Шумадинка

«1

ипочему. да између Лепосаве и команданта има и барх> ндне искре пгобави. Да е што đfai.io у ствари. то бм г. Мирковићиа наипре мораиа спазити, — ерг> женскш поић нема дара за то , а мужкш нема ra. Зато е госпон Мирковићка 6w.ia спокоина. а господ. М и р к о в и ћ у нје се ни у сну снила таква могућноетБ, ерг> онђ за целогђ века свогђ nie ни знао, шта е то лгобавЂ. и да е онђ чуо, да нћгова кћи може кога страстно волети, онђ 6ti се npe боио, да неполуди. Онх е знао, да е г. М и рн о в и ћ к а нћгова заручница, пре негшто га е очиига видила: и онђ се назвао младоженн и дао речЂ свомђ отцу, чимђ е дознао да е нћгова невеста честна дћвица, кћи едне честите породице, да носи 20 илдда Форинтш и да he сђ времено .мЂ нћно наслћдЈе јоштђ толико изнети Овакво рачунанћ свидило се кЈ.му, као наипробитачн1е при заклнЈчаванго брака и He6ts одстуијо одђ toга, пошто е живђ ,' нарочито зато, што е врло срећанЂ 6i>io са своимђ другомЂ. Свого Лепосаву могао е онђ давно удомити ; просјоца -бмло е доста , алЂ онђ Hie хгео хитати, едно заго, што е кћерЂ свого нћжно лгобт, а друго зато, што се разгод1о 6wo сђ онима, кои су ce ивлили. Онђ е нмао обичаи говорити, да светЂ оваи само зато трае, што га дрши равнотежа, то естЂ, што е една страна исто онако тежка као и друга. а да Hie тога, сурвао бмо се шштђ пре тисуће година; па сђ тога е онв и при брачнимБ уговорима захтевао, да обе стране буду еднакотежке са иманћмЂ. И г. М ир. ковићка и Лепосава налазиле су досади, да отацЂ право има. Лепосава е садЂ навршивала двадесету годину. Отцу нћномЂ дође у паметЂ, да е нћгова супруга бмла млађа кадЂ се за нћга венчала и почне озбилБнЈе промишлнвати о нћнои удаи. На то се сагласила и г. М и р к о в и ћ к а а ни Л е п о с а в а се Hie устезала. Млада госпол одђ двадесетЂ година — то е врло npiaTiio за уво; има у себи нешто нћжнога; али млада девоика одт. двадесетЂ година —тежко е изрећи а да се непомисли : „Па докле ће iouiTb бмти млада?" све е ово npoMepio г. МирковићЂ и рI,inio се свршити стварБ. (продужиће се) II р е в а р е н bi и. (ПовћотЋ приповедана одђ едпогт. путника по A.masiaV Пре неколико година пз г товао самЂ в у красну Италпо кроЗЂ ону частЂ Шнаицерске , кон е позната гдодђ именомЂ „отечество Вилхелма Тела", и силазећи ст. ipдне планине св. Готхарда. принуди ме едан-i, случаи кои ми се између села Акрола н 1)орника догодт, да цћоданг у ђорнику проведемЂ. Н 6aim. стадо размишллвати, како ћу ове дуге часове прекратити. кадЂ ми на еданпутЂ даде мои меашил згодну за то прилику. Онђ ми т е. рече, да има валлногг. конн, и да ће ми ra драговолЂно ставити на разположенћ, ако имамг. волго, уживати лепо време и красну околину , и да ће ми дати за вођу едноп, дечка кои ће ми све што е иоле зиаменито показати. То ми се предложенћ као човеку, кога е дуго време морило, врло допадне, и н се кренемЂ сђ моимђ ма-

лимђ вођомЂ , и вшили смо узђ брдо по кривудагоћемг. се путу, кои е водт ki > еднои прјлтнои висини западно одђ ђорника. После сдногђ сата и по доведе ме мои вођа на едну дивну и прекрасну чистину, сђ кое се цћо околнми предћлЂ прегледати могао , на таково мћсто, кое се само на талјлнскон страни алпа наћи може. Грозећи вр ови стћна. валовите планинске рћке и тавне борове планине подижу се ту надЂ главомЂ иутника у шаренои но виспренои растурености, а надЂ целимЂ тимђ позоремЂ узвмшаваго се голи вр ови вмсоке планине, кош су замогавали танки слоеви магле као круна марабутскогђ перн. .V долини лакЂ лежаху разтурена питома села, изђ кои сувириле срећне колебе изб листнати грана вмсоки иблани . ораовогЂ и кестеновогЂ дрвећа, а опасана класннмЂ нвивама и виновомђ лозомђ ; наипосле «куборећ1и и бистрми Тесино, кон е иротицао дивну долину, довршавао е нрекраснми оваи ликђ ( панораму ), кои e тако срећно и удесно чин1о прелазЂ одЂдивлачке и сурове природе Шваицерске на гожно и питомо поднеб!е италско. „1 оијтђ мало далћ, тамо сђ оне узвишене равнице. видиће те наилепшш предћлЂ на свћту". рекне мои вођа. показивагоћи рукомЂ на еданЂ зеленми брдораванБ, одђ кога насЂ е раздванла брза рћка. Преко ове водила е една велика одг> камена ћупрја, а на средЂ ове станше една одђ ohm магошни црквица, на какове се често наилазн у Ита.ни по главнимЂ а и сеоскимЂ путовима, и кое су обично изваане разнимЂ ликовима светитела и мука иакленм, и кое на го служе. да смиреногЂ путника потресу, или да га иобуде на молитву за покои душа. Ова пакЂ црквица. о коши е рћчЂ, бмла е сасвимг, бела, и као башЂ да hie нодигнута на ту цћлв , да учини дубок{и упечатакЂ на уображенћ мимопролазећи , или да iK побуди на побожност!.. Mbi смо ишли полако, коракЂ по коракЂ, и пролазећи поредЂ црквице, мои се ма.ши вођа побожно прекрсти ; а мои позорЂ одвратимЂ одђ цркве, и управимЂ на едну стару жену, коа е сћдила на едномЂ камену предЂ црквомЂ. Ова ме погледа лгобопитно, баци просиачки штапЂ на страну, и пружагоћи свое суве руке кђ мени , рекне ми : „У име Бога и маике бож!е, даите ми какву чилостинго ea душу мога бћднога смна AhtohIh ." Ова н жена бмла тако чисто и лепо обучена, да е л небм доиста ннкадЂ могао држати за нросакинго; па нпакЂ caMi> изђ нћногЂ израза и рћчји асно разазнао. шта е намкра нћна. „Добро готро, маика Цека", рекне ioii мои вођа, eсте ли данасх. nehi, млого новаца добмли ? „О, одговори она дубоко уздишући , нисамЂ добила iinnira, ни едне паре." Л iofi пружимЂ еданч, сребрнЂ новчићЂ , пређемЂ преко hyupie и дођемЂ сг. моимг- пра'п'оцемЂ на онаи брдораванЂ, гди ми е обећао мои вођа , да ћемо оданде имаги дивнми изгледЂ на савг. околнми предћлЂ. Нћгово обећанћ буде савршено оправдано. На подножпо брега простирало се едно сеоце , кое е изгледало као разбацане карте по зеленомЂ сецадету ; no између белм кућа бмну виногради; црква са виткимђ торнћиЂ и