралису, едноб вароши лид1искои (познатои изђ писама Цицероновм)живлнше *=данЂ грађанинЂ, кои ету редку срећу имао да му е Богђ подарт петЂ изреднм Cbiнова. Првши бмо е великш правословЂ, друга два изредни лћкари, четвртми бмаше прославлћн^з као граматикЂ и вит!л, а петБш наипосле АнтемЈосЂ ес-тЂ сазидатеав цркве Св. Co-sie. Учителв овога човека, ПроклусЂ, бмаше Архимедв тадашнћгт. времена, и како нћму тако и ученику нћговоиЂ приписивали су наидублн знанл у ме-' ханики, шта више чини се, као да е АнтемЈе познавао и употребллвао парну силу Овога дакле Антем!н позове царЂ Шстит'лнЂ у ЦариградЂ, кадЂ е сазиданми одђ цаР а Кенстангина великогЂ храмЂ вћчне мудрости, по

другш путЂ изгорео, и четрдесетЂ година после овогг негрећногЂ случаа започето е подизанћ овогђ дивногг рукотвора по плану АнтемтвомЂ, или као iiito гатка вели, по плану кои су сами ангели цару у сну изавили. ДесетЂ хилада радника употреблћно е на таи конацЂ. Вудући да годишнћи приходи државни нису стизали, да се толикш брои издржава, ro су ударани нови данцБ! и свмма нвнммђ учителБима одузета е плата; олово за поцриванћ кубета узето е изђ подземнм водовода, и ови су замћвути чунцБЈма одђ песчаногЂ камена кои се и данасЂ шштђ налазе. РадницБЈ исплаћивани су свако вече, и то чистммђ сребрнБ1МЂ новцемЂ; самЂ царЂ убученЂ у одћло надничарско, надзк^равао е зиданћ и ободравао е участвованћмЂ у свима теретима прашлБиву и уморену светину. Осимђ тога обраћана су на подизанћ овогђ величественогЂ здаша сви приходи провинцје Египта, еданЂ сребрнБш кипђ представлнгоћ!и цара Теодосјн, и важећи 3822 оке мистога сребра. 8 дивнм порфирски стубова изђ АврелЈлновогЂ храма , сунчаногЂ а други 8 стубова изђ Дiннино гђ храма у Ефесу; бћлога мермера са ружичнимђ пругама давала е Фригја, зеленогЂ давала е древна Лакошн, плаветнога Лид|'а, а мермерЂ сђ бе .1б1мђ и црнб1мђ пругама донешенЂ е изђ дзлбнб ! кедтиски земалн. Ц б1 глћ за сводове кубета печене су у Родосу одђ врло лаке иловаче; између цигаиа узиђаване су свете утвари и остатцБ! изђ npebi христ1ннски вречена. и при томе послу подли су свештеницБ! химне у хвалу Бога за срећно успћеанћ иодизанн овогђ дивногђ храма. Будући е нова црква заузимала млого BehiR просторЂ, но стара, кон е изгорела, то еу мора.ш млоги притнжателћи о 6.1 И!кнби зданјн жертвовати свое куће и землћ; едант» чизмарЂ искао е и ^ooio за свого землго велика права и повластице; една удовица по имену Анна, кого е самЂ царЂ умо.ио, поклонила е кућу и сву землго за обећанћ да на оиомђ мћсту буде саранћна, гди е обмтавала Трапеза у олгару бБ1ла е окићена драгимЂ каменћмЂ и бисеромЂ, а сви сасуди црквени бмли су одђ чистогђ злата . И тако су не само три части света давале своа блага и богатства, него и храмовн оборене иЗБ1ческе вћре морали су за прославленћ нћне побћдитеЛБке дати свое наикрасше стубове и како древна божества Изисђ и ОзириеЂ, тако исто и грчку Д^лну Паладу постигла е една иста судбинаНо великш архитектЂ, кои е оваи храмЂ започео, умрЂо е iouiTb у почетку зидана ; но после нћга онђ e до 6 бш достоиногђ преемника, Исидора изђ Милета, кои е зиданћ здан!л довршт вћрно no првобБ1тномЂ плану. 27. Декембра 537 године буде храмв одђ патр^нрха у лрисутству цара Шстишана освећенЂ и тада е царћ предЂ олтаромЂ сђ уехићенћмЂ рекао: „Соломоне, сидђ самБ те превазишао!-' Торжество освећена траалое нуни12 дана, и онда е народу раздавано жито и злато. 6000 ламniii осветлнвало е ноћу унутрашнћостг, храма , коега се патосЂ блистао одђ наидивнЈи и наискупоцћнш видова мермера. У порти свудЂ унаоколо бмнху 12 чесме , уирашене са лавовскимЂ главама одђ камена , а у пред-