Шумадинка

Ш 461 шш

кућа свештеника била е мало одвоена од!> остади кућа; а мало на страни виђаше се поносита палата богатогг. cnaie тогг. села, опасана редомг. ораови дрва, и то све у средг> цветнн ливада, златокла^ни нвива и винограда. То 6biHiue доиста дражестно огледало сеоске тишине и ерећногг. лЈирногг. живота; — диино позорћ, кон е заслуи5ивало, да буде испунКно пастирима и пастиркама изђ Геснеровш и Флор1ановм идила, са онимђ краснимг. и поетичнимг. ликовима, кои су на жалостг. у обнчномг. животу тако редки. На срећу пепоиви се нигди какавг, предметг., кои 6w моимг> обмаранимг. очима показао просту суштину, и кои 6t>i ми нарупио дивнми сан1> поетичногг. ваображенп. у кои су усхићена мол чувства у спавана 6bi.ia; —по евои прилици одазвало е време ручка све радниве изг. пола; ерг. нигди небмаше едне живе душе; стада су пландовала подђ дебелимЋ ладолг. гранатБ! дрва. и дубока ти" шина, кон е свудч. унаоколо владала . и питоми зраци италскогг. есенћгг. сунца обливали cv стћне. дрва и долине танкомг. светлосћу и давали су целон околини значаи раиске милине. Г1а премда самг- погледомг. obi . i дивота сасвимг. обчаранг. и занешенг. 6wo , ипакг. нисамћ могао одвоити мое мисли одч> оне старе проеикинћ . кон на hvnpin сеђаше. и запитамг, могг> вођу: „Одкудг. то, да су у вашои землБи прос!нци лепше обучени, но остали селаци ? О то говоримг. о онои старои жени, кон ме е кодг> оне црквице за милостинго умолила." „О! пресече ми онг> рћчв. она жена Hie просакина, она е уманута, сирота Цека." fl постанемг> лгобопитнш, и запиткивао самћ ra млого коешта о тои жени ; но онт> ми е само то знао одговорити, да 6 она одг> тешке туге и иалосг^и за своимг. единцемг> паметв изгубила, и да е то врло жалостна повћстб; но будући се она догодила пре, него што се онг. родш, то онг> о томе незна ништа приповћдати ; но меанш'н ceociiiH зна то све потанко , и могке цео догађаи исприповедити; као да изг> кнћиге чита, а а нека га само на тО опоменемт>, кадт. се у меану вратимг, , ohi> ће ми е зацкло изпричати. fl то добро упамтимг>. и дозвавши по ручку меанџоо кг> мени запктамг> ra за ону стару жену. Чимг. му н то споменемг., одма се меанџјн почео спремати, да ми приповћда, и уколико caMt, видјо , труд!о се, да казиванћмг. своимг. учинн на мене великш улечатакг>; — ,Ax-b!" рекне онт., gjto е врло жалостна повћст!.!" „Код е та стара Цека V" запитамг. ra н. Онг. ми садг. стаде приповћдати ; „Она е 6fai.ia мати Антошева. в самг» Антонјн врло Добро познавао; ерг. мм смо се родили у едномг> селу, и били смо присни прјнтелли до нћгове смрти. Онг> бмлШе наилепш!и младићЂ. каквоп> само може бмти, а притомг> е бмо наивееелш и наидобродушнш момакг. у цћлои околини ; онг> се у свему одг. свога друштва одликовао; и превазилазјо е свое другове у пуцанго на ни-

шанг. , у гоначкимЂ боренго . и пужанк) иу игранго на зеленои ливади; но што га е наивећма красило : онг> « бно наиболБ1и синг. и наивГ.рнш прјателћ. Онг. е 6bio доста доорогг. станв: нКгова е колеба бБ1ла една одг; наилепши у селу, и лепши воћнпкг. око нћгове куће са ораовимћ забраномг., кои е осенаваолеву обалу pi.ne, 6 бн> е нћгова собственостћ. У кратко рећи, онг. е имао све, што ra могло срећн б »мг. учинити, па е зато опетћ постао наинесрећн!и човекг. на свћту. — Онг> се залгобјо у едну младу девоику. о koiom ћу вамг> мало час1. говорити, и одг> тогг. в|'емена н5е имао више мнра нити среће; нћгова е судбина бБала рЈ.шена. „Терезина (тако се звала та девоика) o^i.ia е кћи едног-Б пастпра, кои е 6tio у служби богатогг. спаие оногг. села у комг. е A htoimo гкив!о. Оиа Hie бБ1ла за друго што воспБ1тана нити спремна, него да чува овце по вмсовима планинскимг.; она Hie имала никаивогг. восИБГганн ; али е бbiла дивно лепа. 6стт> она бнаше девонка редке красоте, и притомг. таквогљ племенитогг. изгледа, да свакш, кои е годг> окомг. погледао. ni« могао очи одт> nh одвоити. Али, ахт>! едина красота лвца ако iofi оскудћва красота душе и доброта срца, врло е несрећант> миразг. за ону, itoa е hi>omi> окићена, а (оштг. Hecpehnia за оногб у коме обманлБиве дражести лгобавћ разпламте. г Герезинино срце и нћно лице бмле су две супротне краиносги. Штета, што е тако 6bi.io, ерг. 6бј се млога несрећа и нди одклонили." „Опа е 6^i.ia ћудлБива, суетна, леденоп> срца и нарочито е грамзила, да стан1> свое какогодг. пром1>ни и поболћша. Она Hie o^i.ia рођена, да буде кћи или супруra едногг. скромногг. селака, ер г б она е избегавала сваitift посао, и nie се ништа разум1.вала у кућев номг> раду; нћна е едина тежна 6i>i.ia, да се накити и далеко узвмси надг. нћнммг. станћмг.. Тако е она по неколико сатш могла провести, да cboio косу испреплете цвећемг. и вћнцБша, и да се тако у бмстромг. потоку, кои ioK е за огледало c.iy«io, огледа; затимт. е ишла и сћла не^удБ близу главнотт. друма и пћвала, да бм тако одб пролазећи слухиала изразе похвале и удпвлћна, кои се нису могли уздржати. да се око нћ скупе, да iofi гледаго дивне красоте лица и да слуuiaio мвлодише гласе пћсама нћНБ1. Нарочито пакг. AHTOHia она е сасвимБ обчарала; уготру и увече обично е npo.iasio поредБ нћне куће, иди е за нбомб ишао у планину, гди е ohi> очекивао иза едногг> ора или на обали каквоп> потока, гди е она о6б ! м но проводила по читаво после подне у нераднћи и слад" коме одмору. Често е налазила она на таквомг. месту наилепшега цвећа. кое е за нго опредКлено, а другш nyri> малу корпу наиодабрагпегБ воћа, кое се могло само наћи. Ако су се нћни вганћцм растурили коекудг. и прешли међу какву, онда iH е A htoh I o опетг. натрагг. вратјо и за. гублћне проналазЈо; и кадг> е она пћвала свое пћсме, онб iимг> е изг> далвине повторавао ФрулицомБ ci. таввомг. правилносћу и чувствомг., каквБ ^мг. ra е само оламтећа лгобавг. задапути могла. Кадг> е видила Терезина. да е она предметг, толике пажнћ, дошла е она на ту ммсао, да л' не бм бмло уде-