Шумадинка

Ш 475 *

обзирешв и умешг пресећати се, да ми чисто стане паметБ. Слушагоћи те. рекао би ; да бм могла поднети за спевца. кои стихове саставлн. fl опажамг> и на теби и на прочима у кући. да вамт> се помер!о мозакг. Наивише се чудимљ команданту, а токорсе воиникљ e; а и кнвиговодителн) и настоинику, еднимг словомљ свима! Свнсте се >ћутали. Срамота!« д сумннмћ, да е тако, као што ти велишЂ,- но и кадт. бм 6bMO, дужноств е мудрогв домаћина, да штеди cyeBhpie, кое никомљ нешкоди. „Свака будалаштина шкоди, зато е нетреба штедити , већ-b лвно противт. нћ воевати! Одђ дана рођенн Лепосавиногљ свако е у кући тако поплашено, као да долази страшнши судг>. ђаво е пзмис.но гатну о мртвомљ госту. И неодступамљ одћ онога, што самв пре *"рекао.' ; Изговоривши ово. изиђе го сподарљ М и р к о в и ћ ђ изч. собе. Међутимт> онЂ неостане сасвимт. постоннђ. РазгоBop'b е иробудјо у нћму неку сумнго. За лгобовв домаћемљ миру нађе онђ да е болћ, да праву проситбу до Божића одложи. Онт> е свого нћерв .»io6io, и опа Л1Сбовв задавала му е бригу, да се може слз 7 чаина каква таква несрећа догодити, и то 6bi се онда мртвомт> госту приписало. Што се већма у постђ улазило то се ohtj . и нехотице, све већма страшјо. Же-iio е, да се нћговЂ будућш зетЂ мало задоцни. Нћга е vплашило то, што е време ведро и топло наступило, као да се лето повратило. Зачуди се, кадЂ примћти, да су мати и Лепосав а сђ променомЂ времена опетЂ добре волћ, као негда, постале, а тако исто и командантЂ. и да су се сви кућани опетЂ развеселили. Само онђ немогаше се тако скоро р азведрити. X. Госпон М и р к о в и ћ к а добро е спазила, да Л еп осецв а богатогЂ баикера Hie одђ евегЂ срца волила,и да е варошкји номандантЂ у нћномЂ срцу више него што треба командантомЂ постао. Она се трудила да право прстенованћ банкера са нћномЂ кћери одложинеза лго6 овђ команданту, макарЂ да га е волела. већЂ да предупреди сваку преухитреноств и несрећу одтуда произићи могућу. Она е желила да се младенци наипре едно сђ дру^имЂ уиознаду; да се Лепосавана свого судбу у мислима навикне. А узгредЂ требало е јоштђ дознати, да ли ГосподарЂ ПетловићЂ добротомЂ сво!омђ срце Лепосавино заслужуе С'ђ тога nie брижлвива мати господарт Мирковићу у избору нћговомЂ противоречила. нити муе што пребацивала. премда е онђ намерену удаго свое нћери одђ н 1, до дана рођенл у таиности држао. Она е господару Мирковића врло добро познавала; знала е, да бм га, противоречећи му, јоштђ упоршимЂ начинила. Сђ тога е она разговорЂ онаи сђ н1 ,име повела, и савеств му узнемирила, па се радовала примћтивши, да то Hie безЂ дћиства остало. Сђ тога е она ioiuTt на самвш данЂ рођенн писала пр!ателвици еднои у Тем и ui варЂ, да е извести о моралномЂ владанго

Господара Петловић а. ОдговорЂ е стигаоуонаи истни дан!,, кадЂ е лепо време господару Мирковићу стра задало. У писму пр!лтеЛЂИчиномг> описанЂ е господарЂ ПетловићЂ као еданЂ одђ наипоштен{и лгодји, кои е почитанћ, а досадЂ и сажаленћ свакога уживао, несамо зато, iuto е свагда бмо врло болешлБИВЂ, него и збогЂ тога, што е сиоро робски одђ свогђ старогЂ } џандарлБивогЂ и тврдице отца saencio. Но одђ неколико неделн предузео е младићЂ све послове свогђ старогЂ отца. СтарацЂ ће се уклонити на свон полг,ска добра, ербо врло ико осећа слабоств, тешко чуе, и едва и на саме наочаре добро више види. Ове поволБне вћсти причиниле су госпои Мирковићки лепо време. (продужиће се) II р е в а р е н i.i 11. (ПрОДЈЖСНО.) „КакавЂ красанЂ парЂ.'" говорасмо мм обглчно, кадЂ су они заедно у цркву ишли или у оближнћ село, гди се Терезина радо показмвала на панађуру или на слави; „какавЂ ће срећанЂ животђ они заедно проводити." Али Цека е сасвимЂ другче мнслила; онае одма сђ почетка ту стварг, проникла и сматрала у правомЂ виду. Срце маиие неда се тако лако обманути, оно има неке таинствене слутнћ, кое мш непознаемо, и кое маику поставлдго у стонћ, да предвиди песрећу, кон дћцм h L hoh грози. То е некш видђ моралногЂ (нравственогЂ, душевногт,) нагона. кои се може сравннти са фпзичнммђ (тћлеснммЂ) нагономЂ неки животинн, кое осћте предстоећу бурго много пре, него лгоди. О, мои бћднми Тонино! говораше она обмчно, кадгодђ iofi е сусћдЂ честитао предстоеће вћнчанћ нћногЂ смна; „а бм мого десну руку жертвовала, кадЂ бм се онђ само у другу koio залгобш! И кадЂ самв е л пмгао, кадЂ ће бмти свадба: онда ми е Цека одговарала сђ дубокимЂ уздмсаемЂ: „Сусћде Батиста. та ће бмта онда, кадЂ буде волд божјн." МеђутимЂ е данЂ вћнчанн опредћленЂ и ceocKift парохЂ већЂ iS е првми путЂ у цркви огласјо, кадЂ наеданпутЂ приспћ у село нећакЂ богатогЂ cnaie, кои е по смрти свога уака дошао, да као наслћдникЂ заузме онаи дћо, кои му е припадао. и кои е лежао у нашемЂ предћлу. Сви заиупцм и радницм изђ долине. кои су землго cnaie наполе држали, изчекива.ш су га, да га п Р«Дусретну и поздраве. Између овм бмлше и Терезининђ отацЂ, овчарЂ покоиноп, cnaie. заедно са свошмђ ћеркомЂ. Н самв вамЂ већЂ сдномђ рекао, иако е Терезина лепа бмла: али онога дана обукла е она шштђ свого ставћу алБину, окитила е прекрасну свого црну косу са изабранммЂ цвећемЂ и испреплетала е златнммЂ иглицама, а око снежнога врата имала е богато и фнно израђенми ланацЂ. кои ioH е A htoh I o Kvnio; у кратко, она се нагиздила, да е сама себе превазишла. Новми младми cnaia коме е толика красота и умилнтостЂ у очи падала, hi 'e могао очи одђ нћ одвоити. и сви прнсутствугоћи #