Шумадинка

М 492 С®

ПлемићЂ опвтх> дође, и роднтеи ћ приотоино замоли, да ниинои ићерн едну малеикоотћ за иразничнии иасип,. ка 'о знак-b иочести покионити мои.е; и како онт> изт>сиуиоцеие кутјице извади ирстт> одт> д |'нманта па седмострукс^мЋ н изу одт> бисера, повероваше они. На то се <>тац1> и мати разговоре, и рекну: Таи на нт> зетг> нрииичи, тогг> морамо неупуститп." СадЂ су они m .ioro cboio кћерг, советонаии, а и нередг^о су е оставлнли саму у соби сг> илемнћем1> , hoit> су частили ci> наибол1>1ип> рломћ н вино>п >. често до пеко доба ноћи. Онг> нје ништа прнмао 6e3i> благодарности, и родителћн су добмнли одт> нћга леие поклоне. Круна се у мислима радовала, да !ie као племићка o,n_ Гробани ћЂ завистБ и удивленћ целе нароши побудити, и све е више навалкноћои страсти новогђ лгобсзника попуштала. (продулшће се) 11 р е ii а |» е sa м ir, {Свршетак-b) „Охрабрите се" рекнемт> iofi л, i;aniT> бћднми Tonio доћиће кг> себи за кратко време; онг> е подобаит> ономт> дрвећу тамо, кое се одт> б\рне олуине тамо амо nin и npeaifl, па се ипак »> искр'ати неће;сутра ће се вровн oBfai поноситм дрвећа поз латити 10треш >имт> зракомт> излазећегг> СЈНца, и она бмће св1 .а ;а и весела* као да ш nie никадљ силна вћтрина до землћ прев!нла." „Ахг> неће, неће," одговорн лдна мати, „онт> ће пасти одг> бћснила олуине, каогодг> онан фидзнђ тамо," показшвашћи руком-в на еданг> млађаншн pacTb , кои е близу корепа саломлћнг> на земл^и легкао; „ударт>, кои ra е nopaaio, смртоносанљ е." Како е провео онт> ову ноћв, ову страовиту ноћ^! Тект> што е дошао кт> себи изт> несвестице, у кон) е при првои bIiCth о Терезининомт> невГ.рству пао, онт> нагне као бесомучанг> трчати унраво у село, а н за нбимт >; олуина и бурн, кон намт> е грозила, већт> е са наивећомт> силомт> и б1:>сниломт> започела, погасила е осветленћ у селу и растурила е светину; игра е престала и свирке умуиоше; у кратко, све е тако изгледало, као да се само небо разгнћвдло на нздаиство, кое е едно одт> нанболћи створенд до очанна доводнло! Сазвани гости разбегли су се коекудт>, и хитили су што пре своимт> кућама; а Терезина, прислонћна на руку свога срећногт> младо:ке'нћ, и праћена одт> нћногт> отца, кои еу радости пливао, хитала е кући пароховон. да се заклони одт> буице. У овомг, тренућу нзађе iofi на сусрћтт> AhtohIo , бледг>, тешко дишући и савг. дркћући •— Избавите ме одг. Ahtohi'h ! повикне оиа, и баци се у наручн свога лгобезника. — • .,3apb одт> Анто ni« да те избаве" повтори мои cf >ih 'b. „Нев1>рна нздаицо! каршт> ли ое за твое престунленГ, ?" „О избави ме, избави ме," викне она. и nonpie лице оба двема рукама. Млоги одт> гостјго сакуие се око нћ;парохт> отрчи кт> нцон, а наполичари и налмницм богатогт> младоженћ обколе AnTOHia и отисну га на »трану, други опетг. одведу Терезину у цркву, кого затимг, затворе-

Бћднмн мои сннћ , уморенг, одт> напрезанл nie више покушавао, да се ш.ои прибли;ки, неколико одт> нћговм npiflTt-лн приближе се, однеду га оданде и оправе га кућк, а добрши парохт> отиде за hi,hmi>, и тћпио га е; али Ai.TOHio nie ништа чуо нити е кога вид|'о у томг. поразителномт> тренутку. Нћга као да е савладало грознично бунило, у коиђ е онт> цћлу ноћљ ировео; онт> бмншв глувт> за мое молбе и савКте, ишао е нагло по соби горе, доле, и бмнше npBbin путт> у Јкивоту своме безбри.кан|> и пеобуздант> уприсутству свов матере. НаГшосле нредљ зору дође oin> мало нг> себи. ,,fl е морамт> ioniTT> еданпутт> видити," рекне онг> полако н загушл1>ивим1> гласомт>, „еданиутb само ioniri> — па ма бмло iiito му драго!" отвори нагло врата н отиде као олуина H3b куће. Докт> е несрећна мати своме 0 !калосћеномт> срцу тугу одлакшала причан1>М1> свога сграованн и самртнм мука, киша бмнше пресгала, густи се оолацм растуре; супце огране и разсие свое умилне зраке на casb предћл!.; магла, кон е савт> иредћлт> као умракт> увЈнла.поднгне се у танкимт> облацмма у вмст>, и у селу, кое е до мало нређе yeieno бмло у ионоћно ћутанћ и засгрго мракомг,, све наново о:киви. AiiTOiiio дигне се са окраика стћне, гдн е као приковапт> \ ћд!о, упре очн у Терезинину кућу и стано е тако неко време непомеримт>. Звукт> звона са радостннмт> гласовима измћшант> допре чакт> до Ahtoiuh; оваи викне изт> гласа, ђини н нагне као стрћла низт> узку стазицу у долину. „Смне мои, смне мон," викие мати, и трчаше за HbHMT> колико е 6pate могла. /1 самБ све са мое стране учин1о, да iii сустигнемт>, алн нагло промћпутми нравацт> стазкце отргне ifi испредт> Moifi очјго, и н in нисамћ могао стићн, догодг, nie мон noMohb и присутство безиолезно и узалудно бмло. Чимт> су звона зазвоннла, изишла е Терезина изг> куће, праћена одт> свога отца и CBoifi пр!нтел^ица. Она е бмла богато обучена и искићена, н изгледала е врло дражестна, премда е бмла у лицу блеђа него обмчно, и nenifi изразт> страованн и непрЈнтногт> положан причиннвао е, те е непрестано плаш.и>иво око себе погледала, као да е изчекнвала Heuifi предметтЈ, кога усмотрити она се бонла! Стварћ е нска; тихји но строгш гласт> савћсти шаптао е н-кнои узмућел ofi дупш, а ако се она 6aiub н nie поканла, што е ураднла, инакт> е она лко стрепила одт> послћднце свога иоступка. Да бм се одт> оне части села, гди е Терезиннпа кућа стонла, дошло до цркве, морало се прећи преко едне рћке; али одт> последнћ буице ова толико е ова нарастла, да е туда покрпиа стазу , и да е спроводг, принуђент> бмо, ићи по странпутицама, да дође до брдоравнн, ст> коегг, се цело еело прегледати могло ; и ту е една узка дрвена hyripia води-ia преко валовите рћке. AhtohIo е башт> онога часа етигао на десну страну ћупрје , кадт> е Терезина на леву страну етупила; кадт> га е опазила, она изт> гласа викне, и остала е упла-