Шумадинка

увидили су, да cnaifl одђ цеие гомиле, коа га е поздравлала, саио Терезину гледа и само о нћои мисии. Одђ тогћ дана зактћвао е онђ, да млеко, каимакг. и воће, кое е за трапезу н!.гову потребовао, свакји данг. сама Терезина у нћговљ конакг. доноси; и одг. дана на данг. онг. се непрестано трудјо, да ioH пришапне оне обманлБиве и ласкаве рћчи, кое е онг. знао изг. искуства, да се усп1»шно употреблаваш кодг. суетнш и лакоBlipilbl CTBOpeHfl. Али градск!и углађеникг, нашао е у овои простои сеилчкои девоКки препреден!егљ противника, него што е и онг. самг. 6 бш, и премда су планови нћгови вешто и лукаво скроени, ипанг. in е Терезинина хитростг. надмашииа. Она е бмла према нћму уздршателна, ладнокрвна, и давала е себн предг. нвимг> изгледг. тако скромногг. и строгогг. карактера, да су и дивл]ј страсти нћгове бмле укрочане и бацале га у право лудило. На сва нћгова нЈнакна увћравана одговарала е она сг> поноснтомг. скромносћу. „Помислите на ваше станћ, кое васг. одг> мене раздван," говораше оне нћму, „понизна и скромна Терезина Hie достоина лгобави едногг. човека, кои е тако далеко надг. нвомг. узвмшенг.!" Узалудг> се упуштао онв у разлаганн и доказБ1ванн, узалудно се oopio онљ противг, свои собствепм необузданм етрастш; онг. бм све на свету жертвовао да бм ifi само могао укротити, или да побћди непоколебиму добродћтелв. KoioK се онг. дивш. и коа ra e до очаннн до вела. Али она му Hie дала никакве надежде; она е то врло ладнокрвно и зрело промислила, и кадг> iofi е наипосле испало за рукомг., да своЈомг. непоколебимомг. сталносћу и владомг. надг. самомг, собомг., занешеномг. и заслеплћномЂ cnain сву надежду изг. груди изгна, онда е она лукавммг, начиномг, промћнила свое владанћ, и полако уздишући и заруменивши се чинила се, као да избегава присуство и дружтво нћгово, и као да се она побонла, одкрити му чувства свон. У исто пакг. време дозна онг. случаино, да е она за АнтошемгЈ обручена и то ra е готово до лудила довело. „Лгобишг. ли тм доиста тога Антошн у толикои мћри," говораше онг. нг,ои еднога дана, „да те немогу тронути нди и страдани, кон ми ти причиннвашг.?" „Онг. е мои заручникг,," рекне му она на то уздушући. „а несмемг, никогг, другоп, лтбити осимг. нћга." „А кадг, бм те н узео, Терезнно, 6ti ли тм твога Антошл оставила?" „Вм мене да узмете. господине . ? ; то Hie могуће, вм сте за мене сувише богати и отмћни. Н на противг> одвише самБ сирота и незнатна, да могу бмтн ваша супруга!" и при овммђ рћчима обл !ш лице нћно добро прорачунћие сузе, и она изиђе нагло наполћ и удали се. Лукава Терезина знала е врло добро, како ће подћиствовати и на срце и на душу свога новогг, обожавала. Препоне. кое су му непрестано на путг> излазиле, слугкиле су само на то. да пламенг, нћговв! страстји 1 - оштт>сил-

Hie разбукте , и онг> се већг> толико одао у све, што е кадро 6bi.io побћдити ra, да е онг> на низкоств нћму и незнатностБ нћнога станд заборавјо, и тврдо заклгочјо; бацити на страну сва свегска и суетна призрена, да бм само страсти свое утишао, и нбои свого руку понудјо. Нћна е побћда бмла савршена. Она е свого савћств знала умирити. и тако обећа она безг> велике борбе са собом -б самомБ, и необзирући се нимало на AnTOHia, да ће за младогг, cnairo поћи. „А гди е 6 бјо Ahtohi'o за цћло то време?" запнтамг. н меанџ!го. Ahtohi'o Hie ништа o томе знао : онг> е на кратко време пре долазка младогг> cnaie одпутовао у Келинзону збоп> неке парнице са еднимг> воденнчаромг,; обе пјј^оничне стране доказинале су право собствености на едно воденичиште. Ова заплетена парница принудила е АнTOHia, да изг> Белинзоне отиде у Милано , тако да е читавг> мссецЂдана прошао, докг> се вратјо кући, и за то кратко време жертвовала е Терезина све надежде живота и срећу Антан1*еву своме честолгобпо. Чимг> е дакле Антошо свое послове свршјо, онг> се одма хитно на путг> крене, а пише уедно Терезини и своiofi матери, кога ће дана и сата ohi> приспћти, да бм га оне могле дочекати. „Она ће изаћи на сусрћтг.!" говораше онг> самг> у себи, кадг> е већг> 6bio близу свога села. и срце му е пуно 6 б 1 ло и cn.inie е куцало при помБ1слу , да ће е опетг> видити. Кадг. се попео на висину, сб кое се цћло село и оКОЛНБ1И предћлг> прегледати могао, онг> се мало устави, да дане душомг>, ерг> толику срећу и усхићенћ ■ едва е могао подносиги. Онг. е бацао погледв свои свудг. унаоколо на дивнми и прекраснми предћлг. , и примћти, да е са†околнми иросторг, пустг>, и да на путу до нћгове куће нигди живе душе нема, нити се гласг> какавг, чуе. Сунце е зашло иза мрачнн облака. вечернБШ сумрачак -б све се већма ватао , ветарг> е тужно хуло крозг> л листната дрва мрачке планине, а вмсока трава страшлвиво се Hia.ia тамо амо по чистинама, као да е предосећала нриближавагоћу се олуину. Неко таинствено чуство, подобно суморнои слутнБИ, попануло е и притисло нГ.гову душу и следил^ е пламенг, нћгове среће, кон е пре неколико тренутака тако неизмћрна 0Б1ла, да е готово слабинг, силама своидгб nie могао ни поднети ; ерљ живомт, нћговомг, уображенго учинило се, као да е цћла природа ликг> свои промћнила, да му предскаже какву несрећу. Онг> сћдне брзо на еданг> каменг>, nonpie лице обадвема рукама и труд!о ее, да какогодг, разгони ту нечаану су.морностт, ; но тихш ходг> едногг, приближавагоћегг, се лнца раздрма ra изг> тогг, буновногг. санннд, кое ннтн е могао савладати, нити себи изнснити ; онг, се прене. а опази едну гкену . кон предг. нг.имћ станше: то бмаше Цека. но гди е бмла она, на кого су тада све нћгове мисли. чезнћ и стрепени управлћна бмла ?