Шумадинка

Ш 575

ироекта гвозденм путова рускогг> правителћгтва учас твоваће и страни капитали. нарочито нКмачки. Одма по заклгоченомг. миру надметала су се сва друхитва европски капиталиста , да добмго концесје за грађенК гвозденм путова. Сва ова дружтва сматраш предузеће ово за одвећт. пробитачно, ное обећава пребогат у награду. Засадг. има три дружтва, коа између себе конкурирак>. На челу ови друзктва стои. као и свуда, Р отпјилдћ. ко и пакЂ као да се башт> толико за оваи посао и неотима. На челу другогт. друзктва стои Стиглицђ , и ово е ДРУ жтво саставлћно већомЋ части изљ Француски елемента; треће пакЋ друзктво састои се из-h нКмачки и белгиекж капиталиста. Ру ско правителБСтво има засадг> три линје у виду : 1.) Лишн) одт> Москве до Teo^ocie са спореднимт. линјнма до Одесе и Днћпра. 2.) ЛинЈго одг. Москке до Низкнеи-Новгорода, и 3.) ЛинЈш одт> Петробурга до Варшаве сђ продузкаванКмЂ ове до Либаве и Кенигсберга КоВН8. Све ове лише имаш прегрдну дузкину одт> 3900 врстЈи, а улогт> капиталиста за грађенћ износиће 268 милГона сребрнн рубала. Кадт. се баци погледг. на прегрднми просторЂ руског-fc царства, на превелика изворна средства. коа нарочнто шзкна Pycia, (Украина. ТаврЈн и Кавказг.) у себи садржаваш, а притоме узме у рачунг> к полетг., кои е у тимг> предћлима већг. и пре рата при онако несавршеномг. и трудном1> саобраћаго трговина и радиностћ задобмла: онда се оваи новши планг. за руске гвоздене путове мора доиста сматра-ги за наиогромшк и наивеће послћдице за собомг. иовлачеће предузеће. Удћиствованћ овогг. плана, кои ће трговнми и радиностнми разшитакг. до наивећегг> цветан.ч узвисити , залечиће раке последнћгг. рата, и учиниће већма, но ишта друго, да се велика преграда и отуђиванћ Pycie одг> остале Европе уништи. Западна пакг> Европа накнадиће посредсгвомт. новоп. правца саобраћаи обилљну накнаду за губитке, кое е v овомг> великомљ рату претрпила. Скоримг. ће се у саиномгЈ престолномг> гргду на Неви рћшити, кое ће друзктво капиталиста бмти тако срећно, да задобме надвагу надг. осталима ; и зато су садг> приблизкаванћмг! зиме поврвили представнкци ceiro друзктва у Петробурп., да се између себе боре, и да у тои борби добмго уступлКна одг> рускогг> правителвства, коме намеренћ HbioBO наравно у рачунг> иде. Ф Р 1 II Ц 3 С К А. У Паризу 11. Септеибра. Флотска дивизја, коа ће подг> командомг> адмирала Трехуара отићи у НеаполБ, састолће се изг> линеинБ! ^ађа ,,Бретанћ", „Улма", ,Алгезираса" и „Наполеона", и и зг> парне Фрегате „Жоли"-а, парне корвече „Дишеиле" и лакогљ пароброда „Мегере."

f а р д н н i л. У Ници чине се грдне припреме за дочекг удове царице руске. ГроФт. Стакелбергг. и баронг> Нигра, интеидантг. сардинске цивилисте , отишли су тамо , да управлаго тимг, припремама. Као што авлн „Конститус!онолг>", доћиће и велика кнатина Олга са своимг. супругомг, ове зиме у Ницу. Гласа се, да ће царг. рускЈи Александерг, г,вок> маику лично допратити до Нице. Турински листови ивлаш, да ће се томг. приликомг. састати цгр7, Алексамдерг. II. сг, царемг, Наполеономг. III. и сћ кралћмг. сардннскимг. Викторомг. Емануиломг,. Кадг. се притомг. баци погледг. на НеаполБско замрп!ено пмтанћ, онда нико немозке одрећи, да ће састанакг> ова три владаоца одсудно утицати на ово пмтанћ. Полнтнчкан ПрегледЂ. О неаполвскои размирици долазе намг> изг, Париза и Лондона потапка извћст!д. По овмма шилћ свака одг, западнм смлапо четири лннеине лађе и четири парне Фрегате у неапо.н.ско море. Осамг, овм убоинм лађа, кое Француска шилћ, ил ^але су се навести 11. Септембра на море, и отићи у Аичт (на острову Корзики), гди ће се састати са енглескомг. флотомг,. Француска Флота стои подг: командомг, адмирала Трехуара, кои е год. 1848. командовао надг, Флотомг, републике француске. У Паризу надаго се, да ће неаполвскш кабинетг. у последнћмг. и одсудномг. часу попустити. Кра.ш Фердинандг. отишао е међутимг, у свои тврдми замакг. у Гаети. Што се тиче ове Флотске демонстрац^е, уобште се говори, да lie „Монитерт," у еднов званичнои ноти, коа е мозкда већг, у Паризу и изишла, исту точн !е опредћлити. Далћ се потврђуе, да Француска наирћшелше одбЈа одг. себе участвованћ у подстрекавато бунтовномг., и да 'ne она безг. икакве штеднћ сваку буну у Ита.пи силомг. угу III ити. Доцн1 - е пак1, вћсти нв.шш, да е често поменутми ултиматумт, западнм сила текг. 12. Септембра пошао изг> Иариза. Далћ се примћчава, да Француска Флота, коа e опредћлена, да отиде у Heano.it, ioniTh Hie добмла заповћсгг, за полазакг,. Напротивг. тога две енглеске ли неине лађе на завртанБ већг. су на путу. Што се пакг> Француека iomTi. помало затезке са пошилннћмг. Флоте, млоги различно толкуго. Нени веле сирћчв, да Енглеска у овомг> пмтанш нанвећу ролу игра, и да она управо навалгое на Француску, кон као да нерадо строге и одсудне мћре противг. Неаполп предузмла Други опетг. кажу. да Францускш кабинетг. при садашнћмг. унутрашнћмг. станш стварји гледа на свак!и начиг.г, обратити внимателностБ обштегг. мишлћнл у Францускои на кон> годг. страну, будући су духови у Францускои л1ало узрунни великомг. скупоћомг., Наиприличше е пакг. то, да ће цар^. Наполеонг, дуro и зрело размБ1Слити, пре него штоће предузети строге