Шумадинка

Одлаганћ крунисанн разно се овде толкув и узмма. Тако нени веле, да <з царЋ радг>. да се наипре и наипре све политичке сметнћ и распре уклоне; други опетљ веле, да се изчекуе доиазакт. удове царице руске, коа ће се мож« 6 wth подуже забавитн у земл &и, гди е рођена; наипосле неки потврђум, да царт> изчекуе, да се наижешћа летнн врућина разблажи, будући стицаи силнога свћта у Москви задае велику бригу за станћ здрав ia. Данасљ е приспћо изћ Москве ђенералт. ГедеоновЂ ? да поднесе цару извКстје о станк) припрема за крунисанђ>, и да прими далћ на.тге и заповести. 1 оштћ Hie опредКленг. дант., кадч. ће се царскЈи дворг. кренути на путЂ у Москву. То све завмси ^ол'3 долазка удове царице. МеђутимЂ стицанћ странаца тако е i рдно, да готово изгледа, да се жителћство престолнога града, поне што се вмши класа тиче, посве измћиило. Вмша класа овдашнћг-i. жителгзства разишла се коекудљ по баннма.а странцм ceiio народа препунили су варошг,. Ово стицанћ странаца све еднако трае IoiiiTi> се млоги изчекуго. Нарочито источни народи, кои су са PycioMi, у прЈлтелБСКомЋ сношенго. позвани су да на крунисанћ пош.но свое представнике, и тако ћемо имати то дивно и редко позорћ, да ћемо видити наиразновиднје дворанство, богатство, одћло и обмчае млоги народа изћ дал!>нм краева свћта. — Између осталм изчекуш се тамо млоги поглавари кавкаски планински народа и ки.чгнни мингрелска. У Петробургу 28. lO.iiн. ТелеграФСким-b путемг. дознаемт. изћ Петробурга слћдувдће: Ми нистерг. Тимовск!и поставлћнт-. е за државногг. секретара кралћвства По.изске, гроФЂ Стакелбергљ за посланика у Турину (Сардшии) гроФт> Блудовт> за првогт. посланичкогЂ секретара у Бечу. ГроФЂ Морни стигао е у ПетробургЂ. — — Изђ шжне Pycie двлнго слћдушће: У пристаништу СевастополвскомЋ чине Руси испо"ке припреме, да извуку потоплћне убоине лађе наполћ. Ммсли се пакЋ да су неке одћ нћи доста искварене. СадЂ се спрема една вангна експедицјл. да премери касш*иско море Г р ч к .4. Изђ Грчке дозиаемо, да су тамо поглавите разбоиничке чете сасвимЂ потрвене. „ОбштимЂ Новинама" пишу о томе изђ Атине подћ 14. iO .n'a слћдушће: „Ноћасљ дошла намЋ е радостна вћств, да е ispaлћвска воиска остатке разнБ! разбоинички чета на парнаокои гори између Арахове и Дистома , гди су се они обкопаии , напала, и после бон, кои е више сатш траао сасвииЋ потрла. 20 разбоиника погинуло e у обкопи ма, а четворица ранћнш предало се: нједанЂ Hie измакао. Међу погинувшима налазе се разгиашене четовође Давели, БелулисЂ, ФонтуклнсЋ и ЗаФирисЂ. Одћ ОФицира погинули су двоица, еданЋ одђ линеине воиске. а еданЂ

одћ Фаланкса, кои е служ1о воисцм кроЗЂ ове предћле као вођа: брои погинувши npocTfai воиника шштђ Hie познатЋ. Четовођа Давели бмо е одђ 17 куршума изрешетанЂ; сви разбоиницм браниии су се у тесномЋ про стору као лавови. Они су сви бм.ш лшди испоиинскогђ стаса и чудновате храбрости; и довћка штета, што су е тако на зш употребллвани. У Атини е произвео таи догађаи врло велику радостк. t 4 Р Д (9 il I j|. Изђ поузданм извора дознаемо укратко државонисђ кралћвства Сардинје: СардинЈа заузима 18,80<S Француски четвороугонЋнм мила; морско прибрежје износиу дужини 84 миић, граница према AycTpin 55 мила, а према Шваицерскои и Францускои 235 миии у дужину. Стааћа воиска износи у мирно доба 45 000 момака, а у рату 100,700 момака са 160 пол^ски топова. За цћлу ову воиску има само 15.000 резерве. Премдасеброи народић воиске у самомЋ Пјемонтурачуна на 260000 ишдји; то е ова ипакЂ у доста занемареномЂ станго и ико раштркана по обиастима Сардинске државе брое 4,918.855. душа ; сваке године чавртуго 52.746 момака прописне године за воену сиужбу, али се 12.000 подћ оружћ сазмваш. Што се гиче морске силе, нћни еквипа:ки мирно доба износе 3.600 момака. и састое се изћ 30 убоинм лађа; трговачки пакт. лађа има 3173, кое могу понети 1,124 033 товара (no 100 ока), и на коима има 30.250 морнара. SScMirrii'iisiii ПрсгледЂ, У Бечу 31. И )л1л. Последна неспоразумлћна између Pycie и Турске у смотренш извршена уговора мира, показала су, дауЕвропи шштћ веиико неповћренћ влада према Pycin. Енглески листови просипаго томђ приликомЂ праву унакрстну ватру противЂ нетробуржкогЂ кабинета. и читашћи та сћвашћа нападана, mmc.h'o бм да се повратило време крвавогЋ рат« и борбе. Шче е дошла вКстђ , да е та распра утишана по. влачен1 .мЂ Руса са змшнм острова и сђ обећанћмЂ да ће изђ Карса изићи, и да су све остале силе овммђ изавлћнћмЂ Pycie сасвимЋ задоволћне. ДанасЂ пакЂ дознаемо неке поединости, кое тувКстћ преиначаваш. Изђ Берлина пишу сирћчг. слћдушће : У ступлћна , кол е Pycia учинила у смотренш спорнм пмтанн, несматраш се у Лондону за доволЂна и удесна, да бм се ш.има могло обезбћдити извршенћ дотичнм опредћленл парискогЂ трактата. Укоиико naTiHOBie вћ.сти допиру, немоиге се дакле ова распра шштћ за окончану сматрати.