Шумадинка

''91

пређе, преио воденички' брапа. Иапунимо, помаи.ући и а топнји, топђ , аии ппа ћемо садт>, топ-к гиеди управо изт> стране v нашу воиску, ето садт> nt -Bo .ih. Нема се чимг. да закопа, /ia се кундаит> спусти и топћ у Турке подигне. Но нево.чн изиђе на умч>. ПотрчнмЂ преко стране, нађемо два повеиика качена, т»дметнемо п"дг> точкове, Tom> се дин;е у право у т_\рске кот.икс. Onaии Tcnqia, те еднога бела хата погоди, нрбо су кош.пцм турски бшии густи као шума Како напп> toiit , пуче, а иашн се воиници тргоше натрап> докт> доие повикате: „Hanib е топг>, иашт> е топг>!" а онн опетт, у напредакт,, а турскн конћицм прскоше. Лћћутим!.. toiit . оцетт, напунисмо, и лпргво у linnoi e, inn су гућу обко.пми ђуие паде; а пешаци останшпе к\ћу и побп оше < ви за брдо, а паша воиска за ш.има. (а но cbowi > брду бмла шпеинце већт, виатала). Ка;ку, да « вигао Карађорђе: „Не идиге даи1>, н^идите. A.n> ко чук, ко иечуе, и тако наши испадну на брдо, а Турци на брду чекан>, паит> се поврате и наше заокупе, те ioniTT, седамт,, осамт> гпана одсћку. „А, ковкуда по души васг>, внче вама ђока, неидите да.тћ, нревариће Турци, а Г Bbi ђоке шммунипе" рекне имт> rioc.ie Карађорђе. Садт> они нзт, куће и изт> пиамена изађу, црни i.ao Арапи, к<»е одт> днма. а кое одт> барута. Одонда мене И.ткићг. прозове побратимомг>. Т'» е бшло 9. Л1ан, иицемт, наиетнћгђ Св. Никоиу 1801. год. Ш р г 8i м fi Г о е т ђ, (Продужено) Но већт> е бмпа пом^чнна. и мати понти те донесе два запаићна жшкка дасепрочита писмо и дабоиКвиди странца. То бмаше човекг> тридесетт, година старт>, високг>, мртавг>, савг> у црио одевенг>, по обичат тадаuuiKn> времена имађаше веиик!и каипакћ сг> пернницомг>, црну ћурдпо, црне чакшире и сг> ресама ччзме; о бедрима сабик), кое е држакг> зиатомг>, бисеромт> и ciaioћимт> се каменКмг, украшенг. 6bio. Биистатће се драго таменћ бацаио е ст> нКговм npcTiio сваконке светиости зраке. Лице пакт> нћгово билше правиино и биагородно, аии бмнше при свои ватри погиеда, биедо и угасито, а црно одеио чинлше га инпте биеђимт>. Онт> седне , и отацг. при НЈИЈкку прочита писмо, кое е гиасиио: „Мм нисмо правогг> погодиин; зато ст> Богомг>, игобезна, а н самг, међутимт> к. почтј кг> миаденачкои одаи изгубјо. fl идемг> у ратг> проти†Турака, и трагкићу себи другу невесту, кон неизискуе одг> свога миадожеиI. пурпурно црвенБ мачт>. Т1>ши се, као што се и тћuihmt >; ево ти шии!.мт> натрагт> прстент> " Прстент. нспадне изт> писма. Кадт. Круна чу шта нисмо пише, падне готово у несвестБ« и плакаиа е и проклинвиа невернога. Отацт> и мати тћшили су е, а странацт. е roeopio млого благи pe^ifi. „Да самв знао , да ме е нитковг. доносителћмт> таквогг> очаан1п учи1По, то небмо н благороднми одт> Гроб а н и ћ т>, ако га небм <- t > MoioMT> д^бромт> сз 6 лбомт > благословјо. Убришите ваше лепе очи, сиадка госпођице: една еднна бисерна суза, кон ннзт> ваше образчиће тече, довол^на е. да савг> а«арг> ваше лгобави угаси."

Но Круна nifi могла одт, плача престати. У неко доба удаии се племићт, молећи за допуштенћ. да иепу страдалницу сутрадант. ioiutt > еданиутт> посћтити може. O iit > одрнги речт, и дође, и бивши самт> сг> К р ун о м т, говораше: Цеиу Hohb драгу нисамв могао спавати. сећан>ћи се ваше лепоте и взши суза. Вм сте ми ду чкни едномт> на мене о< м1.нути < е, да мои одг> неспаванн бледи образи опетг, руменБ добмго." „Како се могу осменутн?" рекне Круна: Зарг> ми nie невернми прстенг> поелао и срце ранјо?" Ниемнћт, узме прстенг> и баци ra крозт> npoзорт> наполћ. Доврага ст> прстеномг!" внкне онт,: Каио 6bi га радо л ст> лепшнмт> замегоо," и скиие иаидрагоц1>1П10 бурму ст> руке свое, па метне е предт> шо на асталв: „Како 6bi радо заменјо са свима овимт> прсгеновима, а на свакш одт> hi>h долази но едантз богатг> снаилу кг>!" Круна порумени. и одтури драгоцКнми прстент>. Небудите тако свир1>па" рекне пиемићг>; „ерг> кадт> сам1> nach еданпут-b видјо, немогу васг. вишц нигда заборавнти. Кадт> е Васв игобезникт, Нашљ презрео, презрите и НмнКга. То е сладка <>света.Л1ое срце и мое биагородство падаго нредг. 1Јасг>." Додуше Круна nie то радо сиушаиа , аин опетг> мисиииа е у себи, да»пиемићт> има право што се тиче освете, и да невернми мора бмтн заборави1>нт>. 1оттг> |'У се миого разговарали. Племићт> е roBopio врло нрнсгонно и npiaTiio; само пебшнте тако лепт>, као изгуб.гћнми младожена, а иице му бмлше бледо. Но надт> е умилно rOBopio, иако се бон заборавлала. И будући да свашто нма свое време, то е и Круна престала плакати, и иокадкадЂ морала се шалама племићевимг. и насмеати. Присутство богатогг. господина у Н — Б . . наскоро се у целои вароши прочуе, epi> онг> имађаше богато одевене слуге, и млого трошаше. И то наскоро свакш дозна, да е онт> Круни писмо одг> неставшегЂ миадоЈкенћ донео. Кадт> то чуше Arania и ЈКнвана поите CBoion пр!итеиБици и упмтаго е, да ии зна штогодт> отмћнми пиемићт о осталои двоици. молећн «. да то испмта. К р у н а то и учини; и кадт, племићг, рече, да ће самг, oasanocheHe прЈнтеи^ице потражити, те да по ониcaniro нг.иномг. познати могке, кои су нбини драги, м ioro му е девоика захвалииа. Такође она му се већг> наклонћнјн показнвала, ерг. она е ноћу много коешта у себи разсудила. и скупоцћнми прстенг. много разгледала и чисиила: „Та само треба руку да пру«кимт>, те да узмемт> ниемићство, кое ст> отишавшнмЋ у светт> никадЂ поиучила небм. Дакие опетт> ми е дКло невернога помогио до славе доћи." Она покагие роднте.и.има драгоц Г .ностб , кого е госнодинт> на астаиу оставјо, и прнпов^-дн све о нКговимт> местнимг> понудама, и о нћговимг> пространимг, добрама, што е годт> знаиа. Роднтелг.и се вко зачуде, и дуго нису хтели томе веровати. Но чимх* *