Шумадинка

ШШ 429 С1

ворго гтааше едант, веиикји сасуд^, sa воду од*> скупога ваиена ж писа за обште употребленН. У овомђ храму вруниеани су цареви , проеиавдане су побћде, држани су синоди и еабори, одђ кои су наизнамепитји бмли : године 553 за време цара К)етин1'ана. 081 год. подђ царемЋ Константиномљ V. и год. 869. подг. царемг. BacHJiieMt. Последн£>1и саборг. држант е године 1341. противЋ калуђера Баарлума, кога сусакуплКни свеtw отцм за еретика прогласили. То е бмло у оно доба , кадљ су Турци освои.ш отоманску порту на подножмо Олимпа у Бруси , и постановили тамо страовитми станЂ аничарск^и. Кадћ су латини, т. e. Млћтчани и Французи, ЦариградЂ освоили. онда е Св. Соф 1* и лретрпила ужасе, кои се надметалн са нечовечносћу доцнји освоитеиа. Све драгоцКности поплачкане су и поделКне разбоиницима, тако да су конби и мазге скапавале одђ силногб терета натовареногђ блага. Што ce нрв!. поубЈани свештеника лила по мермернимЂ плочама светога храма , то управо Hie бмло ништа ново ; али се една порочна и окалнна женскинл оонела на светми престолљ патршрха, и разуздана скотска гомила света руга.га се у безчестиимЂ нграма свеТБ1МЂ обредима православне цркве. О судб«ни овогђ храма после изгнана Латина слабо нам-ћ « што познато: но сва е прилнка, да се она при тадашнћои слабости и сиротин1зи византјискогЂ царства Hie могла више тако богато украсити. КадЂ е noследн11 - ш царЂ КонстантинЂ сђ сдномђ маломЂ четомЂ своеволнца 40 дана протпвстао обсади, отишао е онђ предЂ залазакЂ сунца у оваи храмЂ, и молјо се Богу за свои народЂ; — ово е бмла последна христЈннска молитва , коа е овди Богу аодпешена , но кон е услишана. КадЂ е онђ изђ светогч. храма изишао - зазвснише звона последнвш путЂ . и позиваше лгоде у бои на градске бедеме, а жене и дћцу у оваи светми заклонЂ. Но «адЂ е ГенуезацЂ ђустинјдни погинуо. кадЂ се витежк1и царЂ H3ry6io у страовитомЂ метежу , кадЂ су дивлби звуци аиичарске музике нагушили нсанЂ гласЂ звона , ■—■ онда се у унутрашнБости вмсокогђ храма могао чути само аукЂ жена и дћце и очаанћ , и дћца бранила су за неко време улазакЂ унутра. Но наскоро се отвори главнБш улазакЂ, и побћдителв улети на kohio у храмЂ, газећи преко клечећи калућерица и дћце, и дође до олтара; крстЂ буде оборенЂ, драгоцћне црквене утвари и сасуДи буду разграблћни и поделћни нничарима, и самЂ Су л тан-Б загрми страовитммЂ гласомЂ : „Неиа другогЂ Бога осимђ Бога и \1ухамедЂ е нћговЂ пророкЂ !" Св. Coe-ia морала е уступиги Венери, Koiofi су дћвиџе , калуђерице и жене предЂ наисветшмЂ олтаромЂ на жертву при нешене 6bi.ie. ПоредЂ скромногЂ торнп , изђ когђ су звона избачена и преливена у турске топове, подиже се наскоро мунаре , и доцнји Сз'лтани су дозидали шштђ Друга три. Уместо крста блистао се садЂ на средЂ кубета ПолумесецЂ: стар^ш грбЂ ВизантЈе и знакЂ турскогЂ царства и народа, у дивнои и злаћанои красоти, шалћ блескЂ свои далћ у пучинуморску и у A3iw, као некадЂ златанЂ шиликђЧопла богинћ Паладе у Атини. Изнутра буду зидине , об«*огкене дивно саставлћнимЂ скупоцћнииЂ каченћмЂ замазане кречомЂ - , олтарЂ, кои е у свшмђ православнммЂ црквама преиа истоку окренутЂ буде, оборенЂ и мћстоза-

ступнинЂ нћговЂ Михрабв, мозлемскји олтарЂ, буде окренутЂ пр^ма ioro-истоку , т. е. ирема Меки , на soio се страну МусломавацЂ при молитви окреће. У исто тако поремећеноме правцу стаала е и турска предикаоница, такозвана „МинберБ." На ову предикаоницу, као и на све друге, кое се у освојг.нимђ црквама налазе, попне ce сваногЂ Патка словословђ сђ мачемЂ у руци и моли се Богу за Султана ; сђ обадве стране вили се барнци као знакЂ побћде надЂ старБШЂ и новимђ завћтом11. У сва четири угла вбјсокогђ свода опажаш се за споменБ на време христ!днско четири сераФима, као лебдећи дуси ; али подђ iihiivia стое са исполинскииђ писменима написана имена прва четири КалаФа: Абу-БећирЂ, ОмарЂ, ОсманЂ, Али. А у кубету стои ca ioiirrb крупнiи мђ словима стихђ корановЂ : „Богђ е свћтило неба и землћ." Турци, кои се држе за првми народЂ на свету, и за избраиБШ народт. 6o;i;iH , сматраш ово здан!е за наивеће и наивиспреше на свету. За одржанћ дакле исго ra поетавлћна е велика мложина духовнм и мирски лица, нћму припада савЂ данакБ одђ непокретнћ! добара у Измиру (Смнрни), као и сво иманћ Грка , брмена и 6врен , кои безЂ мушки потомака умиру. Приходи ове цркве рачунали се у свако доба на по милшна Форинтш (6.000.000 rpouia). Султан-Б посћћава Св. Co4>iio само 27 дана месеца Рамазана. Те е ноћи , као наисвет1е у Изламству, пао сђ иеба коранЂ. и зато се ова ноћв зове ноћ б предопредћленн. IIo свршенон молитви враћа се СултанЂ, праћ* нб целимЂ свештенствомБ и безброинимЂ шареиимЂ машалама, у свои сараи натрагЂ. (Изђ Иресе) ПОДГРФВЦИ. /^ванпестЂ индиски запоеЛстш брачнни flpta 3aaoeicTb. Жена нема на землЂИ никаквогЂ другогђ бога, окромЂ мужа. Друга đanoeicTb. Ако е мужЂ ма колико стар-b, ружанЂ, гаданЂ и суровЂ, па ма проводенћмЂ лшбави расTo^io све свое иманћ, ипакЂ штогодђ жена мисли и твори, треба ioH на то да иде , да поступа сђ НБиме иао са своимђ господаромЂ и властникомЂ , као сђ Богомђ. Tpeha затговкстЂ. Жени е прирођено да е покорна: као дћвоика нека се покорава отцу. као жена мужу,као удовица еиновима своимђ. Четвртн sartoešcrb. Свака удата жена треба да се клони гледати на лшде, кои су душевнимЂ и тћлеснимЂ преиму ћсгвама снабдј>вени. Пета sanoeicTb. Жена нека се никадЂ неусудн, са своимђ мужемЂ сћсти за асталЂ , него да честЂ полаже у то, што смћ ести што остане иза нћга. Шеста sanoetcTb. КадЂ ioS се мужЂ cnie , нека се и она CMie, а плаче, кадЂ онђ плаче. Седма 3anoeicrb. Свака жена, бБ1ла когђ му драго станл, пека сама готови ела , коа ioit мужЂ наирад!е еде. Ocjna eanoehcTb. Да 6bi се нћговимЂ очима допадала, то нека се купа у чистои води, у мирисавои води, нека косу очешла и намаже , и црвену 1 билћгу на челу направи .